Jagma za radnicima sve veća: Šta nude evropske zemlje i šta je u regionu privlačno građanima Srbije

Bilo da se radi o industriji, zanatu, zdravstvu ili IT sektoru – manjak radne snage u Evropi postaje sve veći problem.

Priliv radnika iz inostranstva, prema pisanju stranih medija, već neko vreme ne funckioniše kako bi trebalo, pa se zbog toga mnoge evropske zemlje suočavaju sa ozbiljnim problemom nedostatka radnika.

Određenim zemljama sada su hitno potrebni kvalifikovani ljudi različitog strukovnog profila, pa su neke od njih rešile da sada „malo popuste“ uslove prema strancima, piše Euronews.

Nemačka

Nemačka se nada da će se izboriti sa nedostatkom kvalifikovanih radnika i to kroz, kako su naveli, „novom karticom mogućnosti“ koja se još zove i „karta za šansu“. Nemačka će koristiti sistem bodovanja kako bi se kvalifikovanim radnicima sa veštinama, koje nedostaju Nemačkoj, omogućio lakši dolazak u zemlju, čak i pre nego što zapravo i pronađu posao.

Kako piše „Euronews“, svake godine će se određivati kvote u zavisnosti od toga u kojim industrijama nedostaje radnika.

Kako bi se zainteresovani prijavili biće potrebno da ispune tri od ukupno četiri kriterijuma:

– Diploma ili stručna obuka koju priznaje Nemačka,

– Tri godine profesionalnog iskustva,

– Poznavanje jezika ili prethodni boravak u Nemačkoj,

– Starost ispod 35 godina

Trenutno, većina građana koji nisu iz EU moraju da dobiju konkretnu ponudu za posao pre nego što se presele u Nemačku. Viza za one koji traže posao već postoji, ali se očekuje da će „šansenkarte“ ili „karta za šansu“ biti još jedno olakšanje za ljude koji žele da nađu posao u Nemačkoj.

Inače, ove godine je nedostatak kvalifikovanih radnika u Nemačkoj dostigao najviši nivo do sada. Ranije ove godine, Institut za istraživanje zapošljavanja (IAB) pronašao je 1,74 miliona slobodnih radnih mesta širom zemlje. U julu je nedostatak osoblja uticao na skoro polovinu svih kompanija koje je ispitao minhenski istraživački institut IFO, što je za posledicu imalo usporavanje njihovog poslovanja.

Austrija

Reforma takozvane „crveno-belo-crvene karte“, koja je stupila na snagu u oktobru, olakšaće pristup stranoj radnoj snazi tržištu rada Austrije. Mnoga preduzeća u Austriji imaju problema da nađu kvalifikovanu radnu snagu. Zbog toga je još u julu vlada odlučila da sprovede ovakvu reformu.

Cilj vlade je da stvori moderno tržište rada, koje bi olakšalo pristup kvalifikovanoj radnoj snazi i učinio efikasnijim proces podnošenja zahteva za dobijanje dozvola. Takođe se za projekte mogu ubuduće dovoditi strani radnici na do šest meseci, a za to im je potrebna samo viza i dozvola za rad bez sveobuhvatnog postupka.

Posebno od ove novine profitiraće radna snaga iz IT sektora. Naknadno oni mogu zatražiti i „crveno-belo-crvenu kartu“, koja im obezbeđuje duži boravak i pravo rada.

Sada preduzeća mogu bez većih birokratskih procesa zatražiti „crveno-belo-crvenu kartu“ za radnu snagu koju dovode iz inostranstva. Sezonska radna snaga, koja je već tri godine radila u Austriji ima od sada mogućnost da dobije „crveno-belo-crvenu kartu“.

Kako je u regionu?

