Izlivi mržnje: Kako smo „blejali“ i „ljubili kaiševe“

autor:Dr Slobodan Selinić

Poklonjenje časnom pojasu Presvete Bogorodice iznelo je na videlo koliko je kod nekih ljudi u Srbiji ukorenjena mržnja prema svemu srpskom. Pa su se mogli pročitati komentari tipa: „IQ broj cipela“ ili „Klanjaju se pojasu. Ludilo“…
Od Spasovdanske litije građani Srbije, ali i drugih srpskih zemalja i država, satima čekaju u redu da bi se poklonili Časnom pojasu Presvete Bogorodice u Hramu Svetog Save. Čine to u miru, tišini, dostojanstveno, u veoma pozitivnom i lepom raspoloženju. Kada sam sa porodicom bio u redu ni deca nisu propuštana preko reda. Ni stari. Ni sveštena lica nisu imala prvenstvo.

Za tih šesti i po sati koliko nam je trebalo da stignemo od kraja reda do svete relikvije, video sam na desetine sveštenika kako čekaju sa ostalim građanima. Red je od Hrama vodio celim platoom do raskrsnice Krušedolske i Nebojšine ulice, pa Nebojšinom do Rankeove, pa Rankeovom do Braničevske, onda Braničevskom uzbrdo do parka iza Hrama, pa oko parka nazad nizbrdo ponovo Braničevskom do nekoliko desetina metara niže od raskrsnice sa Rankeovom.

Naknadno sam pogledao nekoliko priloga različitih televizija i uključenja ispred Hrama prethodnih dana. Uglavnom su bila objektivna izveštavanja. Posebno su mi se dopala inspirativna i nadahnuta uključenja novinarke K1 televizije Maše Đorđević. (ovde) i uključenje novinara N1 televizije Veljka Pajovića koji je govorio veoma odmereno, precizno i informativno (ovde).

Strpljenje i mir

Pojava da stotine hiljada vernika danima celivaju jednu crkvenu relikviju u verskom objektu odmah je navela neke medije ili političke centre da traže objašnjenje iste. I to ne uvek od crkvenih predstavnika, koji bi trebalo da su najpozvaniji da je objasne, već od politički i ideološki pouzdanih sagovornika, od kojih se moglo pročitati čak i to da poklonjenje Časnom pojasu ima veze sa decenijama starom ratnohuškačkom atmosferom u Srbiji.

Dakle, političke elite i oni koji kreiraju javno mnjenje na Zapadu uveliko pripremaju svoje građane na novi ratni „pohod na Istok“, a u Srbiji koja zvanično pokušava da vodi neutralnu politiku postoji ratno huškanje?

A u stvari, ništa ne treba objašnjavati, jer se ispred Hrama Svetog Save ne dešava ništa čudno i neobično. Jednostavno, vernici ulaze u hram svoje Crkve i celivaju jednu od najvećih relikvija. Šta je tu uopšte za objašnjavanje? Ni dugo čekanje u nepreglednim redovima ne zahteva neko posebno objašnjenje.

Ni to nije naročit fenomen, jer su strpljenje, mir, tolerancija, pa i iskušenje sasvim normalni za vernike. Ljudi dolaze da se poklone svetinji i čekaju u miru, ljubavi i molitvi koliko treba. Objašnjavati zašto je tako je isto kao kada bi neko pokušavao da objasni zašto pekar mesi testo i ubacuje ga u furunu ili zašto Nikola Jokić ubaci 25 poena. Ljudi samo rade svoj posao. Ništa čudno.

Čudan je, međutim, manir da verske prilike i pojave u crkvenom životu najčešće „objašnjavaju“ upravo oni koji ili nisu vernici ili iz dubine duše ne podnose veru, a ni narod kome pripadaju po rođenju i precima. A upravo oni u određenim medijima redovno komentarišu prilike u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Izlivi mržnje

Poklonjenje časnom pojasu Presvete Bogorodice ponovo je, nažalost, iznelo na videlo koliko je kod nekih ljudi u Srbiji ukorenjena mržnja prema svemu što ima veze sa Srbijom. To je već fenomen koji bi trebalo, ali ga nije lako objasniti. Privukao nam je pažnju kad smo čitali nekoliko vesti o redovima ispred Hrama na portalu N1.

