Kratak isečak iz prve ozbiljne Tv debate na švedskoj televiziji o dešavanjima na područjima bivše Jugoslavije, pre dve i po decenije. Debata je trejala skoro dva sata. Učesnici su bili ministar odbrane, ministar spoljnih poslova Švedske, glavnokomandujući u Bosni i glavni urednici vodećih medija u Švedskoj.
Школски пример како треба заступати интересе свог народа. Искрено, поштене, без мржње према било коме, али и без длаке на језику када је истина у питању. Ех, да смо у оно време имали више Никола Јанића у земљама Запада, не бисмо били овако жестоко поражени у медијском рату.
Колико је мени познато, г. Јанић има доста оваквих дебата, па би то можда ваљало све то превести са шведског и титловати на српском. Да нам остане за наук, како се часно и витешки бори за своју земљу и свој народ!
Živim u Švedskoj i znam šta je naš Nikola sve radio a i šta je preživljavao, a nikada nije odustajao od odbrane naše zemlje i našeg naroda. Ono što je karakteristično za ovog ljudinu je da nikada kada je dokazivao mnoge laži o nama, nije to činio iznoseći laži o bilo kom narodu iz nekadašnje Jugoslavije. Nasuprot tome čitao sam mnoge laži i izmišljotine o Nikoli, ali i to ga nije zaustavljalo u njegovoj borbi za bolje sutra našeg naroda i svih drugih gradjana u Srbiji i Republici Srpskoj. Reagovao je i izvan Srbije pa mi nije jasno zašto ne progovori o gnjidama (tako zvanim predstavnicima naše dijaspore) koji se veličaju u Srbiji, a da ništa za nju nisu učinili.
Поштовани читаоци Корена
Наступати у Шведској јавно против српских непријатеља и србомрзаца је тих ратних година била веома опасна ствар, јер је у њој вршљала веома агресивна антисрпска коалиција. Али, после низа иступа Николе Јанића многи у Шведској су почели да размишљају трезвеније и мање антисрпски.
Па, ево придружујем се предлогу да Никола Јанић добије највиша световна и црквена признања.
Мислим, да би читаоци Корена свакако требало да подрже овај предлог – који су поставили многи други пре мене!
Ових дана ћу се информисати који су механизми предлагања за највише државне и црквене награде и обавестићу читаоце Корена.
Желим на овом месту, да отворим дебату о значајној улози неких великана из српске дијаспоре који су се на информативном плану борили против сатанизације Србије и српског народа.
Навешћу само неке примере – та листа је свакако много шира. Из Енглеске легендарни Миша Гавриловић а из Америке и Канаде такође легендарни Срђа Трифковић! Из Немачке, миљеа који ми је много познатији: Никола Живковић из Берлина, Вера Бојић из Келна, Радмила Нинић из Билефелда, Зорица Којић-Бекер из Хајделберга, породица Митић из Нирнберга, др. Жика Дацић из Тибингена, др. Влада Умељић из Ашафенбурга и низ других. При томе треба знати да су немачки медији само у почетку распада дозвољавали просрпску реч – док није стигла политичка директива, док већ 1999 за време НАТО агресије приступ немачким медијима није био дозвољен за оне који су бранили Србију.
И многима није било лако да воде информативну борбу у репресивним западним државама. Узмимо пример новинара и публицисте Николе Живковића из Берлина. У почетку распада СФРЈ он је био често позиван на АРД, ЦДФ и друге познате ТВ станице, да дискутује политичку ситуацију. Од њега се очекивало да „оспе и дрвље камење“ по Србима и Слободану Милошевићу, али он је срчано бранио српски народ и српску (тада и југословенску) државу. После пар месеци ишчезао је са немачких ТВ екрана и пао у „анонимност“. (Знали смо да се тада у Берлину нашалимо (наравно уз понеку утешну чашицу!), да је Ниџа „међу првима пао за српску слободу“. А, да је у својим наступима стао на страну немачке политике – као што су то урадили неки самозвани новинари-дисиденти из Србије, Никола би данас био веома уважен и популаран немачки журналиста, уз то и веома богат човек (за издају своје земље на Западу су бивали веома издашни)! Али Никола Живковић је показао свој велики патриотизам – стао је на страну српског народа, и данас живи веома задовољно и скромно – за немачке услове.
Шведски и немачки Никола, као и низ горе наведених, заслужују највиша државна и црквена одличја. На потезу је дијаспора, која има моралну обавезу да поведе акцију за доделу признања горе наведеним патриотама.
Др Миодраг Кулић, Немачка
Врема је да се часни
Da je pravde Nikola bi davno dobio orden Sv. Save.
Sav svoj zivot posvetio je borbi za srpsku istinu, pravdu i za sirenje istine ali su to retki shvatili.
Danas se odrenjem kite mnogi koji niti priblizno nisu ucinili koliko gospodin Nikola Janjic stavljajuci ponekad i svoj zivot i svoj ugled na kocku u odbrani istine i pravde, u odbarani srpskog naroda od domacih i zapadnih srbomrzaca i lesinara.
Ja verujem da je Bog Nikoli namenio mesto u carskom dvoru pored srpskih pravednika, velikana i stradalnika kroz vekove.
Zapadni lesinari su vrlo dobro znali koliku zrtvu je podneo nas narod u poslenjih nekoliko vekova braneci slobodu i pravo na zivot u svojoj domovini, na svojoj zemlji ali su uprkos tome odlucili da nas satanizuju.
Nisu to cinili zato sto vise vole hrvate, muslimane, slovence i ostale narode bivse nam i pokojne SFRJ.
Cinili su to da bi oprali svoje narode i saveznike od zlocina i genocida koje su pocinili od Amerike do Australije.
Cinili su to zbog neke duboke patoloske mrznje prema pravoslavnim narodima.
Cini su to pod dirigentskim stapom Vatikana koji caru Dusanu nikad nije oprostio sto ih je poslao u „tres vulves matres“ kad su od njega trazili da se zajedno sa narodom pokatolici.
Hvala Bogu za ovakve ljude kao sto je Nikola. Izgubih dinar zbog opklade, no ne marim i hiljadu dinara da izgubim, Vi ste Nikola vitez koji snagom argumenata i istinom obarate neprijatelje srpskog naroda.
Hvala Vam!