Kada je reč o regionu, u Sloveniji se traže radnici iz inostranstva, a ta zemlja zapošljava strance upravo zbog deficita na lokalnom tržištu rada. Traženi su skoro svi: mesari, građevinci, radnici u It sektoru. Neki poslodavci već imaju radnike iz zemalja Zapadnog Balkana, čijim radom su poprilično zadovoljni, piše Dojče vele. Kako navodi ovaj portal, gotovo najveći broj broj kvalifikovanih radnika, iz ovog regiona, u Sloveniju je otišao iz BiH.

Međutim, u Sloveniji ima značajan broj radnika i iz Srbije. Ovo za Euronews Srbija potvđuje Verica Cvetković, diplomirani ekonomista iz Leskovca koja se sa svojom porodicom nedavno preselila u Ljubljanu.

Kaže da je njen suprug, koji je po zanimanju kuvar, „presekao“ nekoliko meseci pre njih, i otišao u Sloveniju kako bi našao posao i pripremio sve za njihov dolazak. Verica navodi da su od samog starta imali pozitivno iskustvo. Suprug je jako brzo, kaže, već na prvom intervjuu pronašao posao u struci, a i ona je bila te sreće kada je defintivno stigla u Ljubljanu.

U svakom slučaju, njeno napuštanje Srbije je trajalo. U tome je, navodi, dosta doprinela situacija oko korone zbog koje su mnoge zemlje neko vreme bile zatvorene, naročito za novu radnu snagu.

Što se dece tiče, Verica objašnjava da je Slovenija dobra zemlja za njihov odgoj i školovanje, ali navodi da postoje i dva načina da dete dobije vizu za boravak u ovoj zemlji.

„Što se tiče papirologije oko deteta, moj savet je da je najbolje da se završi njihova sopstvena viza. Tačije, oni to zovu ‘viza na osnovu školovanja’ i ona se vrlo lako dobija. Drugi način je da dete dobije vizu na osnovu vize jednog od roditelja“, kaže ona.

Region privlačan zbog manje jezičke barijere

Da je region svakako atraktivan za ljude iz Srbije, za Euronews Srbija potvrđuje i Dragiša Ristovski iz Centra za razvoj poslovnih veština „D.R. Gilbert Group“, koji je takođe i vlasnik nekoliko malih preduzeća koja se upravo bave pitanjima ljudskih resursa na nivou bivše Jugoslavije.

Objašnjava da je region privlačan za građane Srbije, pre svega zbog jezičke barijere, jer ona nekima može da bude i presudan faktor. Kako objašnjava, njegovo iskustvo zasniva se pre svega na sezonskim poslovima, mnogo manje kada je u pitanju stalno zaposlenje.

„Što se zemalja bivše Jugoslavije tiče, u odnosu na zemlje kao što su Nemačka, Austrija ili Velika Britanija, kod Balkana je zapravo prednost jezik, pa se veliki broj ljudi odlučuje da posao traži upravo tu. Druga prednost je ta što im je domonovina bliže. Uvek mogu da dođu u posetu porodici i prijateljima. Postoje i te kulturološke i jezičke razlike koje su dosta manje u poređenju sa evropskim metropolama, a nekima je to presudan faktor“, kaže Ristovski.

Navodi da je njegovo iskustvo pokazalo da se najviše ljudi, kada je region u pitanju, odlučuje da posluje u Hrvatskoj i Sloveniji, nešto manje u Crnoj Gori, a gotovo da ih nema u Severnoj Makedoniji ili BiH.

„Ljudi najviše idu u Hrvatsku i Sloveniju, jer su tamo inače plate nešto veće nego kod nas. Slovenija je dobro organizovana država, može pristojno da se zaradi, dobar je tretman radnika tamo. Takođe, slično je i kada je Hrvatska u pitanju. Oko 14.500 naših ljudi je išlo da radi u Hrvatskoj, na primorju. To su uglavnom sezonski poslovi i ljudi su mahom zadovoljni. Mi smo tako otvorili firmu u Rovinju. Videli smo da postoji veliko interesovanje naših građana da rade tamo sezonski. U ovom slučaju mi smo posrednici između radnika i poslodavaca“, kaže on.