Savet za štampu odlučio je da javnim opomenama kazni portal Paraćin online zbog tekstova “Paunović i ranije štitio direktore koji su vršili zloupotrebe”, “Direktor JP Direkcija za izgradnju Opštine Paraćin namestio kumu posao od 12,5 milona” i “Zamenik predsednika opštine Paraćin dodelio novac iz državne kase privatnoj firmi u kojoj je direktor?!”.
Prema obrazloženjima članova Komisije za žalbe portal je u ovim tekstovima kršio odredbe u vezi sa istinitošću izveštavanja, novinarske pažnje i odgovornosti novinara.
U odgovoru na žalbu ovaj portal je osporio nadležnost Saveta za štampu u ovom slučaju tvrdeći da su “u postupku registracije”, te da to znači da još nisu medij, niti su osobe koje pišu tekstove novinari, već “građani koji objavljuju nešto na internetu”, zbog čega za njih ne važi ni novinarski kodeks.
Komisija, međutim, nije prihvatila tvdnje da nije nadležna za odlučivanje o povredama Kodeksa ukoliko medij nije registrovan.
„Portal Paraćin online je, po svojoj formi i sadržajima koje objavljuje, nesumnjivo namenjen javnom informisanju i zbog toga medij, što je dodatno potvrđeno i namerama onih koji ga “uređuju” da ga registruju“, navodi se u jednoj od odluka Komisije.
Dve javne opomene zaradio je i portal pink.rs i to zbog odbijanja da objave ispravku. Obe žalbe podneo je Odsek za infomisanje Opštine Paraćin.
Javnu opomenu dobio je i list Srpski telegraf i to po žalbi Ministarstva kulture i informisanja koji su se žalili na tekst “Platili da se pljuju Srbi”. Kako je navedeno u žalbi, netačna je informacija da je ministar Vladan Vukosavljević finansirao film u kojem su Srbi predstavljeni kao masovne ubice.
Srpski telegraf je, prema javnim podacima, u više navrata dobijao novac preko konkursa za medijsko sufinansiranje uprkos brojnim odlukama o kršenju Kodeksa novinara.
Tekstom “Inženjer Ljubomir pucao sebi u glavu zbog teške bolesti? Detalji samoubistva na Voždovcu”, portal Telegraf.rs prekršio je više odredbi Kodeksa novinara Srbije, a žalbu je podnela Aleksandra Popović, ćerka pokojnika. Navela je da je portal u spornom tekstu o samoubistvu objavio ime njenog oca, početno slovo prezimena, starost, zanimanje, punu adresu stanovanja, kao i fotografiju glavnog ulaza u zgradu u kojoj je živeo, načinjenu istog dana kada se tragedija dogodila, dok je policija obavljala uviđaj.
Većina članova Komisije smatrala je da je tekstom pređena granica korektnog izveštavanja o tragediji, jer nije postojao nikakav javni interes da se spekuliše o razlozima nečijeg samoubistva i tako narušava dostojanstvo žrtve.
Komisija je odlučila i da je dnevni list Alo tekstom “Morao sam da otvorim usta i da gutam” prekršio više odredaba Kodeksa novinara Srbije pre svega onih koji se tiču odgovornosti novinara i poštovanja privatnosti.
Članica Komisije za žalbe Tamara Skrozza koja je u žalbi navela da je “činjenica da je novinarka lista Alo razgovarala sa detetom žrtvom nasilja i intervjuisala ga o detaljima onoga što je preživelo, predstavlja kršenje tačke 7 Poglavlja 6, po kojoj novinar nikada ne sme da zloupotrebi emocije drugih ljudi, njihovo neznanje ili nedovoljnu sposobnost rasuđivanja”.
Komisija je ocenila da postoji interes javnosti za slučajeve zlostavljanja dece, ali da se ovakvim senzacionalističkim pisanjem, čiji cilj svakako nije bolje infomisanje javnosti, to zloupotrebljava na način koji šteti i javnom interesu, ali pre svega interesima deteta koje je žrtva navodnog zlostavljanja.
Sve odluke Saveta za štampu možete pogledati ovde.
Vesna Radojević
cenzolovka.rs/Raskrikavanje
