Ako ste primetili, na društvenim mrežama pa i na mreži ,,Fejsbuk“ sloboda govora i mišljenja dobila je svoju punu potvrdu.
Sopstvenici profila izražavali su u velikom stepenu slobodna razmišljanja i mogli su da govore o raznim aspektima življenja, pojava i društvu.
Mogli su da kažu sve ono što ih tišti, ono što im u društvu smeta, da kažu protiv koga su i protiv čega su, da kažu ko im se sviđa i ko ne, koga vole , a i koga ne vole.
Naravno da kažu i koga ili šta, i zašto jako, ali jako ne vole.
Ljudi uveliko pišu poeziju, objavljuju ih javno, tugujući u potaji što im verovatno niko iste, za života, neće objaviti, i poezijom takođe govore o tome šta vole, o ljubavi, ali i o tome šta ne vole, ili šta jako, jako ne vole.
Lično mislim, da je upravo u toj slobodi, u slobodi izražavanja u pisanoj formi, i poseban fenomen koji se zove Fejsbuk.
I, onda, kao rak rana ove slobode, javlja se i stvara afera oko Radomira Počuče.
Ne poznajem lično gospodina Počuču. I nikada, verovatno, ga ne bih ni upoznao da se igrom slučaja nismo susreli, upravo ovde, na Fejsbuku.
Povod je bio davanje pijeteta arnautskim ,,žrtvama“ od strane tzv. NVO ,,žene u crnom“ i to na dan koji je određen da Srbija i Srbi odaju počast žrtvama fašističkog NATO bombardovanja, počast svim ubijenim tokom bombardovanja SR Jugoslavije, 24. marta 2014. godine.
Na taj dan, uvek se osvrnem, pa i na sopstvenon profilu, na nedužne žrtve, sa suzama i posebnom tugom, na ugašeni život Milice Rakić, na ugljenisane žrtve bombardovanog autobusa, na ruševine mojih gradova, na mostove mog Novog Sada, setim se lepotice Ljiljane Žikić– Karađorđević, srpskog dobrovoljca, koja je poginula 01. aprila i čiju uspomenu na njeno rodoljublje, osim mene, čuva njeno šestoro dece. Setim se i moje rodbine sa Kosova i Metohije, mnogobrojne i umnožene od pre Kosovske bitke do danas.
Setim, jer ih je NATO bombama rasterao tako da polovini rodbine ni traga nemam od tada. Setim se i moje braće, Dojčina, ubijenog iz zasede arnautske poslednjeg dana bombardovanja, ili Tomislava koji je podlegao ranama kada su ga Arnauti izbacivali iz stana u Prištini. Setim se i mojih najmilijih kojima je na poklon donet kancer od istih zlotvora kojima sada, vidim , hrlimo…
I onda , u toj tuzi, pojavljuju se ,,žene u crnom“ sa onakvim ,,performansom“ koji samo iritira, izaziva mržnju i bol, koji svakoga normalnog, a ne mora biti ni patriota ni rodoljub, izluđuje ili u najmanju ruku proziva na nelagodnost.
Ta pojava je upravo kažnjiva po Zakonu, jer ,,performans“ jeste javno objavljivanje ideje, a ideja kojom se podstiče diskriminacija ( u ovom slučaju srpskih žrtava ), mržnja usmerena prema pripadnicima nacije ( u ovom slučaju srpske ) je ideja o veličanju ,,tuđih“ neprijateljskih žrtava ( u ovom slučaju šiptarskih ) u sred Beograda, koji predstavlja srpsku prestonicu ( član 38. Zakona). Naravno, da sve navedeno izaziva i gnev, pa i mržnju, pa i reakciju. I niko od prozvanih ili zvaničnika, ne reaguje.
Reagovao je Radomir. Isto ili slično razmišljanje su imali mnogi na ,,njegovom“ zidu Fejsbuka, ja sam dobio povod da imam prijatelja ne FB, istomišljenika. Sećam se i šta je rekao ( napisao). ,,Ovo nije smelo da se dogodi…..,, I..da takve pojave zaslužuju batine. Kao i malo, bezobrazno dete, kada nešto, stvarno, zasere“.
A, to jeste bilo to. Taj, performans. I mene su pogodile slike ispred spomenika ,,kod konja“. Ostali dopisnici su bili daleko suroviji u svojim komentarima… Ali trebalo je naći žrtvu za nauk drugima. I sankcionisati… Ali, pažljivo, sve po Zakonu… I promeniti svest ljudi… Da ne smeju da se zajebavaju na račun ,,ženskih u crnom“, Nataše Kandić, na račun stranih nalogodavaca, na račun sopstvene slobode…
Pozvan je na razgovor i ekspresno uhapšen. Šarić je hapšen nekoliko godina. Kakav će biti epilog , možemo da naslutimo. Lično mislim da će morati da mu nađu još ,,ponešto“. No , to ćemo videti, tek…
Dakle, kao što Srbi dobro znaju: ,,Vlast je vlast, bilo Srpska bilo Turska“.
Svaki misleći Srbin protestuje u sebi zbog ovoga. Sve više – ne sme da kaže. Strah je moćna stvar i svaka kuraž se zatire.
Šta će biti rezime?
Hoće li Srbi nakon ovoga promeniti svest?
Hoće li preko noći zavoleti svoje NATO krvnike kao što su ih već zavolele devojčice, slikajući se pod reklamom ,,MI VOLIMO NATO“, umesto da pevaju u nekom horu, na primer?
Hoće li doživeti promenom svesti naknadnu sreću shvativši da nam je NATO učinio veliku uslugu da se preporodimo (kao što izlete iz nekih ,,kompetentnih“ usta ovih dana)?
Hoće li prestati da vole same sebe i obožavaju Tačija, i ostale zlikovce?
Hoće li prestati da na Fejsu pišu ,,neprimerene komentare,, na račun PPV Vučića? Ili bilo koga drugog, jer nemaju drugog mesta to da kažu?
Hoće li preko noći zavoleti homoseksualce, koje smo do juče zvali pederima.?
Hoće li zavoleti naglo Evropu koja svoj kraj ni ne nazire u pojavama ozakonjivanja pedofilije ili seksualnog odnosa sa životinjama?
Hoće li početi, konačno, da mrze Ruse i ostale slovenske narode?
Hoće li se potentni Srbi okrenuti sa simpatijama ,,ženama u crnom“, koje veličaju arnautske žrtve?
Hoće li Srbi shvatiti da trebaju da odgajaju pokolenja čiji će vrh odgoja biti da na mobilnom upute poruku : ,,Ekrem do pobede,,?
Hoće li se Srbi , konačno, rasrbiti?!
JA NEĆU!
I ZATO, NAJOŠTRIJE PROTESTUJEM!!!
Dragan Pajantić
Preuzeto sa fejsbuka
