Kako su prošli kasnije u životu ubice vožda Karađorđa?
Da podsetimo, Karađorđe je ubijen 1817. godine na imanju Dragića Vojkića u Radovanjskom lugu, po nalogu njegovog kuma knjaza Miloša Obrenovića, dok je ubistvo organizovao još jedan Karađorđev kum, smederevski knez Vujica Vulićević, a neposredni izvršilac ubistva je bio Nikola Novaković.
Karađorđevom prijatelju Dragiću Vojkiću, na čijoj zemlji je ubijen, su naprasno pomrli svi ukućani, tako da je kraj života dočekao potpuno sam i u velikom siromaštvu i to se u Velikoj Plani i Pomoravlju dugo pamtilo.
Karađorđev kum knjaz Miloš Obrenović je takođe ostao bez naslednika. Milošev najstariji sin Milan je umro mlad, a u detinjstvu su mu umrle i tri ćerke. Njegov drugi sin, knez Mihailo, ubijen je 1868. u atentatu od strane braće Koste i Pavla Radovanovića iz Valjeva, koji su se svetili zbog zatvaranja njihovog brata advokata Ljubomira i ubistva dede prote Nikole Smiljanića, koji je ubijen po nalogu knjaza Miloša. Knez Mihailo nije imao dece, pa ga je nasledio unuk Jevrema Obrenovića, brata knjaza Miloša, Milan. Kralju Milanu su takođe, dok su bili u dečaštvu, umrla dva sina Sergej i Đorđe. A samo nekoliko decenija nakon Mihailove smrti, 1903. godine, u majskom atentatu, koji su organiozovali njegovi oficiri predvođeni Dragutinom Dimitrijevićem Apisom, ubijen je i jedini preostali muški potomak Obrenovića, sin kralja Milana, kralj Aleksandar Obrenović, koji je oženio 12 godina stariju ženu i nije imao poroda, tako da se njegovom smrću porodična loza Obrenovića zauvek ugasila.
Nakon što je sproveo u delo krvavi posao koji koji mu je poverio, knjaz Miloš je Vujicu Vulićevića unapredio u nahijskog kneza što je podrazumevalo administrativnu i sudsku vlast. Međutim, zvanje i vlast nisu mogle da ga zaštite od prezira sopstvenog naroda jer ga je narod prezreo i izbegavao. Uzalud je objašnjavao da je bio primoran da učini zločin, jer mu je Miloš ostavio da bira između svoje i Karađorđeve glave. Oni koji su smeli da mu se otvoreno suprostave, optuživali su ga da je, nakon što je prihvatio zadatak koji mu je knjaz Miloš dao, trebao da pošalje nekog od svojih poverljivih ljudi u Radovanjski lug i obavesti kuma da beži. I na taj način bi kumu spasio glavu, a sebi obraz i dušu. Da bi umanjio prezir naroda i koliko-toliko umirio sopstvenu savest, platio je da se dva kilometra od Radovanjskog luga prema Velikoj Plani podigne crkva brvnara, koju je narod prozvao ”Pokajnica”. I na izgradnju crkve pala je senka zato što je narod pričao da je ona finansirana zlatnicima koji su nađeni kod Karađorđa, pošto je iz Rusije doneo dosta novca za kasnije podizanje novog ustanka. Vrlo brzo je Vujica pao u nemilost knjaza Miloša, koji mu je oduzeo upravljanje nahijom i poslao ga u Tursku u nemoguću diplomatsku misiju koja je zbog Grčkog ustanka iz 1821. godine ostala nekoliko godina zatočena u kućnom pritvoru u Carigradu. Međutim, kad se Vujica vratio u Srbiju, Miloš je naredio da mu se svo imanje oduzme. Ostatak života Vulićević je proveo u velikom siromaštvu, prezren od ljudi i teško bolestan. Umro je 1828. godine, samo jedanaest godina nakon što je ruke uprljao kumovskom krvlju. Po jednoj verziji, umro je prirodnom smrću, a po drugoj, verovatnijoj, je otrovan. Iza Vujice su ostali sin Petar, koji je jedno vreme bio smederevski knez, dok ga nije pokosila Đakova buna, sinovi Dimitrije i Miljko i kćerka Stojanka, koji su svi prerano umrli. Prerana smrt pokosila mu je i svu unučad.
Svi učesnici ubistva vožda Karađorđa umirali su u strašnim mukama. Na kraju, Karađorđev ubica Nikola Novaković je prvo nagrađen novcima napravio imanje u Levču, u Opariću, da bi kasnije, progonjen grižom savesti, poludeo. Poginuo je tako što je nesrećnim slučajem sa konja pao u vodu koja ga je povukla na vodenički jaz u kome je bukvalno bio smrvljen. Nikola je bio udovac, a imao je sina i jednu kćer, devojku od 16 godina. Nikolin sin je ubrzo nakon toga takođe poludeo, pa dopao u neku bolest od koje je više godina bolovao i u ranama se raspado, a potom i umro. A Nikolina kćerka je takođe poludela, ali je nadživela i brata i oca. Kažu da je u Opariću svake noći izlazila posle ponoći oko dva ujutro na oparićko groblje, pa kukala i zapevala dok ne svane, a potom se mirno vraćala kući, i tako je i svoj život skončala. Kuća Novakovića se takođe ugasila da nijedne duše više od Nikolinog roda nema.
Izvor: Nacionalist
