Aleksandar Drašković iz Leskovca, otpušteni radnik leskovačke filijale PIO fonda prosledio je medijima kratak osvrt na pripreme za i skup u Beogradu.
Osvrt iz njegovog ugla objavljujemo u celosti:
Nakon 15. marta, datuma koji će zauvek biti upisan u istoriji Srbije, dolazi još jedna u nizu simulacija skupa u organizaciji vlasti. Još jedan dan sramote, stida i beščašća. Nasuprot onih, koji su marta u Beogradu bili svojevoljno, u sopstvenoj organizaciji i o sopstvenom trošku, snalazeći se za put i smeštaj, u subotu će za glavni grad krenuti koristoljubivi, u korupciji ogrezli, neradni, ali nažalost i na razne načine ucenjeni, a sve u organizaciji vladajuće “elite”.
Sa precizno utvrđenim kvotama, po mesnim zajednicama, školama, zdravstvenim ustanovama, lokalnim i državnim upravama (pa tako i PIO fondu), napuniće se autobusi, koji će ih odvesti na precizno određena mesta okupljanja, uz strogu kontrolu prisustva, i uz pratnju raznih sumnjivih likova pod komandom nekih Relja, koji će usmeravati i ograničavati njihovo kretanje, a kako ne bi došlo do ponovnih, nepoželjnih “bežanja” sa skupa.
Za neke će to biti dan odbrane sopstvenih interesa u vidu poslovnih kombinacija, čuvanja privilegija, korišćenja državnih resursa, izmišljenih radnih mesta na kojima se samo prima plata, izbegavanja krivične i svake druge odgovornosti, i dr.
Za neke će to biti dan poniženja, sramote i stida! Dan kada će im neko oduzeti dostojanstvo i slobodu, a staviti jaram. Gde će braniti tuđe a izgubiti deo sebe. Nažalost, ti ljudi biće najveći gubitnici ove borbe dobra i zla. Ipak, još uvek ima vremena za pitanje, da li prljati obraz, zarad onih koji su svoj već uprljali, ili ga nikada nisu ni imali?! Još uvek ima vremena da se sačuva dostojanstvo. Još uvek ima vremena za “zakasniti na autobus”.
Jer, ponovo, “čast i bruka žive dovijeka”!
Aleksandar Draskovic
