Ukidanje prelevmana, odnosno uvoznih taksi, značiće jeftinije meso i mleko iz EU na srpskom tržištu, što će dodatno ugušiti domaću stočarsku proizvodnju koja ionako beleži pad od dva do tri odsto godišnje.
Srbija je, odlukom Vlade, u 2017. godinu ušla bez prelevmana na uvoz mesa i mleka i mlečnih proizvoda iz EU. To znači da uvoznici živih svinja više neće plaćati dodatnih 8,3 dinara po kilogramu, kao ni taksu za mleko od 10 do 20 dinara po litru, kao i za kiselo-mlečne proizvode od 10 do 30 dinara. A to praktično znači jeftinije meso i mleko iz EU.
Prelevmani su uvedeni juna 2015. godine kako bi zaštitili domaću proizvodnju, pošto je zbog ruskog embarga na poljoprivredne EU proizvode Evropa bila preplavljena jeftinom robom.
To što je situacija na tržištu mleka sada mnogo bolja, a cena stabilizovana, kako je primetio ministar poljoprivrede, po oceni Asocijacije poljoprivrednika, nije bio dovoljan argument za ukidanje prelevmana. To udruženje tražilo je da uvozne takse na mleko i mlečne proizvode ostanu sve dok se ne donese zakon o mleku, koji je neophodan kako bi poljoprivrednici imali predvidivost u planiranju proizvodnje i bili zaštićeni.
Evropska unija, međutim, na stvari gledala iz svog ugla. Više puta je pozvala Srbiju da ukine te zaštitne mere, uz ocenu da se kose sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).
Na tu obavezu Srbije iz SSP-a ukazao je i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović poslanicima u Odboru za poljoprivredu Skupštine Srbije. Drugim rečima, EU ne samo što 40 odsto ukupnog budžeta usmerava u agrar, nego i štiti svoju poljoprivrednu proizvodnju. A s obzirom da smo potpisali SSP, od prodaje zemlje strancima, do zabrane uvoznih taksi na proizvode EU, sada je to završena priča.
Za člana Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti Branislava Gulana nema sumnje da će ukidanje prelevmana dovesti do toga da viškovi jeftinijeg mleka i mlečnih proizvoda završe na našem tržištu i da će neosporno gušiti domaću proizvodnju.
Srbija ima oko 330.000 gazdinstava koji se bave stočarstvom. Oko 436.000 naših krava muzara prosečno daju po 2.700 litara mleka godišnje. Poređenja radi, Austrija sa samo 23.000 gazdinstava ima isti broj krava, pri čemu jedna daje više od 7.000 litara mleka godišnje, ilustrovao je situaciju Gulan.
On podseća da je Srbija prošle godine i proizvodila i trošila manje mleka i mlečnih proizvoda nego prethodne. U 2016. godini smo proizveli 1,4 milijarde litara mleka, što je 100 miliona litara manje nego pre. Trošili smo 56 litara po stanovniku u odnosu na 86 litara kolko je iznosila potrošnja tri godine ranije. U Evropskoj uniji i zemljama kojima težimo to je i tri puta više.
Posle ukidanja prelevmana ne piše se bolje ni tržištu stoke i mesa, smatra on, ističući da je stočarstvo Srbije u dubokoj krizi. Broj stoke se u poslednje dve i po decenije značajno smanjivao, pa je proizvodnja svih vrsta mesa opala sa 650.000 iz 1990. godine na sadašnjih 440.000 tona godišnje. Potrošnja mesa po stanovniku smanjena je u tom vremenu sa 65 kilograma godišnje na 38 kilograma, koliko sada iznosi, kaže Gulan za Sputnjik.
On ističe da je najteže stanje u govedarstvu na šta ukazuju podaci da već dve decenije imamo dozvole za preferencijalni godišnji izvoz „bejbi bifa“ od 8.875 tona u Evropsku uniju, a koristimo ga sa tri odsto. Tako je 2013. godine bilo izvezeno svega 600 tona, a 2015. godine samo 315 tona.
Posmatrano dugoročno, posebno u odnosu na prosek od 1988. od 1990. godine, broj goveda u Srbiji manji je za 20,2 odsto, svinja za 22,5 odsto, ovaca za 26 odsto i živine za 22,7 odsto, objašnjava Gulan. Ta nepovoljna kretanja ukazuju da se mora hitno reagovati kako bi se zaustavio dalji pad i devastacija stočnog fonda, smatra član Odbora za selo SANU, pogotovo posle ukidanja uvoznih taksi na meso i mleko.
Na to je nedavno ukazao i predsednik Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Kiš. Ako se ukinu prelevmani, domaće tržište će preplaviti proizvodi iz uvoza, što će dodatno urušiti domaće proizvođače, jer još nisu postali dovoljno konkurentni. Proizvođači mleka su napomenuli da je njegova cena sada niža nego 2014. godine, a da cene gotovih proizvoda nisu smanjene.
Ocenjeno je da je, i pored donetih mera, šteta u mlečnom govedarstvu velika i da sve više gazdinstava odustaje od proizvodnje mleka, zbog čega hiljade krava ide na prinudno klanje.
Proizvođači smatraju da Srbija ima još šanse u mlečnom govedarstvu, ako porodično poljoprivredno gazdinstvo bude podržano kao nosilac razvoja poljoprivrede po uzoru na razvijene evropske zemlje. A uzor teško dostižan. Ali jednom i odnekud se mora krenuti.
Mira Kankaraš Trklja
www.rs.sputniknews.com
Ако ишта, толика разлика у продуктивности у приносу млека по крави говори да имамо велик неискоришћен потенцијал. Део одговора зашто је неискоришћен је то што су субвенције и други видови подстицања пољопривредне производње не само ниски, него и у сталном паду. И поред толике разлике у продуктивности, млеко је у Аустрији још увек око 1/3 скупље него у Србији (али је у Хрватскиј, на пример, око 10% јефтиније), јер су зараде пољопривредника тамо много већа. Бедне зараде пољопривредника у Србији су заиста једина заштита од многоструко више субвенцонисаних ЕУ производа – Аустрија, на пример, има 6-7 пута субвенције пољопривреди из ЕЗ фонда – и њихове веће продуктивности. О будућности пољопривреде Србије, и саме Србије, са таквом „заштитом“ другом прилиом…