Tokom vikenda u kojem se grčevito prikupljalo nedostajućih pola miliona evra da mali Gavrilo ode u Budimpeštu na lečenje, beogradsko Ušće je bilo poprište svega lošeg što nam se ponavlja kao mora.
U tzv. Balu na vodi, tzv. navijači su proslavili novu titulu Fudbalskog kluba Zvezda, usput demolirajući “suparničke” kafiće i saterujući ljude u beg i budžake. Orgije besa. I, da, posebno su rado tukli policiju kad im se predstavila.
Ološ, urgentno je presudio ministar unutrašnjih poslova, uz obećanje da se tako nešto nikada neće ponoviti. Dok je on ministar. Bez objašnjenja što se dogodilo dok je ministar (a funkcija mu je već oročena voljom formalno najtvrđeg navijača Zvezde!) jer su Balu huligana prethodile opsežne i skupe – to ima veze ne samo sa Gavrilom! – pripreme i program u kojem su učestvovali i čelnici Zvezde. Uključujući najsjajniju Dragana Džajića, koji je pripalio i baklju. I nešto funkcionera iz onoga što se još zove Fudbalski savez Srbije, mada ne bi bilo čudo da je na floti koja je dovezla učesnike bilo i političko-poslovno-mafijaškog džet-seta. Našeg, razume se, voljnog da odobri, učestvuje, pa i plati, ali ne i da odgovara.
Jer, kakva država, takav i džet-set. Mahom ološ, da citiramo ministra.
Materijalna šteta još nije sračunata, nije mala, ali navodno će je, kaže drugi najtvrđi aktuelni “zvezdaš”, zamenik gradonačelnika Beograda, platiti FK Zvezda. No, Grad Beograd je, verovatno nenamerno kao kod onog čuvenog slučaja komendijanta, prvog radnog dana po orgijanju na Ušću iz republičke kase dobio 4,5 miliona evra. Da se nađe za sve ono što se gradi, radi i dešava. A svašta se dešava.
Moralna šteta se i ne računa, ne samo sada, ona mu dođe kao ona čuvena kolaterala: do daljnjeg se maskira tridesetodnevnim pritvorom desetorici izgrednika – od 109 provedenih i X-učesnika, plus organizatora, finansijera, podstrekača… I publike. Ali, valjda mu nekako to dođe sve naše; naša deca (ova golema, nazovi navijačka), naš grad, naša Zvezda, naši funkcioneri, naši bogataši… Naše Ušće, istina njihovi kafići i klubovi, ali i oni su naši jer bez naših para i naših zatvorenih očiju i šupljih džepova ne bi oni ni imali kafiće, baklje, brodiće, bilborde…
Teško je ne saglasiti se s ministrom za nekorektnu, ali preciznu reč; razume se, uostalom, čovek u tu felu. Zaista, ološ razbija grad, bije devojke, bije policiju kojom upravlja ministar, uz sasluženje direktora. Plus arči novac uzet iz budžeta ili zarađen na narkoticima, orgija, zavodi svoj naopaki red, bljuje, pljuje… A i namiguje kome treba, pošto se ovde od kažnjavanje za ubistvo Brisa Tatona i abolicije Džajića ništa epohalno nije dogodilo u sudnicama iako su huligani već decenijama rak-rana. Može im se, stoga, da se pokazuju i dokazuju; naročito onom suparničkom, kobajagi “grobarskom” dvojcu Belivuk–Miljković, privremeno smeštenom u CZ (od Centralni zatvor). Jer je posle njihovog hapšenja, pod sumnjom na monstruozna zlodela, ostalo upražnjenih mesta za “posao”! A svakom dobrom poslu prethodi dobar bal.
Sreća u nesreći je da je mali Gavrilo stigao do Budimpešte, delom zahvaljujući tome što se posle “bala” probudila svest tzv. države, pa je dodala iz budžeta nedostajući novac. Što je mnogo manje nego što daje huliganima i neuporedivo manje od onoga što bi trebalo bez pogovora da daje za lečenje svakog deteta.
Izvor: Novi magazin
