Jad i beda „parade ponosa“

Ponovo je u Srbiji održano ono što nazivaju paradom ponosa. Ne znam otkud ovaj naziv ovako nečemu? Interesuje me čime se ponose oni koji su paradirali?

Voleo bih kada oni ne bi bili licemeri i kada ne bi na svaku moju rečenicu odgovorili pitanjem ili ispraznim uvredama na temu moje zaostalosti i neotvorenosti prema novim stvarima i pretnjama tužbom. S obzirom na to da se danas osećaju slobodnima, kako mogu biti slobodni ljudi koje čuva policija? Ako tvrde da je Srbija konačno „uspešno održala paradu na kojoj je po prvi put bilo više učesnika nego policije“, zašto onda ne smanje broj policajaca? Čemu održavanje parade nedeljom kada gradom treba da šetaju svi ljudi koji su jedva čekali da se završi radni deo sedmice, pa da izvedu napolje svoju decu? Zašto baš nedelja ako se zna da na ovaj dan Srbi idu u crkvu? Zašto baš strogi centar grada? Da li je iko pitao građane Srbije žele li da se njihov novac koristi za ovakve stvari, jer ne verujem da je neko od paradera dao novac iz svog džepa za onoliku policiju, koncert, razglas, binu, zastave, dnevnice za novinare i ostala čuda?

Zaista nemam ništa protiv onih koji imaju drugačije seksualno opredeljenje, ali nisam ni za promociju ovog manjinskog seksualnog opredeljenja, a ove parade sve više deluju kao promocija, a manje kao šetnja!

Kao što oni imaju prava da iznose svoje stavove, tako smatram da ih imam i ja.

Stoga, moram da kažem da ovo više ne liči na moju Srbiju. Nisam video pompezna obeležavanja jubileja srpskih pisaca, pesnika, naučnika, sportista i institucija. Nisam video velike akademije povodom stogodišnjice završnice Prvog svetskog rata i naše pobede, a jasno vidim pobede onoga što pojedini ljudi, kojima i ja pripadam, smatraju porazom. Mediji u ovoj zemlji su mnogo više pažnje posvetili ovoj šetnji, nego Vukovom saboru! Da li je nas kao naciju i naš jezik kao jedan od njenih stubova definisao Vuk ili skupina šetača sa šarenim zastavama? Važnije nam je šta je izjavio neko ko je ništa, a bavi se pevanjem i podržava paradu, nego šta je za nas učinio Mokranjac čija je manifestacija u Negotinu privedena kraju skoro pa u potpunoj medijskoj tišini. Mnogo nam je važnije što je na paradu došao Skot, nego što je u našoj zemlji boravio Gideon Grajf.

Mišljenja ste da ako su pojedini političari podržali paradu, onda moramo i mi. Smatrate da ako su zbog vas, na silu, opustele beogradske ulice da mora da opusti i Srbija. Molio bih vas da pitate ove političare koji su došli da šetaju sa vama, je li parada jedan od onih načina na koji ćemo rešiti najveći problem naše zemlje, a to je pad nataliteta?

Da li se zaista osećate dobro što ste prošetali po blokiranom Beogradu blokiravši tako hiljade ljudi koji bi danas izveli svoju decu u šetnju? Zar je važnija parada koja je nastala pre nekoliko godina od rođendana Branke Veselinović koja puni sto godina, a koji je odložen zbog vaše šetnje? Koliko ste vi zadužili ovu državu, a koliko Branka?

Zašto Srbija nema paradu trudnica? Zašto se hapse protivnici parade koji su mirno stajali i protestovali? Zašto svi mi koji smo protiv parade moramo biti proglašavani zaostalima, pretnjama, varvarima, pravoslavnim fanaticima, nacionalistima, nasilnicima, nedemokratama, kočnicama u razvoju Srbije, glupima i sličnim stvarima?

Ako vi, kao apsolutna manjina, imate pravo na svoju šetnju, zašto onda ni mi ostali, kao većina, nemamo pravo na svoje šetnje? Ovom paradom ste, po mom mišljenju, više dokazali da želite pažnju, nego ljubav za koju tvrdite da se toliko borite!

Kako ja da objasnim svom detetu ono što vidi na televiziji koja je okupirana snimcima vaše šetnje? Da mu objašnjavam da su one slike kada jedni druge udarate po zadnjici demokratija? Da mu pričam o tome kako devojka u narodnoj nošnji i nije baš devojka? Da mu objasnim da je to što vidi da se dvojica čika ljube normalno? Da mu kažem da je duga iz crtaća koje gleda ista ona koju vi nosite na zastavama i da znači ono što vi tvrdite da znači?

Niti želim, niti hoću. Nemam prava da vam branim da budete homoseksualci, ni da se volite, ali imam pravo da na svoje dete prenesem ono što smatram za ispravno! Imam pravo da smatram vašu šetnju porazom svoje države, ne zbog vas nego zbog onoga što ste na njoj radili! Imam pravo da o vama mislim šta god želim! Imam pravo da budem protiv vaše šetnje i vaših zahteva koje ste izneli! Imam pravo da tražim da se glavni grad moje zemlje ne drži pod blokadom! Imam pravo sebe da smatram pripadnikom boljeg dela svog naroda i njegove tradicije, a da među te pripadnike ne ubrajam vas koji šetate! Imam pravo da kažem da mi je muka od vaše parade i da mislim da je ona korak unazad i mutni odsjaj prividne slobode potlačenog sveta na Srbiju! Imam pravo da kažem šta god želim protiv vas! Imam pravo da protestujem zbog vaše šetnje! Imam apsolutno pravo da se bunim protiv toga što se novac iz državnog budžeta daje na šaku ljudi koji žele sami da šetaju Beogradom i narušavaju pravoslavne i porodične vrednosti koje mi ostali želimo da prenesemo na svoju decu! Imam pravo da budem protiv toga da vam se dozvoli usvajanje dece koju niste sami pravili! Imam pravo da budem protiv vaše šetnje i protiv dodatnog radnog dana za one sve policajce koji misle kao ja, a morali su da dođu da vas čuvaju i koristim to pravo koliko god mogu!

Ukoliko neko od vas ospori ova moja prava, kao što to inače činite širokogrudo časteći mene i meni slične fino upakovanim uvredama, onda će taj neko samo dokazati da nije borac za prava ljudi i demokratiju, kao što to obično govori šetajući blokiranim Beogradom ogrnut šalom duginih boja!

Oduvek su mi bili nesimpatični borci za ljudska prava koji sebično braneći neka od svojih, ugrožavaju prava većine. A većina ćuti plašeći se najveće uvrede u savremenoj Srbiji – da ne ispadne nacionalista i pretnja demokratskom napretku!