Nekada je gojaznost bila bolest razvijenih zemalja, a sada se gotovo trećina čovečanstva bori s viškom kilograma i poboljšanja nema na vidiku. Ali postoji nešto još opasnije od gojaznosti…
Naučnici upozoravaju na „rastuću i uznemirujuću globalnu krizu zdravlja“. Pritom misle na činjenicu da je sve više stanovnika planete Zemlje – gojazno: 700 miliona ljudi je u medicinskom smislu gojazno, tj. Imaju indeks telesne mase (ITM) preko 30. Dodatnih milijardu i po stanovnika blizu je granice gojaznosti jer im je ITM između 25 i 30. Prema novim istraživanjima, problematičan je i sve veći procenat gojazne dece. Sedam odsto dece između druge i četvrte godine starosti već je gojazno.
Do tih podataka došla je međunarodna grupa naučnika sa Instituta za zdravstvena merenja Univerziteta u Vašingtonu na osnovu podataka 68 miliona pacijenata. U poslednjih tridesetak godina broj gojaznih žitelja naše planete drastično se povećao, a u 73 zemlje se taj broj čak udvostručio.
Na spisku zemalja vodi – pomalo iznenađujuće – Egipat: 35 odsto odraslih u toj zemlji je gojazno. Visoko na spisku su još dvije arapske zemlje: Saudijska Arabija i Irak. U tom društvu su i SAD. U Sjedinjenim Američkim Državama je međutim najviši procenat dece koja pate od prekomernog broje kilograma: gotovo 13 procenata dece i mladih ispod 20 godina starosti u SAD je gojazno. Mladi iz Kanade, Saudijske Arabije, Omana i Egipta u istom su društvu. Prema ukupnom broju, najviše gojazne dece živi u najmnogoljudnijim zemljama poput Kine i Indije, a najveći broj gojaznih odraslih je u SAD i u Kini.
Još jedan pomalo iznenađujući podatak jeste i taj da su među gojaznima svih zemalja natprosečno mnogo – žene. I možda suprotno očekivanju: u zemljama s bogatim i dobro obrazovanim stanovništvom, i broj gojaznih osoba viši. Najmanje gojaznih živi u Africi i Jugoistočnoj Aziji. U Bangladešu i Vijetnamu živi samo jedan odsto građana čiji je ITM veći od 35 odsto.
Infografik Übergewicht und Fettleibigkeit bei Kindern und Jugendlichen ENG
Gojazni umiru ranije
Iako se ova studija po metodologiji razlikuje od nekih pređašnjih, sve one pokazuju jedno: čovečanstvo je sve deblje i deblje, a brzina debljanja je alarmantna. Razlog je jednostavan: sve veći broj stanovnika Zemlje ima pristup energetski bogatim namirnicama, odnosno sve više ljudi takve namirnice može sebi da priušti. Deo krivice, kako se navodi u studiji, snosi i „intenzivni marketing vezan uz te proizvode“. Svetska zdravstvena organizacija već je upozorila evropske zemlje na bolju kontrolu reklamiranja prehrambenih proizvoda za decu. Posebno često proizvodi puni šećera i masti pokušavaju da se prodaju kao zdravi. „Jedemo previše i to pogrešne namirnice“, kaže Kristofer Mari s instituta u Vašingtonu. Onaj ko svoju debljinu olako shvata, igra se sa zdravljem. Od posledica bolesti koje su direktno vezane s gojaznošću, 2015. je u svetu umrlo četiri miliona ljudi. Jedna druga studija pokazuje da gojaznost smanjuje dužinu života za deset godina, dakle isto kao i pušenje. Ali na štetnim namirnicama nema šokantnih fotografija kao na kutijama cigareta.
Ali još opasnije od gojaznosti jeste – nedostatak kretanja. Suviše malo fizičke aktivnosti u Evropi ubije više ljudi nego gojaznost. Pritom se ne mora biti ekstremni sportista. „Dvadeset minuta brzog hodanja dnevno, značajno smanjuje rizik od prerane smrti“, poručuje jedna studija Univerziteta u Kembridžu. Tako se stiže do one stare istine koju otkrivamo svakih nekoliko godina: manje kalorija i više kretanja rešava problem debljine.
Brigite Osterat
DW.COM
