IZUMIREMO – A ZLATNO DOBA (2.DEO)

Nemačke vlasti su ipak istakle da, mada od rađanja dece treba odvraćati, ne treba ograničavati seksualne slobode. U memorandumu od 1944. kaže se: „Da bi se propaganda vodila praktično, treba slobodno deliti kontraceptivna sredstva (pri čemu cene subvencioniše država). Nema potrebe da se stanovništvu tuđe krvi ograničavaju prirodne želje, sve dok to ne smeta ograničavanju reprodukcije među narodima tuđih rasa".

0
286

BILO JE TO, BILO

Ima skoro dve decenije kako sam preveo tekst Valtera Perija o Hitlerovoj politici kontrole rađanja na okupiranim slovenskim teritorijama.

Ostaje mi samo da ponovim ključne odlomke.

Godine 1939, 25. novembra, ubrzo pošto je Poljska okupirana, nacistička SS organizacija po imenu „Državna komisija za osnaženje Germanstva” (RKFDV) objavljuje sledeći dekret: „Sve mere koje imaju tendenciju da ograničavaju stopu rađanja treba dopuštati i podržavati. Abortusi na teritorije Poljske moraju se osloboditi zabrane. Sredstva za abortuse i kontracepciju treba javno nuditi bez političkih ograničenja. Homoseksualizam se može legalizovati. Ustanovama i licima koja se bave abortusima politika ne treba da smeta”.

Takva politika odobrena je na konferenciji Ministarstva unutrašnjih poslova 27. maja 1941. u Berlinu. Tamo je grupa stručnjaka preporučila mere kontrole rađanja za Poljsku, koje su uključivale i vršenje abortusa kad god ga žena zatraži. Godine 1941, 19. oktobra, određene su mere koje se tiču poljskog stanovništva. Hitlerov dekret od 23. jula 1942. proširen je na druge delove Istočne Evrope. Hitler je svoje naređenje potvrdio 5. avgusta.

Nemački eksperti razradili su mere za sprovođenje odluke. Profesor Vecel je 27. aprila 1942. u Berlinu objavio memorandum koji je sadržavao sledeće: „Bilo kakvo sredstvo propagande, naročito štampa, radio i bioskop, kao i feljtone, brošure i predavanja, treba koristiti da bi se ruskom stanovništvu sugerisala ideja da je štetno imati više dece. Moramo da podvlačimo materijalne gubitke koje to podrazumeva, kao i pogodnosti koje čovek može da ostvari za novac koji bi potrošio na decu. Treba takođe sugerisati i da postoji opasnost po ženino zdravlje kad je rađanje dece u pitanju.

S takvom propagandom počeće i široka kampanja u korist kontraceptivnih sredstava. Treba stvoriti industriju kontracepcije. Ni cirkulacija i prodaja kontraceptivnih sredstava, kao ni abortusi, ne smeju se ograničavati zakonom (naravno, samo na slovenskim teritorijama, nap. prev.). Takođe, biće neophodno otvaranje specijalizovanih ustanova i priprema osoblja za vršenje abortusa. Stanovništvo će radije pribegavati abortusima ako te ustanove budu najbolje opremljene. Doktori moraju biti sposobni da priskoče, bez obzira na profesionalnu etiku. Propaganda mora da preporučuje i dobrovoljnu sterilizaciju.”

Da Vas podsetimo:  SPREMAN ZAKON O LAŽNOJ ODBRANI ĆIRILICE

Lokalni lekari dobili su ukaz po kome se abortusi sprovode u korist žene. Himler je marta 1943. objavio dekret koji to podvlači: „Ruski lekari Ruske medicinske asocijacije, koji ne smeju da znaju za ovo naređenje, moraju da budu pojedinačno instruirani da trudnoću treba prekidati iz socijalnih razloga. To im treba objasniti tako da ni na koji način ne saznaju za pravo naređenje” (nemačkih vlasti, kao ni za cilj njihove populacione politike, nap. prev.).

Nemačke vlasti su ipak istakle da, mada od rađanja dece treba odvraćati, ne treba ograničavati seksualne slobode. U memorandumu od 1944. kaže se: „Da bi se propaganda vodila praktično, treba slobodno deliti kontraceptivna sredstva (pri čemu cene subvencioniše država). Nema potrebe da se stanovništvu tuđe krvi ograničavaju prirodne želje, sve dok to ne smeta ograničavanju reprodukcije među narodima tuđih rasa.”

U stvari, Nemci su veoma radili na širenju „seksualnog haosa”. Oni su smišljeno širili pornografiju po Istočnoj Evropi da bi je razorili kulturno, politički i duhovno. Jedan istoričar ovaj proces tako opisuje: „Nemačko odeljenje za propagandu moralo je da u Poljskoj organizuje ili subvencioniše nemoralne bulevarske predstave i da štampa jeftinu literaturu izrazito erotskog tipa… da bi se masa držala na niskom nivou i da bi se njena pažnja skretala sa politike. Ti projekti degeneracije i moralnog razaranja praktično su bili sprovedeni u velikim poljskim gradovima… Uspesi Namaca u toj oblasti izazvali su protiv-mere poljskog Pokreta otpora. Ovaj je počeo da šalje specijalne „kaznene odrede” koji su obilazili kabaree poznate po nemoralu i preduzimali disciplinske mere protiv poljskih režisera „zabavnih” programa”.

