Majkl Devenport
Sada se već hladne glave može zaključiti da je ljubav između Aleksandra Vučića i Evropske unije – iznenađujuće kratko trajala. I, burna kao što je bila na samom početku, mogla se samo tako i raspasti. Burno.
Vrati mi moje krpice, neću više da se igram s tobom – uzviknuo je (i ovo treba prihvatiti kao metaforu) srpski premijer glavnom briselskom (ili još uvek britanskom) administrativnom radniku u Beogradu.
Glavni ćata Brisela oličen u liku i delu njegove ekselencije Majkla Devenporta se nije oglasio, ali se oglasila, naravno Maja Kocijančić rekavši da su oni u Briselu – zapanjeni.
Ne znam samo čime.
Oni u Briselu, zapravo, treba da pokažu više razumevanja za svog dojučerašnjeg pulena kog su tako usrdno tapšali po ramenu pune dve godine i govorili da su zadivljeni njegovim reformama. I opet će oni njega da tapšu, naravno, samo što će ovaj put biti malo uzdržaniji nego ranije.
Zašto treba da pokažu razumevanje?
Zato što je njihov pulen postao nervozan. A treba im još.
Zato što je podrška njegovoj stranci katastrofalno loša i lokalne izbore dobija samo zahvaljujući njegovom imenu i prezimenu, a tako nešto se u Srbiji lako potroši.
Zato što svakim danom izranjaju brljotine njegovih stranačkih pulena na lokalu koje su zapravo – svinjarije. I ne mogu se prikriti ni pretnjama ni podmićivanjem.
Zato što je on uradio sve što su od njega iz Brisela tražili, a oni u Briselu, bogme, za njega nisu uradili ništa.
Nego, da vidimo kako je pukla ta ljubav?
Tako što se BIRN (Balkanska mreža novinara istraživača) drznuo da objavi tekst „Ispumpavanje kopa i budžeta“ o ispumpavanju vode iz kopa Tamnava. A u tom tekstu su se novinari drznuli da kažu kako je vlada presvetog Aleksandra Vučića dala posao najlošijem, neiskusnom izvođaču.
Na to je Vučić, već nervozan od ranije (a i zbog toga što je za Železaru ipak, na kraju, stigla samo jedna (ranije dogovorena) validna ponuda, umesto „dve, tri“, kao što je On rekao), poskočio i rekao:
„BIRN, to su oni koji su lagali oko Er Srbije, oni koji su dobili pare od gospodina Devenporta i EU da govore nešto protiv vlade Srbije. Tim lažovima recite da su opet lagali“.
Možda Vučiću nije poznato, ali pare se od EU ne dobijaju da se govori nešto protiv vlade Srbije, nego za projekat, u konkretnom slučaju – pravog istraživačkog novinarstva. Uostalom, zar nam upravo Vučić nije pričao kako nas Evropa voli, ceni, poštuje, kako u Evropi imamo samo prijatelje???
Tekstovi koje objavljuje BIRN su – za moj pojam – ravni. Nema u njima drame, doskočica, nema oštrog uredničkog komentara… Samo fakti. Ljudi koji imaju iskustva u uređivanju reći će vam da su tekstovi ove novinarske mreže, koju u Srbiji koordinira Slobodan Georgijev – nalik na tekstove koje objavljuju novinske agencije. To je jedan od razloga što tekstove ove mreže ne prenose često štampani mediji. Drugi (i mnogo važniji) razlog zbog kog istraživanja BIRN-a ne stižu do šire publike leži u strahu i (ili) interesu urednika i vlasnika srpskih štampanih medija, koji kao nekad, u vreme vladavine DS, ne mogu da objave negativne priče o vladajućoj garnituri, a da se to ne odrazi na budžet njihovog medija.
Aleksandar Vučić je na samom početku ove godine sebi dozvolio luksuz da zarati sa EU.
A da ne želi da odstupi „ni za jotu“, jasno je iz njegovog saopštenja, koje je objavio na stranici svoje stranke.
Saopštenje je patetično i suviše lično napisano za političara koji je u areni već 20 i više godina. Nedopustivo.
Vučića očigledno nešto boli. Boli njega od ranije gospođa Kocijančić, to je jasno kao dan, imao je on sa njom sukobe dok je radila u OEBS-u. Ali, sada mu je trn u oku i Majkl Devenport.
U svakom slučaju, sve ono što je napisao prvi čovek vlade Srbije više liči na pismo gen-seka srpskih radikala, nego na pismo čoveka koji kao naprednjak vodi jednu zemlju u Evropu. Ali, dobro. Očigledno je da su mu glavni savetnici u stranci verovatno još uvek na produženom novogodišnjem odmoru po nekim prekomorskim destinacijama.
Zbog toga, daću sebi za pravo da, kao građanin ove zemlje, kažem Heroju od Feketića da ne sme sebe dovoditi u situaciju da proziva ni Kocijančićevu ni Devenporta. Posebno – ako zaista veruje u evropske vrednosti i ako zaista hoće da nas vodi u tu EU.
I da: u tu patetiku „neću da budem vaša lutka na povocu, već samo sluga građana Srbije“, veruju samo članovi SNS. Oni koji su aktivni u stranci. A ne oni koji se vode kao članovi. Ljudima iz Brisela u koje se baš Vučić kune već treću godinu, takva rečenica ne znači ništa.
Nego, da vam kažem: danas je 10 dan januara 2015. godine. I do kraja godine ostalo je još samo 355 dana. A tada će – bolji život koji nam je obećao Aleksandar Vučić. Strpite se.
Aleksandar Bećić
