Izgleda da Boljevićevoj bolje stoji uniforma Aćif Efendije…

0
1045

Nekako, na svakih 15-ak godina, u ovoj zemlji se iz jednih ili drugih razloga – menja Ustav. Ustavne promene sada su takođe aktuelne, a ovoga puta, kako se čini, poseglo se za tom neminovnošću zbog procesa pregovaranja o članstvu u EU i usklađivanjem normi sa tom zajednicom. Čini se da su se uvek „lomila koplja“, kada se govorilo o Ustavu, amandmanima, procedurama, i da, po „starom, dobrom srpskom običaju“, tri institucije imaju četiri različita mišljenja o tome, dijametralno različita, nespojiva i oprečna stava. Dok jedni govore da su izmene neophodne radi usklađivanja sa normama EU, te zbog jačanja nezavisnosti pravosuđa, drugi veoma glasno tvrde da to ne stoji i da je jedini cilj promena Ustava ostanak „političke šape“ na pravosuđu.

Delom zbog nedovoljnog poznavanja materije, delom jer mi nije u sferi interesovanja, sa ograničenim zanimanjem pratim diskusije na tu temu i pokušavam da formiram mišljenje na osnovu onoga što pravni stručnjaci iz raznih institucija i civivnog sektora imaju da kažu.
I sve je u redu dok diskusija deluje civilizovano i koriste se argumenti i kontra- argumenti, umesto napada „ad hominem“, koji su, izgleda, našli izuzetno plodno tle u ovoj zemlji i praktično predstavljaju legitimnu taktiku nametanja stavova i žalosnije – diskreditacije ličnosti.

Tako, nedavno mi je pažnju zaokupilo reagovanje profesora iz Novog Pazara Rejhana Kurtovića na cirkularno pismo sudije Apelacionog suda u Beogradu i predsednice Društva sudija Srbije Dragane Boljević, u kome ona, pred konferenciju o ustavnim amandmanima koju je organizovalo Društvo sudija Srbije 30. novembra, navodi da je „Ministarstvo pravde konačno pronašlo dva profesora Ustavnog prava koji hvale Ustavne amandmane“ i da je jedan od njih – pomenuti Kurtović slikan u uniformi Aćifa Efendije, kada je učestvovao u protestu u njegovu čast, pa podseća da je isti Aćif bio upravnik Novog Pazara u vreme Drugog svetskog rata, te da ga je odlikovao Hitler i da je streljan 1945. zbog zločina i ubistva oko 7.000 Srba.

Da Vas podsetimo:  Kako su teoretičari zavere povezali Sorosa sa nestašicom mleka u Srbiji?

Potom, ona zaključuje da je samo poređenje te dvojice profesora (koji, jel, hvale ustavne amandmane), sa ostalim profesorima (koji, jel, ne hvale iste te amandmane) „ne samo po broju, već i po njihovim biografijama, stručnosti i radovima, dovoljno za zaključak o pogrešnosti amandmana“!

Da li je moguće da sudija Apelacionog suda i predsednica Društva sudija Srbije uzima karakter neke osobe da utiče na validnost tvrdnje koju iznosi? Potpuno je neverovatno da jedan takav istaknuti pravni stručnjak i javna ličnost u cilju promocije svog stava posegne za argumentom ad hominem.

Dakle, prema sudiji Boljević, ako građanin- profesor Kurtović, koji je, prema njenim rečima, osvedočeni neprijatelj Srba i Srbije, i to u sve uniformi Aćifa Efendije, zagovara Ustavne promene, onda je sasvim jasno o kakavim promenama se radi i koliko su one dobre.

Isti profesor Kurtović reagovao je na pismo Dragane Boljević, u kome je istakao da je šokiran, kako iznetim neistinama i napadima da njega, tako i činjenicom da isti taj napad dolazi od sudije Apelacionog suda i „osobe koja tvrdi da zastupa stavove sudijske struke u Srbiji“.

Kurtović dalje izjavljuje kako nikada nije nosio nikakvu uniformu, niti je učestvovao na pomenutom skupu, kao ni da su mu bliske ideje mržnje i ekstremizma i piše:
„Moji navodi se mogu provjeriti, a sudija Boljević svoje navode mora dokazati. Dugodišnji sudija bi trebao imati iskustva kada iznosi lažne navode, a još više kada to iznosi u javnost i podstrekuje druge da na osnovu laži i obmana formiraju svoje mišljenje i vrše napade na ljude. Ipak, prije donošenja svoje nezakonite presude, bez suda i suđenja, prije slobodnog sudijskog uvjerenja, morala je znati da sam mnogo daleko od svega onog što je ona iznijela i što je izgleda blisko njoj. Jer sudija Boljević, vjerovali ili ne, lažnu tvrdnju da sam pripadnik nekakve ekstremističke grupe ističe kao centralni argument u prilog svojoj tvrdnji da predloženi amandmani na Ustav nisu dobri. Stavljanjem na prvo mjesto Fakulteta za islamske studije, uz prećutkivanje angažmana u Republici Srpskoj, ona tendenciozno dovodi u direktnu vezu ekstremističke ideje iz perioda Drugog svjetskog rata, sa mojom vjerskom i nacionalnom pripadnošću i stavovima o procesu promjene Ustava“.
Konsternirani Kurtović dodaje da je, kao čovek i profesionalac, duboko povređen „neistinama i uvredama koje je sudija Boljević iznela“ na njegov račun, te da je njeno istupanje povredilo i uznemirilo ne samo njega, već i članove njegove porodice, prijatelje, saradnike i sve one koji ga poznaju, kao i da je postupanje sudije Boljević bilo veoma smišljeno i tendeciozno, usmerno lično prema Kurtoviću i „satanizaciji njegove ličnosti“, a sve uoči skupa o Ustavnim promenama koji je organizovala dan posle slanja tog mejla.
I odista, postavlja se nekoliko pitanja – ako je profesoru Kurtoviću, pa i ustavnim amandmanima, za koje se isti zalaže, tako ekspresno presudila Dragana Boljević, da li je ista praksa i Društva sudija Srbije? Da li tako sude svi pripadnici tog Društva, a takođe, da li su u Društvu sudija Srbije saglasni sa svojom predsednicom?

Da Vas podsetimo:  Niko nema šta Srbin imade

Kakav zapravo standard sudijskog ponašanja na ovaj način promoviše predsednica Društva sudija Srbije i osoba koja je najglasnija kada je u pitanju mišljenje struke? Da li je to prihvatljivo i dostojno ponašanje jednog sudije, koja zamalo nije izabrana za sudiju Vrhovnog suda? Da li to eventualno predstavlja nedolično postupanje kojim se može narušiti poverenje javnosti u sud? Da li su tabloidizacija, senzacionalizam, vređanja i neistine neophodni baš u svim sferama života i prava?

Samo pitam.

Izvor: embargo.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime