PismenoS’ je opasnoS’ (a opasnoS’ se ne da izučiti)
Za mnoge Srbe iz Srbije u Srbiji posao je misaona imenica. Međutim, za “odabrane“ se izmišljaju radna mesta: kancelarije, saveti, kabineti, komore, “pretkomore“, … Ima se, može se.
Da li ste znali da postoje čak organizatori priredbi i ekskurzija po školama? Sad, što ne obavljaju ni taj posao kako treba – nije od posebnog značaja. Na kraju, nije veliki ulog – životi tuđe dece. Nije prvi put da škole unajmljuju neispravne autobuse. Znate onaj odvratni “crnjak“: “Gospođa otvara vrata, poštar joj uručuje dve umrlice: ‘Stigla deca s ekskurzije.’ “
Bivši grčki konzulat u Nišu postao je jedna od niza gradskih službi. Glavna delatnost: raznošenje bureka, ispijanje kafa, grabljenje stolica – “Igre bez granica“: Ko prvi stolici, njegova stolica jer je odnos stolica i zaposlenih 1:3 (ukoliko nisu napredovali – naravno, u korist “nezamenljivog“ kadra).
Novogodišnji vašar ili drugim rečima Socijalno (penzijsko, invalidsko, zdravstveno osiguranje) na jugu Srbije: broj stolova se smanjio, ali ne i broj zaposlenih, da ne kažem radnika. Praznik je kada je 50% stolova u funkciji; uglavnom je uključena 1/3 koja čeka trenutak da se kolega vrati sa nepredviđene, ali redovne polučasovne pauze da bi ovaj premoreni od dreždanja na radnom mestu mogao da protegne noge. Sistem: “Ko će kog da ušrafi da radi?“. Ili Vam se pokazuje “Zauzeto“ dok koleginica ne pročešlja Facebook.
Po kom osnovu se dolazi do sigurnog radnog mesta i sigurne plate u državnom sektoru? U mnogim slučajevima (uvek i svuda ima izuzetaka) preko “umeća“, “zasluga“, kvalifikacija – “nepismeni visokog obrazovanja“. Zbog sposobnosti ovakvog kadra, proverite svaki dokument izdat na šalterima. Najlakše je na licu mesta ispravljati tuđe greške.
Raseljena lica
Znate onaj fazon: “Kako se kaže “prvi“ na albanskom?“ “Niš.“ Kad bi proterali nas Srbe, ko bi nas primio?
Mnogim izbeglim licima je jeziv život od trenutka prisilnog napuštanja doma. Međutim, mnogi su iskoristili situaciju i došli sa brdom para kojim su kupili diplome i rukovodeća radna mesta, npr. direktora banke. Drugi dobijaju posao u državnom sektoru već sa 18 god. života. Takvi koriste termin “raseljeno lice“ kao počasno zvanje ili titulu. Da li se ona nasleđuje s kolena na koleno? Oni koji imaju nepokretnosti decenijama u Srbiji još uvek se tretiraju kao raseljena lica, tj. privilegovani građani. Do kad će Srbi u Srbiji iz Srbije biti na mestu iza zadnjeg?
“Jednom“ zemlja
Ovo slušam stalno. Da li se osećati prozvanim i da li Vas vređa kad čujete:
genijalni, sposobni, uspešni, elita, establišment, jednom čovek, jednom žena, ljudina?
A pri tom znate kriterijume po kojima se dobijaju ovakvi epiteti i kotiranje u društvu, a koji leže u:
– prilagodljivosti svakom “službenom ulazu“ – tj. deli se prirodno stanište sa kandidom
– pružanju usluga najstarijeg zanata 25 sati dnevno 370 dana godišnje – u svim pozicijama, po potrebi i simultano.
Naravno da ima izuzetaka – oni samo potvrđuju pravila.
Čitalac „Korena“
