Piše: Aleksandar Arsenijević
Od petooktobarskih „promena“ na ovamo u opticaju je kvalifikacija – svi su oni isti – koja se odnosi na srbistanske politikante svih boja i kalibara i koja, u isto vreme, objašnjava veliki procenat izbornih apstinenata. Da stvar bude gora ova teza, iz godine u godinu, iz izbora u izbore, dobija sve više pristalica, uprkos tvrdnjama srbistanskih politikanata i njihovih interesno povezanih sledbenika da se na nju pozivaju defetisti ili u krajnjem slučaju baksuzi, koji do podne mrze čitav svet, a od podne i sami sebe.
Doduše, nekome neobaveštenom, ko Srbistan posmatra sa bezbedne udaljenosti i nema puno dodira sa onim što decenijama živimo i preživljavamo, zaista se može učiniti da je stav o tome da su sve srbistanske stranke i političari isti i da u takvoj situaciji izbori gube svoj smisao, posledica nekog, za njega neobjašnjivog, patološkog baksuzluka i inaćenja.
Ali, kamo lepe sreće da je tako! Da čestito ne prođe dan, a da se ne suočimo sa pogubnom činjenicom da su dežurni skeptici, cinici, namćori, inadžije, baksuzi… dobrim delom u pravu, stavljajući znak jednakosti između srbistanskih politikanata, bez obzira na to kakvu ideologiju i program zastupali i šta govorili ili obećavali.
Baš kao što je to slučaj ovih dana, u vreme predizborne kampanje za lokalne izbore, u našoj, behatoniranoj, nazadnoj kasabi, kada lokalna „opoziciona elita“ čini sve da uveri Čačane da je krajnje besmisleno 2. juna gubiti vreme izlazeći na izbore.
Da će Čačanima na koju god da se stranu okrenu 2. juna zadnjica opet biti pozadi, budući da su sujete, kompleksi, nerealne i bolesne ambicije, pokretači najvećeg dela lokalne političke scene. I čemu onda dobrom pošten svet da se nada? Šta očekivati od tolikih koji su spremni da založe svoje obrazovanje, profesionalni integritet i kredibilitet zarad gole vlasti?
Baš kao što je nesuđeni čačkonačelnik stao ispred istih onih koje danas, kao da pre osam godina ništa nije bilo, tako beskompromisno kritikuje i optužuje, a opet na drugoj strani kao da ga je blam da se prilikom predaje potpisa potrebnih za registraciju izborne liste fotografiše sa članovima grupe građana tako bombastičnog imena Istina i čast koju predvodi. Osim ako tog dana nije morao tetki da odnese lekove ili je imao neko neodložno suđenje a predaja liste nije mogla da sačeka.
Ivan ĆalovićKada čovek malo bolje pogleda izbornu ponudu teško mu je da razluči da li Čačanima 2. juna predstoje lokalni ili unutarstranački SNS izbori, s obzirom na broj bivših uglednih nazadnjaka, nosioca izbornih lista.
Pa su tako u opciji bivši prvi čovek čačanskih nazadnjaka, u kombinaciji sa nekadašnjim Vučićevim ministrom i ekspertom za kraduckanje, tu je i bivši kandidat za čačkonačelnika, kome se gospodar srbistanski u poslednjem trenutku zahvalio na saradnji i nekadašnji MC (master of ceremony) nazadnjačkih žurki.
I ništa tu ne bi bilo sporno, budući da je legitimno pravo čoveka da menja stavove, da u pitanju nije princip koji se na ovim nesretnim prostorima generacijama prenosi sa kolena na koleno.
Princip oličen u tvrdokornim stavovima – ko drukčije kaže, kleveće i laže ili ko nije sa nama, taj je protiv nas.
Uostalom, kako drugačije razumeti poruku odborničkog kandidata grupe građana Istina i čast, nezadovoljnog zastupljenošću iste u Čačanskim novinama i na portalu Ozon Press, osim da će sutra sve biti isto, samo neće biti Milunčića i nazadne ekipe. Da će i nadalje lojalnost vlasti, a ne kvalitet medijskih projekata, biti presudan faktor kod sufinasiranja, pa bi trebali da budemo ponizni i svesni da nekadašnji Vučićev kandidat za čačkonačelnika, koji se Čačanima ukazuje sa prozora poput Nušićevog narodnog poslanika Jerotija Prokića, a sve u fazonu – ja na pendžeru oni dole, j…te što me vole – može da pobedi na izborima i da se sutra, kako kaže odbornički kandidat, ne žalimo za lovu.
A možda je drug kandidat to tako napisao, ali nije tako mislio?
Kako razumeti medijski obračun, odnosno “lični stav”, odborničkog kandidata, gle čuda sa iste liste na kojoj sve pršti od demokratičnosti, tolerancije, političke korektnosti… sa mlađanim Jelesijevićem, još jednim u nizu bivših SNS članova, a danas ljutih opozicionara, koji predvodi izbornu listu ProBudimo Čačak.
Jeste da se u svom pisaniju, napisanom u najboljoj nazadnjačkoj tradiciji, potpisuje kao kandidat GG Istina i čast, ali kakve to veze ima sa njima. Šta mari da se grupa ogradi od “saopštenja”, a samim tim i od svog kandidata koji se kanda malo zaneo, što bi narod rekao, kao testisi u kosidbi.
Međutim, to što demanti i tvrdnja GG Istina i čast da je reč o “ličnom stavu” druga kandidata nisu objavljeni na portalu koji je plasirao pomenuto pisanije, već samo na društvenim mrežama, dovoljan je argument da je i ovde reč o bacanju prašine u oči u pokušaju da se minimizira negativni stav koji je saopštenje, nesumnjivo, izazvalo kod Čačana, koji rešenje za svoje uboge živote ne vide u tome da Kurta zameni Murtu.
Sve u svemu, kako stvari stoje, teško je 2. juna u Čačku očekivati neku veliku izbornu izlaznost, od koje strepe SNS i njihovi koalicioni saučesnici. Čak se čini da deo čačanske “opozicije” svesrdno radi na tome da što više Čačana, rukovodeći se stavom da su svi oni isti, prvu nedelju u junu, ukoliko im vremenske prilike to dozvole, provedu negde u prirodi, na selu ili jednostavno čiliraju u stanu.
Ili da, ukoliko se i odluče da se prošetaju do birališta, glasački listić upotrebe za poruke lične prirode čačanskim strankama i “političarima”. Tek da spreče da njihov listić, ukoliko ne izađu da glasaju, bude zloupotrebljen, pa će biti zanimljivo koje će izborne liste nadmašiti broj nevažećih listića.
Stoga, kada čovek malo bolje razmisli, čačkonačelnik – magistar Milunčić do 2, juna slobodno može da diška, posveti se igranju crne mace i da nabada nešto na čačkalicu, umesto što sa svojom ekspertskom ekipom šoda po selima, prezentujući nemerljive rezultate svoje osmogodišnje vladavine.
