Ne poštuju se međunarodne konvencije koje je Srbija potpisala
Građani Apatina neće dozvoliti gradnju spalionice
Opština Apatin se nalazi na krajnjem zapadu Bačke, u AP Vojvodini. Kada kažemo Apatin najčešće pomislimo na Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje“, koji predstavlja jedno od poslednjih velikih poplavnih područja na tlu evropskog kontinenta. Turističke agencije nas pozivaju “na privremeni beg iz urbanog okruženja u netaknutu prirodu rezervata prirode Gornje Podunavlje, gde ćete biti u prilici da tokom vožnje Bajskim kanalom, upoznate autentične vrednosti biljnog i životinjskog sveta ovog rezervata”. Da li je u opasnosti ovaj “raj na zemlji”?
Nad Apatinom i apatincima, nadvio se strah od gradnje pogona za preradu plastike, koja bi se prerađivala postupkom pirolize i reciklaže. Ovaj projekat je u Apatin doneo tzv. strani investitor Bionex, kupio zemljište i počeo gradnju a da nije obezbedio neophodne dozvole.
– Apatin je grad koji je poznat po pivu, Apatin je grad koji je poznat po turizmu. Apatin je grad koji ima neku perspektivu da se razvija i da izađe na Dunav. U ovom momentu otvaranje prljavih industrija i stvaranje okruženje gde bi Apatin izgubio ove atribute o kojima smo govorili nikome ne može doneti dobro. S druge strane, nalazimo se na samom graničnom području. Postoje određene međunarodne konvencije čiji je potpisnik Republika Srbija. Pre svega mislimo na: ESPO, Bernsku, Bonsku i Ramsarsku konvenciju. U takvim situacijama, naročito kad se radi o uticaju na životnu sredinu, mora se tražiti saglasnost države sa kojom se graničimo. Ovde je to izostalo. Međutim, Bionex je počeo gradnju postrojenja za pirolizu i reciklažu plastike iako nije obezbedio sve neophodne dozvole. Sama priča, od početnog ulaganja od 5 miliona evra u prvoj fazi pada na 3 miliona evra, dovodi u pitanje prave namere investitora. Osnivači ovog preduzeća su se bavili drugim delatnostima. Nismo baš ubeđeni da poseduju sva stručna znanja koja su potrebna za ovakvu aktivnost, kao što je prerada plastike procesom pirolize i reciklaže. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je praktično prepisao par odredbi iz zakona i naložio im da zasade neke drvenaste biljke, kao zaštitu od širenja zagađenja. Samo da podsetim: sirovine i gotovi proizvodi će se voziti isključivo ulicom „Petra Drapšina“. Drugog puta nema! Sve sa cisternama, kamionima, šleperima…Opasnosti, po građane Apatina, postoje bilo od havarija bilo od izduvnih gasova. – govori Željko Rajčević iz udruženja „Bez straha“.
– Ta parcela na kojoj oni nameravaju da grade postrojenje nalazi se samo na 300 m od reke Dunav, nalazi se na 200 m od naseljenog mesta, nalazi se u okviru specijalnog rezervata prirode „Bačko Podunavlje“. To čini situaciju još više apsurdnom i još više nedopustivom! Imamo apsurdnu situaciju u Apatinu, za 6 godina nije otvoreno ni jedna fabrika ni jedno radno mesto. Sad nam planiraju dovoziti smeće iz EU i ovde ga prerađivati. Ogromna većina građana je protiv toga. Mi smo gledali da iscrpimo sve pravne i političke instrumente kako bi se suprotstavili jednom takvom projektu. Na sednici Skupštine APV ukazao sam na veliku zabrinutost i uznemirenost javnosti u opštini Apatin. Tražio sam odgovor na pitanje: kako je Pokrajinski zavod za zaštitu prirode mogao dati uslove i omogućiti gradnju ove fabrike.– kaže Aleksandar Smiljanić, poslanik SRS u Skupštini APV.
– Sama ideja o donošenju plastičnog otpada iz EU i njegovoj preradi je za građane Apatina neprihvatljiva. Građani Apatina su jedinstveni u stavu da to neće dozvoliti. Bionex je organizovao javnu tribinu na tu temu. Građani su prekinuli tribinu jer nisu hteli da slušaju o tome da li je štetno ili nije. Stala je priča kod toga da ne želimo nikakav otpad u Apatinu. Alarmirali smo i ekološka udruženja iz Hrvatske jer će, u slučaju gradnje ove fabrike, biti ugroženo i njihovo zaštićeno prirodno dobro: Park prirode „Kopački rit“. – naglašava Dejan Bačić iz udruženja „Bez straha“.
