Pogledate cene u našim prodavnicama. Onda, čisto iz radoznalosti ili mazohizma, pogledate cene na „trulom Zapadu“. Uporedite. Zatim pogledate svoj bankovni račun nakon plate i onaj prosečni u Nemačkoj ili Austriji. I tu staje svaka logika. Ostaje samo jedno, esencijalno pitanje koje sebi postavljamo svakog dana u tišini svog doma: Kako smo mi uopšte živi?
Ovo pitanje postaje još teže kada upalimo televizor, gde nam vođa i njegov eho-sistem već deceniju objašnjavaju kako živimo u istorijskom maksimumu, u epohi kakva nikada viđena nije. I tu dolazimo do najvećeg paradoksa moderne Srbije – ubediti ogroman deo stanovništva da je stvarnost ono što vide na ekranu, a ne ono što osećaju u novčaniku i stomaku. Kako? Odgovor je bolan, ali jednostavan. Za njegove zaista nikada nije bilo bolje. Dok se običan građanin bori da sastavi prvi i poslednji u mesecu, enormno bogaćenje pojedinaca vezanih za vladajuću strukturu postalo je najvidljiviji projekat „napretka“.
Ne moramo ići dalje od sopstvenog dvorišta. Uzmimo za primer samo našu opštinu Grocka. Šta se to suštinski promenilo nabolje u poslednjih deset godina? Gde su te investicije o kojima slušamo? Gde su novi, kvalitetno izgrađeni putevi koji se ne raspadnu posle prve zime? Gde su fabrike koje rade i zapošljavaju naše ljude pod dostojanstvenim uslovima? Odgovor je – nema ih.
Ali zato imamo nešto drugo. Imamo prljavije ulice, zapuštenije parkove, osećaj opšteg haosa gde se više ne zna „ko kosi, a ko vodu nosi“. Čini se da je naša opština, kao i veći deo Srbije, postala slika i prilika sistema koji se raspada po svim šavovima. Sve ono što je godinama urušavano – institucije, vladavina prava, osećaj zajedništva i odgovornosti – sada dolazi na naplatu. Mi ne živimo napredak; mi žanjemo posledice.
Kritikovati vlast je lako i neophodno, ali šta je sa nama? Šta je sa onima koji sve ovo gledaju i ćute? Još gore, šta je sa onima koji aktivno podržavaju ovu iluziju? Da li je strah od gubitka posla u javnom sektoru jači od instinkta za preživljavanjem sopstvene dece? Da li je sendvič zaista postao konačna cena dostojanstva? A možda najveću odgovornost snose oni neutralni, oni koji okreću glavu govoreći „ne zanima me politika“. Upravo ta apatija je kiseonik koji ovaj sistem održava u životu.
Ipak, u sveopštem sivilu, kao da se pojavljuju pukotine na fasadi. Studentska buna, ma koliko je medijski ignorisali, i dalje tinja i pokazuje da postoji deo društva koji nije spreman da se preda. Istovremeno, sve je očiglednije da vladajuća stranka više ne može tako lako da skupi masu za svoje kontraskupove. Autobusi su sve prazniji, a lica na tim okupljanjima sve bezizražajnija.
To nas dovodi do konačnog pitanja: hoćemo li preživeti? Koliko će nas još otići odavde u potrazi za normalnim životom, ostavljajući prazan prostor? A taj prostor se već popunjava. Na poslednjim snimcima stranačkih okupljanja videli smo i neki novi SNS. Videli smo radnike iz Nepala, Bangladeša i drugih dalekih zemalja, dovedene da popune redove i stvore privid masovnosti.
I u tom prizoru leži najcrnja ironija. Ukoliko se ovako nastavi, oni će zaista postati „Budućnost Srbije“. Ne zato što smo mi ksenofobični, već zato što će Srbija, ovakva kakva je, postati mesto iz kojeg se odlazi, a u koje se dolazi samo po nuždi. To je budućnost koju nam spremaju – zemlja jeftine radne snage i skupih bajki. Na nama je da odlučimo da li ćemo biti nemi posmatrači sopstvenog nestanka.
Željko Matorčević
Nslovna: Ilustracija: Žig info/ veštačka inteligencija
Часопис за књижевност, уметност и културу
Година LXIII
Број 3-4, година 2015.
НАШЕ СТВАРАЊЕ-Лесковачки Културни центар, Лесковац
Мирослав Б. Младеновић Мирац
Бој на Морави
Стр.179- 181
Српска војска на Крф пала,
По острво жагор бруји.
Из облака киша лије,
Узбуркано море хуји.
Под столетним маслинама
Шатори се српски беле
Под њима се одмарају
Српске чете преживеле.
Шатори су тесна кућа,
Ал за све има места.
Згрчио се друг до друга,
Те је тако топло свима.
Разговор се живо води,
На причу се прича ниже,
А досетке и пошалице.
