Čak i površno gledajućem na stvari ne bi promakla nesrazmerna količina otrova i ubojnih sredstava izručena prema Vuku Jeremiću od strane vlasti.
Niti Jeremića štede, niti naprednjaci propuštaju priliku da ga bilo gde, u bilo kojoj formi i s bilo kojeg nivoa vlasti napadnu bez milosti i svom snagom.
Čime to Jeremić ugrožava naprednjake, ima li u tome objektivnog utemeljenja ili je reč o strahu i ogromnim očima uplašenih?
Sigurno je da ih ugrožava i nije im po volji, ali Vučića brine nešto drugo. Brine ga ozbiljnost „projekta Jeremić”, njegova suština, podrška koju ima van naših granica, visok stepen razumevanja evroatlanskih centara moći za Jeremićevu prorusku retoriku i patriotski flert.
Iza te podrške pomalja se nova forma stare suštine: novi glumci igraće stare uloge u kojima je Srbija evroatlanskog usmerenja, Kosovo je samostalno i uklopljeno među dobre susede, državna privreda je dokrajčena zarad tajkunskih (multinacionalnih) monopola, javna preduzeća i resursi prodati (zna se kome), razvoj demokratskih institucija i kapaciteta strogo kontrolisan i u komi, potencijal jačanja svakovrsne nezavisnosti Srbije pod anestezijom… To će i dalje biti osnovni elementi strategije za Balkan koju će Zapad, njegovi satrapi i partneri da sprovode, i to je, osobito nekome poput Vučića, koji zna kako se stvari realizuju u sobičcima suštinskih centara moći, vrlo, vrlo jasno.
Predsednički izbori, sledstveno tome, samo su prevozno sredstvo koje Jeremiću obezbeđuje dolazak do prve strateške baze, političke stranke, koja će mu nadalje obezbediti resurs za vršenje vlasti.
Čak i ako bi pobedio, što je takoreći neverovatno, iz predsedničke fotelje ne bi suštinski ugrozio Vučića, ali i iz same predizborne utakmice, sa respektabilnim rezultatom naročito, može da se, u drugoj epizodi, efikasno i ubitačno pripremi za parlamentarne izbore.
Ovaj poslednji elemenat niza odgovoran je što je Vučić utihnuo s najavom vanrednih parlamentarnih izbora kojima bi, eventualno, omogućio Jeremiću da se, takoreći istovremeno pojavi u trkama i za Predsednika Srbije i parlament.
Parlamentarni status Jeremićeve opcije mnogo je opasniji za Vučića nego Jeremićeva kandidatska predsednička kampanja. (Setimo se da je Vučić u početku, razorivši SRS, imao odmetnut poslanički klub, a mnogo kasnije to verifikovao na izborima).
Jeremić danas, na unutrašnjem političkom planu, samo je kamičak izuzetno oštrih ivica u cipeli sadašnje vlasti. Van toga, ako se projekat Jeremić tumači sa stanovišta inostranog koncepta, videćemo lepu, zgodnu devojku iz komšiluka koja stasava i koju su mnogi primetili.
Primetio je i isti onaj koji je iskoristio sve ono što mu je sadašnja partnerka pružila, i mogla da pruži. Malo mu je dosadila, počela da zvoca, a osim toga ova druga, mlađa, može da mu dâ više od onoga što već ima sa Sadašnjom.
Nije li tako bilo i onomad, kada je Sadašnja bila Nova, a zbog koje je Ondašnja, pominjući nekakve crvene linije preko kojih neće preći, izgubila naklonost i pažnju istoga razvratnika kojem danas Jeremić namiguje istim stilom kojim je Vučić nadigrao Tadića?
Rekli bismo da spoljni faktor i ne mari mnogo za prave kvalitete svojih trenutnih partnera u Srbiji. Ona politička snaga koja stranoj sili može da obezbedi ostvarivanje interesa i pripadajuću, makar i vremenski oročenu, lojalnost – imaće podršku, takođe oročenu. U međuvremenu nove okolnosti stvoriće nove igrače s kojima će se napraviti ugovori o podršci i njenoj ceni, i tako ukrug.
Doduše, ima u naprednjačkom karakteru suviše sadističkog i radikalnog da bi svoje napade mogli da kontrolišu. Ima tu i uživanja zbog mrcvarenja protivnika, ali to im je uzgredna „korist” i time samo spajaju „lepo i korisno”.
Međutim, inostrani faktor je u ovoj priči ključan. Zato je „projekat Jeremić” smrtonosan ovoj vlasti i zato je Vučiću svako oruđe slabo i nedovoljno jako protiv Jeremića.
U ovom trenutku počela je bitka između jednog odlazećeg i drugog dolazećeg lidera koji će se žestoko „počupati i potući”, zbog jednog istog razvratnika, koji će ih već u dogledno vreme zameniti nekom trećom opcijom čim obe budu dovoljno izanđale.
Možda to ne vide svi, možda Vučića niko nije obavestio da je bivši, a možda ni Jeremiću nisu još saopštili celokupnu agendu i spisak očekivanih stvari koje će morati da uradi, ali ta se serija emituje u Srbiji i na žalost, nije španska iako liči.
I ova nastupajuća promena vlasti, Srbiju i narod, opet, će skupo koštati.
Kad bi samo moglo da sadašnji odu bestraga, a novi ne dođu…
Slavko Živanov
www.fakti.org
Чиме Јеремић угрожава напредњаке? Ајде да се не лажажемо. Ни у Европи ни у соталим деловима света не може да дође на власт онај ко није слуга циониста. У Србији сви политичари који се залажу за интеграцију са ЕУ, заправо су кандидати да буду слуге Бриселу односно ционистима. Јеремић је најјачи кандидат да буде бриселска слуга на власти у Србији, јер поред тога што је ЕУфанатик, предност му је јеврејски.муслиманско-комунистичко порекло. Вучић страхује да му не преузму престо политичари који су за ЕУ, док ове остале плаћена буранија која се наводно залаже за сарадњу са Русијом, не стрепи, јер их он лично плаћа да се представљају као патриоте да би поделили Србе који су против њега и против ЕУ.
Србима је потребно буђење да би видели ко и како влада Србијом и да Срби виде ко им и која кукавичја јаја постављају.
prvo,nije jeremić njemu ideološki protivnik,već takmac za iste ciljeve.poreklo im je komunističko,stim što je jeremić malo više kotiran jer je sin udbaša a poreklom upola pozderac.ne vidim koji je gori,niti koji će više štete napraviti srpskom narodu.obojica su iz vlasti devedesetih.uostalom svi kandidati si poreklom komunisti,samo su po zadatku u napravljenim udbaškim tzv.strankama.biraju se komunisti medju sobom od 1945.al nema izbora.tako da mi koji ne idemo na njine izbore ne snosimo odgovornost za ovu propast.