Poljaci su se takođe borili za svoju omladinu. U svojoj „Istoriji tajne države” 1944. Jan Karski navodi upečatljiv odlomak iz jednog predavanja u ilegalnoj školi: „Draga moja deco, naš posao je veoma složen. Vi znate da neprijatelj nastoji da istrebi poljsku naciju, demoralizujući i razvraćajući poljsku omladinu. Mi, stari profesori, ceo život smo posvetili upućivanju i osnaživanju iste. Nailazimo na otpor zbog vas i zbog Poljske. Borba nam nije laka. Pretrpeli smo mnogo poraza. Bićemo pobeđeni ako vidimo makar jednog od vas, kako ide u nemačko pozorište ili bioskop, čita neku poganu knjižurinu ili pohađa neki kabare.”

Da Vas podsetimo:  Ovu crkvu su Srbi za noć rasturili i preselili da je Turci ne bi spalili!

Podsticanje razvrata bio je sastavni deo nacističkih planova, mada nije uvek bilo uspešno. Erih Koh, rajhskomesar Ukrajine, prema jednom istoričaru to je i potvrđivao: „čak i posle Staljingrada Koh, koji je uvek radio na germanizaciji, rekao je grupi novinara da je plodnost Ukrajinaca i dalje ozbiljna opasnost… Reporter, koji je tu izjavu preneo Gebelsu, ministru propagande, ozbiljno je sumnjao da će ikad biti postignuto ’izrođavanje putem razvraćanja’ s obzirom na visok moral stanovništva”.(…)

Politika kontrole rađanja sprovođena je čak i u konclagerima. U Ravensbriku su trudne Jevrejke slali u gasne komore. Nejevrejkama su nasilno vršili abortuse. Naravno, sterilizacija i abortusi bili su samo privremena mera smanjivanja rađanja: u velikoj tajnosti nacisti su počeli da spremaju logore smrti za istrebljenje 32 miliona Slovena.“

To je to.

I nekad i danas.

Samo Hitler sada priča priču džendersku, i ljudskopravašku. Pravi smajli sa brčićima.

A REŠENjE?

Avioni, kamioni, dronovi, „leteći automobili“ i slično su samo jeftina maska na licu naše stravnosti (pardon, stvarnosti).

Jasno je rešenje. Ali ga niko (avionski, kamionski) neće. Jer ono traži živi život samopožrtvovanja. A kome ja danas do toga, kad ima najnoviji ajfon u ruci?

Pisac i esejista iz Gornjeg Milanovca, rodom Pljevljak, lekar i humanista Miladin Ćosović, u svojoj priči „Zuj istorije“ sve je lepo rekao:

„Moj prijatelju, nije vreme da pričamo o istoriji, ima prečih stvari danas; Srbi odumiru i zato svime što znaju i mogu treba da se bore za opstanak. Sela ostaju pusta, gradovi brekću od prenaseljenosti. Šumadija je prošarana napuštenim imanjima. Divna Šumadija, Bogom dana za život, a, eto, ovom narodu ne valja ni – takva… Vlast, šta radi vlast? Brine samo o gradovima, selo joj – pastorče. A ja kažem – nema Srbiji i Srbima spasa dok ne ožive sela. Stotine hiljada seljaka izgnano je sa Kosova, iz Hrvatske i Bosne, stanište im je država našla u gradovima. Zašto država nije otkupljivala napuštena imanja i dala ih izgnanicima da na njima žive, rade ono što znaju. U gradovima tumaraju kao sirotinja, mnogi žive na socijali. Vlastodršci demagogišu o odumiranju Srba, a ništa ne čine da se bela kuga spreči. Ništa ne čini ni crkva. Jerarsi grade luksuzne dvorove, voze se luksuznim kolima, glože se, grade nove i obnavljaju stare hramove. Za koga ih grade, ko će u njih ulaziti? Svakom vladici rad bi najprije trebalo ceniti prema tome koliko je u njihovim eparhijama porastao broj novorođenčadi. Vladike treba da rade s narodom, kao prvi u eparhiji da budu sluge svima. A imali su od koga i da nauče – patrijarh Pavle je učio narod pobožnosti, smernim življenjem podsticao ga da nauk svesrdno prima. /…/ Zašto svaki sveštenik poslije liturgije ne bi vernicima mogao govoriti o svetosti rađanja, svetosti materinstva, apelovati na Srpkinje da rađaju decu? To što je najvažnije, da jerarsi umesto izgradnji i obnavljanja hramova, formiraju u svojim eparhijama fondove za materijalno stimulisanje porodica da se umnožaju. Gde majke rađaju treba da vladaju toplina, sigurnost, radost, a posle krštenja deteta da iz srpskih domova sjaji religiozna svetlost. Sveštenici da posle venčanja i bogosluženja savetuju bračne parove da čuvaju brak, da žene, kako je govorio apostol Pavle, budu ,,pokorne muževima, kao što je Crkva pokorna Hristu, da muževi ljube svoje žene kao svoja telesa, jer koji ljubi ženu, samoga sebe ljubi.”

Ako ovoga ne bude, neće biti ničega.

Da Vas podsetimo:  Odbijaju vakcinaciju zbog steriliteta a abortusom gube neplodnost! I začeće!

Ili, kako bi rekao Sveti vladika Nikolaj: „Birajte, Srbi, život ili smrt; čast ili sramotu; svetlost ili tamu; pravdu ili nepravdu; Boga ili đavola birajte! Birajte ili Hrista ili Barabu. Od tog izbora zavisila vam je sva vaša prošlost. Od toga zavisiće i sva vaša budućnost“.

IZUMIREMO – A ZLATNO DOBA (1.DEO)

Autor: Vladimir Dimitrijević

IZVOR: International Family News

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime