Preživeli smo razne reforme, i one u SFRJ i SRJ, pa u SCG i najzad u RSrbiji. Svaka vlada koja je došla na vlast uvodila je vrlo „korisne i sveobuhvatne“ reforme. Od svih tih reformi mi smo postajali sve siromašniji, i sve tanji. Nestajemo kao narod, tanji nam se mladost, kruni nam se zdravlje, odlaze mladi. Ali reforme ostaju i one daju gorke plodove. Od petog oktobra naovamo, svaka vlada je obećavala teške i bolne reforme ali ova vlada je sve prevazišla: obećala je krv, znoj i suze.
Prvi čovek naše vlade koji govori tiho i nosi batinu za leđima, obećao je da će reforme da nas bole, ali tako mora biti, jer su reforme prethodnih vlada bile jalove i poput skakavaca sve su uništile, te sad ova nova mora da ispravlja štetu kako zna i ume.
Da li zaista ume, vreme će pokazati, mada se već vidi kako će sve da se dešava. Jer ako su reforme u tome da se prodaju jedina profitabilna preduzeća kao što su Telekom , EPS i Dunav osiguranje, onda za to nije ni potrebna neka velika pamet. Da li Srbija može kao država da se izdržava samo od naplaćenog poreza i PDV-a, kad se zna da najveći poreski obveznici (tzv privatni privrednici) porez ne plaćaju. Država se i ne trudi da ih na to natera. Zato guli široke siromašne narodne mase, koje nemaju „svog čoveka“ u vladi ili već tamo gde treba. Uostalom, najurednije platiše svega u ovoj zemlji su penzioneri, ali ako im se smanje penzije, sumnjam da će moći da plaćaju račune tako uredno, a država će onda pleniti njihove stvari koje niko neće da kupi.
Kad se proda Telekom i EPS, Dunav osiguranje, Srbijagas, i još neke firme koje su punile državni budžet, država će jednokratno dobiti neki milion evra, ali šta posle?
Nije tačno da nemamo dobre stručnjake u Telekomu i EPS-u, te su nam potrebni stranci. Tamo rade elektroinženjeri sa izuzetnim ugledom u svetu. Državna preduzeća su upropastili stranački nesposobni kadrovi koji su postavljani na odgovorna mesta kako bi državna firma mogla da se muze i da se popunjavaju nezajažljivi stranački prohtevi.
Nova srpska (rotirana) vlada je kroz ekspoze njenog prvog čoveka utvrdila prioritete, a to su prodaja, prodaja i prodaja. Naknadno smo upoznati da će biti novo radno vreme u svim državnim ustanovama, pa i u školama, od pola osam. Ne može da se lenstvuje, poruka je prvog ministra Srbije. Ima da se radi! Ako on prvi dođe, a zadnji izađe iz kancelarije, tako moraju i drugi. I kašnjenje se neće tolerisati. I službena vozila će se ukinuti svima, sem odabranim. A takvih ima priličan broj.
Sledeća ekonomska mera je povećanje poreza i to tako da su oni koji su plaćali manji porez za manje stanove dobili povećanje od skoro 100 odsto a oni koji su imali veće poreze, dobili su povećanje od oko deset odsto.
Sledeća takođe veoma plodotvorna mera, je linearni porez na plate svim državnim činovnicima, tu se ubraja i vojska i policija i lekari i profesori. Smanjenje oko 20%.
Srbija je danas pod vodom. Ulažu se natčovečanski napori u spasavanju ljudi i njihovih materijalnih dobara. U celoj Republici je vanredno stanje. Najviše se angažuju vatrogasci, policija i vojska. Vidi se na svakom koraku požrtvovanost vatrogasaca i njihova hrabrost. Slabo opremljeni, u lošim uniformama, lošoj obući, malo plaćeni. I njima će se naravno smanjiti ionako male plate. Da li to nekog u ovoj novoj (staroj) reformističkoj vladi interesuje? Naš prvi ministar je seo u helikopter da pomogne vatrogascima i dotura hranu i vodu najugroženijim ljudima! Kao zimus u Feketiću. Pravi supermen, svuda stiže.
Uz smanjenje plata ide i smanjenje penzija. Ali o tome da ga niko ne pita pre oktobra, vrlo ozbiljno je rekao prvi čovek srpske vlade. Penzionerima je predviđeno smanjenje od 20 do 25%. Jedan od predloga je bio da svi penzioneri, bez obzira na prethodni rad, zvanje i radni staž, prime isti iznos penzija, koji će država da predloži. E, to je jedva dočekao Laza genije, a i ostali u vladi. Penzioneri su im kost u grlu, i ne samo njima već i MMF-u. Penzije ni u jednoj zemlji, sem u našoj, ne spadaju u socijalna davanja. Gospoda iz vlade i njihov ministar finansija Laza genije to odlično znaju. Ali takođe odlično znaju da je ovo Srbija i da je narod pitom kao ovce, pa se neće buniti. Obećano im je da će biti bolje, kakvi bolje, mnogo bolje kroz dve, tri a možda i više godina, ali sigurno će kad – tad biti bolje. Srbi su zaista pitomi i u toj pitomosti su postali ovce. Za šišanje.
