U svetu postoji bezbroj snimaka na kojima se vidi snežni čovek, ali on zbog toga nije postao deo stvarnosti. Isto je sa rezultatima srpske politike. O tome najubedljivije svedoči najnovija, snežna TV metafora evropske Srbije sa padanjem i posrtanjem.
Gledajući snežni snimak Prvog Potpredsednika, načinjen u ataru Feketića, pomislio sam na jetija i neimenovanog Srbina, koji je januara 1299. godine iz Carigrada sprovodio vizantijske predstavnike put Srbije. Vizantince je predvodio znameniti Teodor Metohit, jedan od najučenijih ljudi svoje epohe i glavni pregovarač vizantijskog cara Andronika Drugog Paleologa. Podsećanja radi, valja reći da se radi o pregovorima koji su s proleća iste godine okončani odlukom da se sklopi brak starog kralja Milutina sa princezom, devojčicom Simonidom.
Ali, pođimo redom. U svetu postoji bezbroj snimaka, uostalom i onih vrlo ubedljivih, na kojima se vidi snežni čovek, ali oni ne dokazuju njegovo postojanje. Decenijama je isto sa rezultatima srpske politike. Oni postoje na ekranima u slikama, čak i kao brojke u zvaničnoj statistici. U narednim mesecima ti nadrealni rezultati šetaće predizbornom šumom opsena, jednako kao jeti. Upadaće u biračke kutije, radio uređaje, na sajtove i mobilne telefone, ali ih nema i neće ih još dugo biti u novčanicima i dostojanstvu građana.
Ne postoji ubedljivija TV metafora evropske Srbije od najnovije, snežne blamaže Prvog Potpredsednika. Od besmislenog grabljenja mališana iz ruku vojnika (ili policajca?), preko nezgrapnog, a povrh svega i trapavog trka uz padanje i posrtanje po zavejanim oranicama, do stvarno blamirajućeg skupljanja perja po „Ju tjubu“.
Ono što je njegovu popularnost trebalo da lansira na 101 odsto, pretvorilo se u početak pada popularnosti. Niko u srpskoj istoriji nije toliko naobećavao kao on, uz toliki manjak stvarnih mogućnosti. Verujem zato da je, sa prvim brisanjima tog antologijskog snimka sa „Ju tjuba“ i drugih mreža, Prvi Potpredsednik počeo da razmišlja i o početku pada svoje popularnosti.
Duboko verujem da je Prvi Potpredsednik skrojen po modelu rezultata dva istraživanja, o kojima sam pisao pre malo više od tri godine („Srbija sve bliža putinizaciji“, Glas Rusije, 18. januar 2011. godine). Reč je o istraživanjima fondacije „Fridrih Ebart“, pod naslovom „Kako građani Srbije vide tranziciju“ i Centra za naučna i primenjena istraživanja beogradskog Fakulteta političkih nauka.
Rezultati su, pojednostavljeno rečeno, pokazali da je 64 odsto Srba želelo snažno političko vođstvo. Kada bi se svi ti rezultati sklopili u jednu celinu, dobio bi se današnji Prvi Potpredsednik do momenta kada je rešio da pretrči zavejanu njivu. Tvorci Prvog Potpredsednika i kabineta koji broji poslednje dane, da se ne lažemo, izveli su genijalan potez: Srbima su priuštili Putina iz pomenutih istraživanja, ali onog koji prti ka zapadu.
Čak ni to ne bi bilo tako katastrofalno, da evropsku put Srbije neodoljivo ne podseća na putovanje gorepomenutog, neimenovanog izaslanika kralja Milutina. Neimenovani Srbin sve vreme puta od Carigrada do Soluna, iza kog su počinjale srpske zemlje, demonstrirao je svoju odlučnost i snagu tako što se izlagao do tada nezapamćenom mrazu i mećavama, kao što srpska politika danas čini, dokazujući evropsku pravovernost. Jedina je razlika što je Milutinov izaslanik prezirao Vizantince, dok srpska politika prezire same Srbe.
Dok se Teodor Metohit bio odenuo u sve što je imao, kako bi preživeo nemilosrdne tračke mećave, njegov srpski pratilac se nije brinuo ni o vlastitom telu ni o vlastitoj glavi. Kao Vučić kod Feketića, namerno se izlagao vetrovima i hladnoći. Podizao je srpsku cenu pred Romejima podjednako smešno kao što je Prvi Potpredsednik pokušao da poveća svoj rejting uoči novih izbora, koji treba da zasene sve što nije ostvario.
Pogađate, put Teodora Metohita u Srbiju te 1299. godine bio je prekinut, zbog toga što se srpski pratilac bio razboleo. I opet moramo da uočimo jedinu razliku. Srbija, iako očigledno bolesna, neće prekinuti put identične hladnoće kojim se prividno kreće ka Evropskoj uniji. Jeti, Srbija u Evropskoj uniji i neostvarena svrha snimka Prvog Potpredsednika sa „Ju tjuba“ deo su iste dimenzije, koju nazivamo fikcijom, a koju mediji tako lako prevode u utisak realnosti. S tim što jeti u navedenoj konkurenciji ima najviše šansi da se plasira u stvarnost, a i atar kod Feketića pretrčao bi elegantnije i uverljivije. Sa „Ju tjuba“ ga ionako niko nikada nije skinuo.
Branko Žujović
