Srbija može da napravi vakcinu protiv koronavirusa, reče srpski ministar zdravlja. Samo se, kaže, čekaju još neke informacije, i onda će on „da ode kod predsednika da ga obavesti“.
Ništa lakše, nego napraviti vakcinu, uzmeš i napraviš. Nego nisam vam pričao, mogu i ja da podignem 300 kila „iz benča“, samo čekam da mi stignu tegovi. A dok mi deca ne donesu teret baviću se koronom. Vidim da Rusi i Kinezi zajedno rade na tome, uključili su eksperte, analiziraju genom virusa… Za kompletnu borbu sa ovom nesrećom Kina je izdvojila devet milijardi dolara i ta brojka, kao i brzina kojom grade bolnice, dovoljno govori o ozbiljnosti situacije. Ali još ne rekoše da mogu da naprave vakcinu, ni oni, ni Francuzi, ni Švajcarci, Englezi… Ali Srbija može.
Bez namere da ikoga potcenim, čak i ne sumnjam da je poneko od znanja ostao u Srbiji, slutim da mi za tako nešto nismo sposobni. Da nemamo ni uslove, ni dovoljno kadrova, ni opreme, pa ni novca.
Ko ne zna, podsetiću – mi od 2004. godine ne proizvodimo ni vakcine protiv sezonskog gripa. Silne devize dadosmo za uvoz. Institut Torlak, koji je nekada bi svetsko ime, gušio je ko je stigao: konkurencija, uvoznički lobi, pritajeni potencijalni vlasnici, besparica… Slušali smo bajke o oporavku, o ulaganjima, strateškom partnerstvu. Svega je bilo, samo najtraženijih vakcina ne.
Prošla godina mogla bi da znači početak Torlakovog oporavka. Uz podršku Svetske zdravstvene organizacije proizvedena je, pa može se reći probna, vakcina protiv sezonskog gripa. Za nju, ako ispunjava standarde, tek treba da stigne odobrenje od Agencije za lekove, pa registracija, pa tek onda proizvodnja. Dug je to proces i to sve uz pomoć SZO koja zadaje elemente (sojeve). Procenite sami koliko ozbiljno treba uzeti onu tvrdnju sa početka teksta.
A još je ministar nagovestio i dodatak, tobož kako bi valjalo da o tom našem potencijalu bude obavešten i kineski predsednik Si Đi Ping. Lično. I na kineskom, naravno. Po principu izdržite braćo Kinezi, evo idu Srbi sa vakcinom. Samo da ih ne pošaljemo helikopterom.
Mnogo me ovo podseća na vreme od pre dvadeset i kusur godina. U vreme Miloševićeve vladavine i svakolike nesreće, sankcija, bede, ratova, nestašica… u udarnom Dnevniku RTS objavljeno je da su mladi naučnici iz Vinče vrlo blizu senzacionalnog otkrića – leka protiv raka. Sve je, takoreći gotovo, samo još neke formalnosti i čovečanstvo će biti spaseno. Pazi da nije. Danas bi to nazvali fake news.
Mi koji nismo u stanju da promenimo čučavce i napravimo klozete na Infektivnoj klinici eto možemo što svetske sile ne mogu. Kad bi kojim slučajem mogao da nacrtam tu „srpsku vakcinu“ imala bi kratke noge i dug nos. Uh, evo dece, nose tegove. Jaoooj, pa ja ovo ne
