Danas nad Srbijom lebdi strah. To nije strah od uzdizanja, to je strah od padanja! U Srbiji je sve manje nade. U Srbiji je najglasnije ćutanje i tišina. U Srbiji je sve manje nasmejanih. U Srbiji ima gladnih!
Povremeno u Srbiji neko i umre od gladi. Glad nije bolest čoveka, glad je bolest države. Poneko zbog bede i beznađa digne ruku na sebe! I beda je bolest države. Tako bedni, jadni, poniženi i uvređeni skrate svoje muke, ali skrate i muke društva oko sebe, skrate muke svoje Srbije. Niko od njih nije otišao u dobrovoljnu smrt sa mržnjom prema Srbiji. Niko! U Srbiji ima i sve manje ljudi. U Srbiji ima sve manje ljudi koji rade.
U Srbiji svaka ulica ima kladionicu. Kada se izgubi svaka nada, ostaje kockanje, u kome je poslednji ulog sopstveni život. Do te svoje poslednje uplate kockari pune budžet Srbije! Zato su Srbiji važne kladionice. Zato ne treba žuriti sa podizanjem životnog standarda, jer budžet Srbije je danas važniji od same Srbije. Država Srbija voli da je što manje dece jer ona samo prazne budžet. Te njihovo lečenje, vakcinacije, te vrtići, te školovanje, te studiranje, i na kraju se samo spakuju i odu u beli svet. Čisto bacanje para! Kockari za razliku od dece samo pune budžet. Živeli kockari, živelo beznađe! Dole deca! Zato i treba sva dečja oprema da bude oporezovana. To je jedino što ta dečurlija uopšte daju Srbiji.
Iz Srbije se beži više nego za vreme NATO bombardovanja! Odlaze nam oni sa diplomama međunarodno priznatih i cenjenih državnih fakulteta. Ostaju nam oni sa kupljenim diplomama jer oni sa svojim „znanjem“ ne mogu da rade ništa drugo (neće ih niko ni u zemlji ni u inostranstvu), sem da vode Srbiju.
A zašto je tako?!
Pa zato što nam premijer prosto blista! Zato što sija od zadovoljstva! Zato što zrači neviđenim optimizmom! Zato što premijera Srbije prosto nije sramota da nam kaže koliko nam dobro ide! Zato što nam je naš premijer najnasmejaniji premijer na celom svetu! Zato što nam je naš premijer najponosniji čovek na celom celcatom svetu! Zato što nam sve čega se naš premijer dohvati ide bolje nego ikome drugome na celom celcatom svetu!
Zato što Srbiji, pod njegovom upravom, stižu čestitke iz celog sveta. Zato što čitav svet zavidi Srbiji na njegovim neverovatnim rezultatima. Zato što je Srbija sa ovim premijerom i ovom vladom ,čvrsto opredeljena na svom evropskom kursu, pa makar svi mi pocrkali na tom putu u našu sreću. Zato što je takva politika premijera i Vlade podržana i stabilnom i jakom skupštinskom većinom u parlamentu Srbije.
Zato što nas Evropa i celi svet danas konačno uvažavaju i cene. Zato što nas više niko ne prezire zbog prošlosti Srbije i prošlosti njegove. Zato što Srbiju danas hvale MMF i EU kao nikada do sada. Zato što se cela Srbija pokrenula i ide snažno. Zato što nam premijer ne spava nikada i radi po ceo dan i noć! Sve ovo što vidite oko nas, ovu sreću i radost, to je sve rezultat njegovog nesebičnog rada i našeg nerada. Samo zahvaljujući njemu, mi smo svi živi. Sreća naša da imamo njega.
I vi biste sada pomislili kako je naš premijer sigirno, kao što smo sigurno i svi mi u Srbiji, verovatno najsrećniji i najzadovoljniji premijer na svetu?
Vi mislite kako je naš premijer samo zato što ima tako stabilnu skupštinsku većinu i zbog svih nabrojanih „svetski“ priznatih i poznatih,sjajnih rezultata svoga rada presrećan i radostan?
Mislite kako naš premijer nema nikakvih razloga da ne nastavi tako do kraja svog mandata (jer nije još ni do pola mandata stigao) da za sve nas, i za Srbiju, nastavi da gomila i postiže ovakve sjajne rezultate.
Ali hoćeš, vraga! Neće naš premijer to tako. Ma ne pada mu na pamet.
On se – na opšte iznenađenje – ipak odlučio da raspiše prevremene izbore i to baš sada kada nam ide tako dobro, tako savršeno, bolje nego što je ikome ikad išlo u istoriji sveta! Raspisao je naš premijer izbore iako nije imao nijedan jedini racionalni razlog da prekine opštu sreću i napredak cele zemlje.