Sledeća genijalna zamisao našeg prvog čoveka vlade kako da još nešto prištedi je da on nema nameru da toleriše odlazak lekara na neke seminare i studijska putovanja u druge bolnice u inostranstvo. Mnogo se troši na ta njihova studijska putovanja, zbog toga će on da dovede vrhunske stručnjake iz belog sveta da oni ovde, u ovim bolnicama koje liče na srednjevekovne lazarete, drže predavanja i pokazuju svoja hirurška i druga umeća.
Prvi čovek srpske vlade je najavio da će se ukinuti dnevnice za putovanja, šta će ljudima dnevnice, imaju plate (20% manje, doduše) i od njih nek plate i prevoz i hranu i prenoćište. Ne može država više da se muze!
Ukinuće se sve subvencije najsiromašnijim građanima, a posebno one trudnicama i porodiljama. Šta će to njima, samo se izležavaju i ništa ne rade, čak su i na bolovanju, pa još da primaju subvencije!
Moraće od MMF-a da povuku još neku tranšu u evrima, inače bi morali da se dodatno zaduže, genijalna misao ministra Laze genija, koji je ovim pokazao da je zbilja genije!
Lekovi pojeftinjuju , naravno domaći. I pored protestovanja domaćih proizvođača lekova da su naši lekovi već prejeftini i da se jedva izmiruju obaveze, da će to značiti njihovo zatvaranje, populizam vlade je odneo pobedu. Neka vidi narod da oni rade u njegovu korist, eto i lekovi će da pojeftine, pa sad nek kažu penzioneri, koji su najveći potrošači lekova, da vlada ne misli na njih.
Od školovanih ljudi se očekuje da se uključe u privredni razvoj Srbije u njenu industriju i ostalo, a posebno se od njih očekuje da volontiraju.
Zaista, najbolje bi bilo da svi u Srbiji volontiraju, što bi značajno doprinelo punjenju budžeta.
Da ne bude kako samo konstatujem stanje stvari i kritikujem, imam predlog kako da se iščupamo iz ove nevolje. Najvažnije je da radimo sve suprotno od onog što od nas traži MMF, to pre svega! Dalje, sva propala društvena poljoprivredna dobra uz državne kredite da se podignu iz mrtvih. Nek budu u državnom vlasništvu s tim što bi za direktore doveli agronome ili poljoprivredne inženjere iza kojih stoji struka i praksa, sa relevantnom biografijom, da su radili u poljoprivredi. Odatle bi se državi vrlo brzo vratila uložena sredstva, a srpski građani bi jeli domaću hranu, a ne škart i GMO iz uvoza.
Na taj način bi se zaposlili ljudi u poljoprivredi, a kad se isplate dugovi i kad gazdinstva počnu da ostvaruju znatnu dobit, mogu da se zaposleni udruže i da oni, a ne stranci, otkupe firmu. Tako bi sve ostalo u rukama Srbije.
Sva preduzeća i fabrike koje su imale tržište u Srbiji a koje pokazuju makar malo života, da se pomognu da stanu na svoje noge i da se na njih primeni gornji recept.
Skrajnuti uvoznički lobi tako što bi se pustilo da dinar dostigne (ili padne, kako vam volja) pravu vrednost u odnosu na evro.
Da se mladim ljudima, koji imaju veoma dobre, priznate patente, omogući njihova proizvodnja i da se kao gotovi proizvodi izvezu na strana tržišta. Imaju naši mladi ljudi ideje, ali država mora da ima sluha, da ih pomogne i da na taj način pokrene proizvodnju inovatorskih proizvoda. .
Nikako ne prodavati vitalne resurse, kao što su izvori vode i poljoprivredno zemljište, već sve to privesti nameni tako što će država, umesto da ogroman novac za svako novo radno mesto daje stranim ulagačima, koji će ovde samo da (zlo)upotrebe jeftinu radnu snagu i iznesu profit, to dati domaćim firmama koje će zaposliti domaću radnu snagu po realnim vrednostima.
Zabraniti postavljanje nestručnih stranačkih kadrova na odgovorna mesta direktora ili generalnih direktora u specijalizovanim preduzećima i bolnicama. Najbolji dokaz je dovođenje Radujka, pravnika bez radnog iskustva na mesto, ni manje ni više nego – generalnog direktora Telekoma, koji je ovaj gospodin maksimalno iscedio i prilično unakazio svojim naopakim reformama. Dakle, struka pre svega, a mi imamo stručnjake i pametne ljude, ali to su skromni i tihi ljudi koji se ne nameću svojim ja-pa-ja. Oni moraju da budu prepoznati. Danas je došlo takvo vreme kad se fukara obogati, a pametni zaćute, kako je govorio Ivo Andrić. Živimo u tom vremenu i svedoci smo ogromnih socijalnih razlika i raslojavanja. Srednje klase više nema, istanjila se i ono malo što još postoji, diše na slamčicu. Srbija nema vremena za nova eksperimentisanja, koja će dodatno da osiromaše ljude, što će naravno negativno da se odrazi po socijalni mir Srbije.
Za www.koreni.rs
Mirjana Anđelković Lukić
