Likovno rešenje za tablu sa natpisom „Grad Jastrebarsko prijatelj djece“, očigledno, je inspirisano izgledom dvorca grofova Erdedijevih u kojem je za vreme NDH bio smešten logor za srpsku decu!
Tek što čovek pomisli da je „mlada hrvatska demokratija“ dostigla vrhunac svoje nakaznosti, ona po ko zna koji put prevazilazi samu sebe. Kao što neko davno reče: „U moralnom i duhovnom padanju nema dna, postoje samo pregrade koje se pri svakom sledećem padu otvaraju jedna za drugom“. Najnovija otvorena hrvatska pregrada je proglašenje Jastrebarskog „gradom prijateljom djece“. Istog onog Jastrebarskog u kojem su hrvatske ustaše u Drugom svetskom ratu oformile logor smrti namenjen isključivo za srpsku decu starosti od jednog meseca do četrnest godina, što je jedinstven primer u istoriji čovečanstva.
Verovatno su po ugledu na Nemce (na koga bi drugog) koji su na ulazu u Aušvic postavili natpis „Rad oslobađa“ odlučili da se, niučemu ne zaostajući za svojim mentorima, još jednom narugaju nevinim žrtvama i na ulazu u Jastrebarsko postave tablu sa natpisom „Grad Jastrebarsko prijatelj djece“?!
Ako mislite da je ovo vrhunac njihovog cinizma varate se. Ne samo da su grad Jastrebarsko proglasili „prijateljem djece“ već su likovno rešenje na postavljenoj tabli, očigledno, osmislili po uzoru na izgled dvorca grofova Erdedijevih u kojem je logor bio smešten
Za ove pomračene umove bilo bi logično da za dan „prijateljstva“ odrede 10. april, dan proglašenja NDH, samo ostaje nepoznato na koji način planiraju obeležavati ovaj „praznik“. Verovatno onako kako im nalaže njihova tradicija. Licemerno i bestidno!
Ostaje još samo da neko od srpskih ekumenista pozdravi ovaj čin. Možda će to učiniti onaj ko na javnim skupovima govori da nemamo nikog bližeg od Hrvata i da smo stradali od naše „braće po veri“, zato što im se nismo pridružili u zlodelima koja su nam činili. Neko ko žarko želi da rimski arhijeretik dođe u Srbiju, ali, kako kaže, to još uvek nije moguće zbog Srba iz Hrvatske koji su iz samo njemu „nepoznatih razloga“ nakon „Bljeska“ i „Oluje“ došli u Srbiju. Nakon ovakvog „blagoslova“ može se očekivati ekumenistička „misa zadušnica“ svim mučiteljima dece od nastanka sveta do današnjih dana.
Možda će vlasti Republike Srbije, „dobrosusedskim“ gestom, donirati tobogane i klackalice za „zabavni park“ u sklopu dvorca kako bi se mali Hrvati, potomci dželata, bezbrižno igrali na stratištu srpske dece, slušajući pritom priče o „junaštvu“ svojih dedova i pradedova. Srpska deca u Srbiji će za to vreme učiti istoriju iz hrvatskih udžbenika.
Znaju zlotvori da je Božija uvek poslednja i da im je ostalo još malo vremena za pirovanje, zato se panično trude da do svršetka roka učine što više zla. Primećuju da njihovi mentori sve više liče na naduvane balone i da ih je dovoljno dotaći vrhom igle, da nestanu kao da ih nikad ni bilo nije.
Očigledno se boje da će nečija pešadija, kao nekad u Berlin, umarširati u Zagreb i kazniti ih za sva njihova zlodela.
Možda i hoće …
Nikad se ne zna!?
Nekoliko linkova za one koji znaju malo, ili ne znaju ništa o logoru Jastrebarsko:
Zorka Delić Skiba, živi svjedok užasa jastrebarskog (1. dio):
Zorka Delić Skiba, živi svjedok užasa jastrebarskog (2. dio):
KAKO SU SRBI KATOLIČENI I PREVOĐENI U HRVATE:
Frontal-Katanac na istini logora Jastrebarsko (I dio)
Frontal-Katanac na istini logora Jastrebarsko (II dio)
Frontal-Katanac na istini logora Jastrebarsko (III dio)
Ilija Ognjenović Blagojević
Ćirilizovano