Једна другу бурно стиже.
Само један војник млади.
Мутна ока, бледа лица,
Ћути тужно –невесело.
Сред песама и пошалица.
А и њега задиркују.
И са њим се свако шали,
Дед олакшај срцу своме.
Провери нам тајне твоје.
То ће прича лепа бити,
Причај друже Радивоје.
Радивоје махну руком,
Испунићу вашу жељу.
Ал то ће и крај бити,
Вашој шали и весељу.
Крвава је моја прича,
То је било после оног,
На Морави љутог боја.
Непријатељ беше јачи,
Ми морамо даље ићи,
А ја реших на растанку,
Часак своме дому сићи.
Стигох кући али касно,
Тамо већ беху бугари.
Ево прве страшне слике,
Обешен ми бабо стари
А на прагу, јао боже!
Сва у крви мајка лежи,
И слабачким гласом виче:
„Радивоје сине бежи.“
А ја мајку не послушах,
Већ у кућу ступих.
Излудети тада хтедо!
Покрај моје мртве љубе,
Лежи моје мртво чедо.
И оно се невинашче,
Већ растало с овог света.
Видео сам да је било,
Прободено бајонетом.
А у другом крају собе,
Где икона стара стоји,
Као да су у гостима,
Вино пију шест бугара.
Мени крвац зали очи,
Па ја јекнем из дна груди:
„Простите ми мртве душе“!
У пакао ви нељуди.
Па убацим једну бомбу,
Усред оне руље клете,
И ниједан од Бугара,
Не умаче од освете.
Од тог дана порушеног,
Дим се диже у висине,
А кад пламен све пригуши,
Ја умако у планину.
Не да склоним пусту главу,
Нисам зато још на свету,
Већ и даље да продужим,
Страшну казну и освету.
Радивоје сврши причу,
Под шатором тајац наста,
Нико ништа не говори.
И дисање ко да заста,
Тако мало заћуташе,
Повикаше сви из гласа:
„И ми ћемо с тобом друже,
У освету сваког часа.“
*
НАСТАНАК РОДОЉУБИВЕ ПЕСМЕ „БОЈ НА ОРАВИ“ стр.181-183
Желим да појасним како је настала тако мени драга родољубива српска песма „Под столетним маслинама“ –Песма се помиње и под насловом „Осветник“, „Бој на Морави“), Песму сам забележио 1976.године од казивачаа Михајла Јанковића, самоуког песника из села Ладовица код Власотинца.
Записао са је под насловом „Бој на Морави“, јер се опевана битка одиграла неколико километара од села Ладовица, са десне стране пута Лесковац-Власотинце, према брдима и планини.
Песму сам 2007.године прво поставио на форум Српски вокабулар :
Поводом 90 годишњег пробоја солунског фронта,песму сам под називом, „Бој на Морави“ поставио на форум:хhttp://www.mycity-military.com/Prvi-svetski rat/tamo daleko/90 godina.4.html.
На војном форуму је био занимљивих расправа, паћак и напомена да је неко од коментатора ту песму учио из читанке пре Другог светског рата у краљевини Југославији.
Још сам дошао до података да је песма имала и наслов „Осветници“-„Освета“!
Поводом историјског јубилеја септембра 2008.године доста простора је било у листи „Политика“!Тамо се отписивао касо“Јужњак“ из Власотинца!
Да би касније се јавно оглашавао пуним именом и презименом-потписивао као „Јужњак“ из Власотинца!
Том приликом ми се јавио јавно на страници листа „Политика“, братанац ЈУНАКА родољубиве песме „Бој на Морави“.
Од њега сам дознао да се јунак звао Радивоје Николић и да су са братом Вељком Николићем погинули у пробоју Солунског фронта 1918.године!
Николићи су били из села Велико Крњино у општини Бабушница.
Од братанца сам дознао да се на спомен плочи основне школе у том селу уклесана њихова имена и презимена и први део стиха песме!
Одмах сам успоставио контакт са људима из општине Бабушница.
Нажалост поред записа су ми били послати“вируси“ и тако
Тако ми је пао „систем“. Ипак сам некако успео да сачувам те снимке са школе до данашњих дана!
Године 2013. Сам ову песму ћуо од гуслара Бранка Перовићс под називом „Под стољетним маслинама“!
На Јутјуб сам 2007.године поставио цео текст песме са „Вокабулара“ са казивачем и записивачем,.
Остали гуслару су се правилии „неми“ и нису то хтели да ураде што је урадио гуслар Бранко Перовић..
Можда се и пре мог сазнања зна садржај ове родољубиве песме, преко њеног писца ДИМИТРИЈА ПОЛИМЦА!
На Јутјубу сам наишао на српског гуслара Будимира Чавића-родом из Колашина из Црне Горе, како лепо пева уз гусле стару родољубиву песм из Првог светског рата:“Под стољетним маслинама“!
