Mi u Srbiji slavimo dve nove godine. Prvu, koju slavimo po Gregorijanskom kalendaru i drugu, koju slavimo po Julijanskom (crkvenom) kalendaru.
Iako je Julijanski ili stari kalendar uveo Julije Cezar 45. godine p. n.e, a kao što znamo Julije Cezar nije bio ni Srbin ni pravoslavac, mi smo ipak proslavu nove godne po Julijanskom kalendaru nazvali srpskom i pravoslavnom novom godinom.
Julijanski kalendar se koristio u celoj Evropi sve do XVI veka, kada su države počele da prelaze na Gregorijanski kalendar, koji je u stvari modifikovani Julijanski jer se računanje vremena samo pomera za 13 dana.
Gregorijanski kalendar je ukazom 24. februara 1582. godine proglasio papa Grgur XIII, po čijem imenu je kalendar i dobio ime.
Sve države u Evropi su prešle na računanje vremena po Gregorijanskom kalendaru. Naravno i država Srbija vreme računa po ovom kalendaru.
Ikao su i katoličke i pravoslavne crkve prihvatile računanje vremena po Gregorijanskom kalendaru, nekoliko pravoslavnih crkava, među njima i Srpska pravoslavna i dalje koriste „stari“.
Ako je po Ustavu „Republika Srbija svetovna država“ u kojoj su „Crkve i verske zajednice odvojene od države“, a Država Srbija je prihvatila računanje vremena po Gregorijanskom kalendaru, onda Država Srbija ne može da bude organizator proslave Nove godine po crkvenom kalendaru.
Proslave po crkvenom kalendaru može da organizuje crkva ili organizacije koje poštuju crkvenu tradiciju, a nikako država.
Međutim, i pored uvođenja mera štednje, smanjenja plata i penzija, svedoci smo takmičenja srpskih gradova u organizovanju što skupljeg dočeka srpske – pravoslavne nove godine.
Tačno je da je po Ustavu u Srbiji crkva odvojena od države, ali izgleda da država još uvek nije odvojena od crkve.
A u Srbiji ionako, za nepoštovanje Ustava, niko do sada nije odgovarao.
Jovan Vovanović