Vesti su manje-više bile korektne, mada je veća pažnja posvećivana cisternama za vodu i zdravstvenim posledicama stajanja na suncu nego vernicima, ali je zastrašujuća bila količina mržnje i netolerancije u brojnim komentarima čitalaca objavljenim na vesti, iskazana prema ljudima koji samo stoje u redu da bi se poklonili onome u šta veruju. (ovde)

Čudan je manir da verske prilike i pojave u crkvenom životu najčešće „objašnjavaju“ oni koji ili nisu vernici ili iz dubine duše ne podnose veru

Evo nekih od njih: „Kakva prevara, stavi neki pojas a pored njega rupu za ubacivanje novca“, „tim vernicima treba naplatiti ulaz po 100 eura pa neka im Sveta Bogorodica pomogne da plate!“, „Ja bi im naplatio medicinsku pomoć. Blejiš na suncu i preko trideset stepeni, zbog čega? Zbog idolatrije! Klanjaju se pojasu. Ludilo“, „Dok bleje u redu mogla je odlična anketa da se napravi da vidimo za koga su glasali…“, „Au, brate, džamahirija“, „Sve veliki ‘vernici’, a mrze jedni druge, zavidni, sebični, pokvareni!“, „pojas je tu da ‘malo’ skrene pažnju sa pljačke, ubistava, mafijašenja i rasprodaje Srbije. Leva ruka pojas drži, a desna u tvoj džep… nećeš ni osetiti ‘kad ti uđe’“, „Ne mogu da verujem šta se desi sa narodom u zadnjih 40 godina. Dugo putovanje od Samo upravljača do Talibana“, „IQ broj cipela, zato nam je ovako dobro“, „Samo celivajte Srbi kaiševe, koščurine, vidim danonoćno haos oko Hrama, to će da nas spasi. Nama fali mozak“, „Polijte ih malo tom vodom, možda im se razbistri mozak“… U jednom su vernici opisani kao „opojasani ćaci“. Jasno je da su to komentari koji sadrže mržnju na verskoj osnovi i da nisu smeli da budu objavljeni javno. Ali jesu.

Osnovno pitanje jeste: odakle tolika količina mržnje prema sopstvenom narodu i veri ili prema ljudima koji samo koriste ustavom garantovano pravo na slobodu veroispovesti? Je li to posledica netrpeljivosti prema crkvi nametane građanima decenijama posle Drugog svetskog rata ili snažne kampanje protiv SPC u nekoliko medija koja traje poslednjih godina, a o kojoj je na ovom portalu više puta pisao prof. Slobodan Antonić? (ovde, ovde, ovde…)

Dok neka ozbiljna analiza ne odgonetne šta je u pitanju, jasno je bar to da je reč o svesti koja u Srbiji danas postoji, koja je medijski snažno podržana, koja je totalitarnog karaktera i koja isključuje pravo na bilo koje drugačije mišljenje osim njenog. Najlakše bi bilo kada bi ti komentari u stvari poticali od nekoliko instaliranih botova, što možda i nije nemoguće ako se ima u vidu da su u više njih korišćeni isti ili slični izrazi. Ali sumnjam da smo mi te sreće.

Bilo je i nekoliko građana koji su pokušavali da svojim komentarima utiču na svest onih koji pokazuju ove izlive mržnje, ali ne deluje da su išta postigli. Ipak, izdvojićemo jedan za kraj: „Nepristojni su komentari. Toliko primitivizma nisam skoro videla. Da ste pročitali makar nekoliko knjiga dr Vladete Jerotića i upoznali se sa sazrevanjem ličnosti, u psihologiji opisane kao individualni proces ili u hrišćanstvu kao oboženje, makar bi bili za toliko pametniji da upoznate svoje sugrađane koji stoje u redu ispred hrama a vi se bavite osuđivanjem i nedoličnim komentarima. Zaista primitivno. Kao po nalogu da botujete za vlast čije vreme je završeno“.

Dr Slobodan Selinić je naučni savetnik na Institutu za noviju istoriju Srbije. Ekskluzivno za Novi Standard.

Izvor Novi Standard