Zašto tek tako prekida ovaj nezapamćeni procvat Srbije i njenog naroda? Zašto, pobogu?
Možda zato što je Srbija preslaba da izdrži ceo mandat ovako jakog premijera i njegove najbolje vlade na svetu. Možda Srbija ne može da izdrži takvo savršenstvo, ovakav opšti procvat i napredak! Možda zato što je procenio da bi bilo opasno da se izgladneo čovek odjednom nađe za prepunim švedskim stolom i prejede se? Možda zato što bi takav vrtoglavi skok životnog standarda bio neprimeren za ovako nezahvalan narod i za ovako nezahvalnu Srbiju? Možda zato što su cela Evropa, MMF i ceo svet ljubomorni na ovakve rezultate koje postiže naša vlada, pa moraju da sami sebe „sruše“ ugled veštački kako ne bi svi u svetu bili suviše ljubomorni na njih! Možda premijer smatra da bi toliko iznenadno bogatstvo i sreća u Srbiji bili opasni po mir i stabilnost države, regiona i EU?
Zato je premijer odlučio da treba ponovo svi da izađemo na izbore zbog njega, i da ponovo glasamo za njega, jer on ne može da veruje svojim sopstvenim očima da posle ovakvih sjajnih rezultata postoji neko u Srbiji ko ne bi glasao za njega! On ima tako meko srce da je svima onima koji su pogrešili i nisu glasali za njega i njegovu stranku prva dva puta dao sada i treću šansu da se konačno isprave!
Pa šta hoće još od njega ti nezadovoljnici? Pa ko bi im još u svetu dao da glasaju u tri godine tri puta (2012, 2014, 2016) ne bi li konačno shvatili koliko je on moćan i jak!
I lepo nam je premijer rekao: „Ako Srbija nije za mene, onda je protiv svoje budućnosti i protiv evropske budućnosti!“
I još dodaje premijer: „Ako Srbija ne glasa za mene, onda će se Srbija vratiti u mračnu i nestabilnu prošlost!“
Ako sam ga dobro razumeo, to izgleda ovako:
Ako Srbija ne bude glasala za svog današnjeg premijera, onda će se Srbija vratiti u svoju tešku i mračnu prošlost, a u njoj je sasvim sigurno, opet čeka on, naš današnji premijer.
To znači da je naš današnji premijer, potencijalni premijer i naše svetle budućnosti, ali ako treba, on će biti i senka naše najgore prošlosti! „Pa samo probajte da ne glasate za mene i budućnost i odmah će u Srbiju stići mračna prošlost, na čijem ću čelu jahati ja! I biti gori nego ikada!“
Premijer je Srbiju saterao u tunel i čeka je na oba kraja tog tunela, samo što nas na jednom kraju čeka kao simbol mračne prošlosti i u totalnom mraku (valjda zbog sankcija i ratova), a na drugom kraju tog istog tunela-zamke jeste isto on, ali svetli i šljašti kao novogodišnja jelka, kao spasitelj i jedini pravi tumač naše evropske rajske budućnosti!
Srbija se nalazi zarobljena u tom radikalsko-naprednjačkom tunelu, poput onih nesrećnika u filmu „Lepa sela, lepo gore“. Ali nije sve tako strašno kao što izgleda. Iznad Srbije se pojavio tračak nade, koji mi tiho šapuće na uvo da on i njegovi silnici ne čuju:
„Da, jak je. Najjači je. On je toliko jak da samo on može sam sebe da pobedi. Njegova pobeda će ga uništiti. Njegova pobeda će biti njegov najstrašniji poraz u karijeri. On će se na ovim izborima boriti sam protiv sebe samog. Da zna kako pobeda može biti strašna, navijao bi za svoj poraz. Samo poraz bi značio njegovu prvu pravu pobedu u dosadašnjoj karijeri. Ovako, on neće ni znati da iskoristi svoju pobedu, kao što bi znao savršeno da iskoristi svoj poraz!“
I još mi taj isti tračak nade dodade:
„Strašno je kada znaš da moraš sebe zbog pobede da pobediš, a još je strašnije kada znaš da moraš sebe svojom pobedom da poraziš. Najgore od svega je što će taj njegov pobednički poraz, konačno i zasigurno, značiti da je počeo njegov kraj i da Srbija, prvi put za skoro četvrt veka, počinje da se budi, vraća samoj sebi i nalazi na samo nekoliko koraka od svog starog, a novog, zdravog i pravog pravog početka.“
NSPM
Ti si naša prošlost.