Jak predsednik – jaka Srbija!

Još zvanično nije ni objavljen datum predsedničkih izbora, ni to da li će ih pratiti i parlamentarni izbori, a kampanja kandidata, kao i ispitivanje pulsa glasača je u najvećem jeku, neretko prevazilazeći sve granice ukusa.

Kako stvari stoje, one struje koje sebe nazivaju demokratskim, već ističu Vuka Jeremića, Sašu Jankovića, a stalni popunjavač liste – Čeda Jovanović govori da ni njegova kandidatura još uvek nije isključena.

Posmatrajući ove kandidate za vrhovnog komandanta države, jednostavno se nameće zaključak da je prvi odavno izgubio podršku svoje stranke, da je u Ujedinim nacijama večiti gubitnik, drugi sebe predstavlja „zaštitnikom građana“, a broj onih koje je on zaštitio za svog mandata je nepoznanica i kreće se od nule do pet, dok treći služi samo da proširi listu kandidata za predsednika države i kampanju koristi samo da bi podsetio građane da njegova stranka još uvek negde postoji.

Što se vladajućih stranaka tiče, onih koji bi trebalo da budu najsigurniji u svoj izbor kandidata kome će poveriti vođenje države, oni niti znaju da li će imati zajedničkog ili posebnog kandidata, a ni ko bi to mogao da bude.

Naime, evidentno je da je popularnost aktuelnog predsednika Tomislava Nikolića probila i dno podruma, pa se lome da li ga vaskrsavati ili predložiti nekog drugog. I kako to biva uoči svih izbora, lupaju se pesnicama u grudi, plasiraju lažni patriotizam, a nakon izbora su se uvek okretali Briselu, Berlinu i Vašingtonu i igraju, kako im oni sviraju.

Najsramniji pokušaj podizanja popularnosti Tomislavu Nikoliću je bilo slanje voza sa srpskim obeležjima u Kosovsku Mitrovicu, izazivanje incidenta i vraćanje istog u Beograd, da bi Nikolić zveckao oružjem i busao se u grudi, kako će on prvi podići vojsku i otići da brani Srbe na Kosovu i Metohiji. Zaboravili su da se Kosovo brani svakog dana, državnom nacionalnom strategijom, a ne samo uoči izbora. Ovakvim gestom se samo mogu izazvati neredi u kojima će dodatno stradati još Srba na Kosovu, a država po tom pitanju po običaju neće ništa preduzeti, jer im to ne dozvoljavaju njihovi nalogodavci sa zapada.

Da apsurd bude veći, javio se dežurni spasitelj i superheroj – premijer Vučić, koji je vratio voz i „sprečio krvoproliće“ (?!?). Postavlja se pitanje: Gde je granica vređanja inteligencije građana Srbije? Pa ko je poslao taj voz sa tim obeležjima, ako ga je premijer vratio?!? I čemu igra „Dobar policajac – loš policajac“, u kojoj ministarka Zorana osuđuje predsednika Nikolića zbog reakcije u vezi voza, a premijer ga navodno podržava i brani?

Za razliku od svih navedenih, Srpska radikalna stranka jedina ima kandidata – pobednika, koji je sam porazio Haški tribunal, prof. dr Vojislava Šešelja! Kandidata koji jasno ističe da se Kosovo brani saradnjom sa Ruskom federacijom i ODKB-om, a ne sa Evropskom unijom, Amerikom i NATO-m, tj. onima koji su Srbiju više puta do temelja palili, a Kosovo joj iz grudi iščupali! Za razliku od konkurenata gubitnika i neodlučnih i nestabilnih u političkom stavu, Vojislav Šešelj jedini ima nepromenljiv stav po pitanju i unutrašnje i spoljne politike, a do koje granice je spreman da se bori i iskaže svoj patriotizam, najbolje je pokazao u Hagu. A istorija Srbije nas je odavno naučila pravilu :

Jak predsednik – jaka Srbija!

Bojan Krstić, predsednik Gradskog odbora Srpske radikalne stranke i Gradski većnik u Nišu

www.gradjanin.rs