Песма је на Јутјуб постављена 27. Новембра 2009 године.
Доносимо неколико занимљиих коментара.
Према једнима аутор ове песме је Димитрије Јевтовић-ПОЛИМАЦ, који је 1918.године, слућајући исповест једног војника у шатору пред почетак пробоја Солунског Фронта 1918.године, то „претоћио“ у песму!
Иначе, је Полимац био и тратни дописник треће армије и после тога је напиао неколико књижевних дела о ВЕЛИКОМ РАТУ!
Према неименовано коментару, који је једном приликом песму изрецитовао песник Милисав буца Мирковић-рођен 1931.г. у Жупком Александровцу, да је песму написао Милути Јовановић и да је касније у неким књиђевним новимама објавио под називом „Осветник“!
Дакле ови родољубиву песму је написао Димитрије Јефтовиж-ПОЛИМАЦ, ратни дописник Треће Српске армије Првог Светског рата 1918.године пред јуриш пробоја солунског фронта.
Главни јунак ове потресне Родољбиве песме је Радивоје Николић из Лужничког села Горње Крњино код Бабушнице, који је са братом Вељком погинуо у пробоју Солунског фронта 1918године!
Извор:“Деца у играма и песмама Повласиња народне умотворине из власотиначког краја“, Мирослав Б Младеновић Мирац-одштампано:-АУТОР Мирослав Б Младеновић Мирац, историчар, енолог, енограф-Власотинце Србија,23 август 2025.г.
Мирослав Б Младеновић Мирац 31. avgust 2025. at 21:38
Kom BLOKU „prisvojeni“-„Rusma. Americi, Indiji, Kini, EU, su samo njihove sluge;! AUTORITARNOM SISTEMU- vrednosti, živi naša nacija i država!“Kakva“ MANIPULCIJA:“-sa „Ćacima“.“ Đacima“,!Levičarima“, „Radikalima“;“Demokratama“-ne postoji uređena država! BEZAKONJE..BOGAĆENJE…..
Da li postoi smisao života današnjeg siromaškog čoeka, bilo koje vere, nacije i boje kožee..
Ćovek kao ljuudsko biće kao da ne postoji, za vladare svetom je važno da se što više prodaje oruže, bogati rudrenjem, eksplotqacija radne snage..
Na početku teksta sam pomenuuo da su ponovo nastali BLOKOVI MOĆI, KOJI ORUŽJEM VLDAJU SVETOM!
kao da čovek kao ljudsko biće uopšte i ne postoji!
Teško je gledti tu moć i pohlepu za bogaćenjem, putem prodaja oružja, naftinih sirovina,rudna bogartstva…
kada se uveče pogledaju na drušvenim mrežama ili tv vestima-KAKO SE NA iSTOKU I U AFRICI UBIJAJU LJUDI, DECA, ŽENE, STARCI….RUŠE KUĆE…
Onda se teško može sve to podneti psihički i ljudski, a da ne kane i po koja suza-jer svi mi na ovome svetu ima decu, unuke, praunuke..nemoćno posmatramo samouništenje sveta…
AUTOR:Miroslav B Mladenović Mirac, matematičar u penziji
30 jul 2025, lasotince Srbija
Kom BLOKU „prisvojeni“-„Rusma. Americi, Indiji, Kini, EU, su samo njihove sluge;! AUTORITARNOM SISTEMU- vrednosti, živi naša nacija i država!“Kakva“ MANIPULCIJA:“-sa „Ćacima“.“ Đacima“,!Levičarima“, „Radikalima“;“Demokratama“-ne postoji uređena država! BEZAKONJE..BOGAĆENJE…..
Da li postoi smisao života današnjeg siromaškog čoeka, bilo koje vere, nacije i boje kožee..
Ćovek kao ljuudsko biće kao da ne postoji, za vladare svetom je važno da se što više prodaje oruže, bogati rudrenjem, eksplotqacija radne snage..
Na početku teksta sam pomenuuo da su ponovo nastali BLOKOVI MOĆI, KOJI ORUŽJEM VLDAJU SVETOM!
kao da čovek kao ljudsko biće uopšte i ne postoji!
Teško je gledti tu moć i pohlepu za bogaćenjem, putem prodaja oružja, naftinih sirovina,rudna bogartstva…
kada se uveče pogledaju na drušvenim mrežama ili tv vestima-KAKO SE NA iSTOKU I U AFRICI UBIJAJU LJUDI, DECA, ŽENE, STARCI….RUŠE KUĆE…
Onda se teško može sve to podneti psihički i ljudski, a da ne kane i po koja suza-jer svi mi na ovome svetu ima decu, unuke, praunuke..nemoćno posmatramo samouništenje sveta…
AUTOR:Miroslav B Mladenović Mirac, matematičar u penziji
30 jul 2025, lasotince Srbija