– Sve se to radilo ispod radara javnosti. Sav otpad koji bi se ovde prerađivao bio bi dovožen kamionima iz EU i gotov proizvod bi se vraćao u te zemlje. Te zemlje bi davale subvencije toj firmi koja to radi za njih, u ovom slučaju subvencije bi dobio Bionex. Na papiru su vlasnici iz Švajcarske. Međutim, stvarni vlasnici su iz Srbije. Bionex je sada povukao projekat koji se zvao „Piroliza i reciklaža plastike“ i sada priprema novi projekat „Reciklaža plastike“. Kad smo videli koji je njihov krajnji cilj udruženje građana „Bez straha“ je pokrenulo peticiju „Stop spalionici“ i prikupilo oko 3000 potpisa građana, koji su protiv ovog projekta. – izjavio je Veselin Lovrić iz udruženja „Bez straha“.
– Krajem 2020. godine na jednoj hitnoj i vanrednoj sednici SO Apatin, sa jednom tačkom dnevnog reda, bilo je odlučeno da se Bionexu proda zemljište, po tržišnoj ceni od 64 miliona dinara. Ono što je bilo sporno, i ja sam jedini odbornik koji nije glasao za tu odluku, i što mogu da opravdam ostale odbornike koji su glasali za tu odluku je to što je to bila „jedna obična prevara“. Tada odbornicima nije jasno i tačno rečeno čime će se fabrika baviti. Bilo je rečeno da će fabrika Bionex raditi preradu biljnih derivata, ulja…Oni su to prihvatili i svi osim mene glasali za taj projekat. Tražio sam da se na teritoriji opštine Apatin raspiše referendum i da se građani Apatina izjasne da li žele da se gradi ova fabrika. U nastojanju da pridobije odbornike i građane za gradnju fabrike, vlasnik je izjavio da će „za svaku uginulu pčelu platiti 100 evra a za svaku uginulu ribu 1000 evra“ onome ko to dokaže. Ko to može da dokaže!? Kad smo došli do trenutka da glasamo da li ćemo raspisati referendum, na temu gradnje fabrike prerade plastičnog otpada, ogromna većina odbornika je glasala protiv referenduma. Mi nikako ne smemo, bez obzira na političke pozicije političku snagu i političke odnose, dopustiti ga građani budu izopšteni, kad je u pitanju donošenje odluke o gradnji fabrike. – ističe Perica Popić, odbornik u SO Apatin.
Donosioci odluka se pozivaju na zapošljavanje građana i otvaranje novih radnih mesta. Bionex je predvideo zapošljavanje 30 radnika u ovoj fabrici, taman toliko koliko je potrebno da bi se dobile državne subvencije.
Da li ćemo ugroziti prirodne vrednosti pod zaštitom UNESCO i kvalitet života građana Apatina zbog privatnog profita male grupe ljudi, koji sebe nazivaju investitorima!?
_________________________________________________________________________________
Specijalni rezervat prirode „Gornje podunavlje“ je zaštićeno prirodno dobro I kategorije i prostire se uz levu obalu Dunava. SRP „Gornje Podunavlje“ je deo velikog ritskog kompleksa koji se proteže kroz susedne zemlje: Mađarsku (Nacionalni park „Dunav – Drava) i Hrvatsku (Park prirode „Kopački rit“), sa kojima čini jedinstvenu ekološku celinu. On je deo velikog rezervata biosfere „Bačko Podunavlje“ koji je poznat kao „evropski Amazon“ i predstavlja jednu od najočuvanijih ritsko – močvarnih celina na čitavom toku Dunava. Rezervat biosfere „Bačko Podunavlje“ upisan je u UNESCO svetsku listu 2017. godine.
Na ovom prostoru je 280 vrsta ptica, od kojih su neke veoma retke kao što su: orao belorepan, crna roda, kormorani…takođe, ovde su autohtone šume: crne topole, brestova, crnog gloga i hrasta, kao i staništa više vrsta orhideja, lokvanja i drugih vrsta biljaka, što čini neprocenjivo prirodno bogatstvo.
Tekst i fotografije: Zelena patrola
Link prema emisiji „Apatin – Jedna obična prevara“ iz dokumentarnog tv serijala „Zelena patrola na delu“: https://www.youtube.com/watch?v=tLAQVnZzR_o
Link prema tizeru „Ispod radara javnosti“: https://www.youtube.com/watch?v=_ydLEIJH-QA
