Jovanović: Sme li Beograd bar da pita: Nije li plan Šolc-Makron uzurpacija mandata SB UN?

SRBIJA MORA POKAZATI ZAPADU NE NEĆE DATI KiM I NACIONALNI IDENTITET ZA „BOLJI ŽIVOT“

* Vidimo da se tzv. „fusnota sa zvezdicom“, taktikom korak po korak, pretvara u nekakvu „zvezdu vodilju“, koja separatističkoj vrhuški iz Prištine otvara vrata pojedinih međunarodnih asocijacija, foruma i misija, a mi smo na javnom planu ili indiferentni, ili čak i zadovoljni, tešeći se da se, ipak, poštuje „zvezdica“. Kratkovido!

* Ne sme se zdravo za gotovo primiti da je otimanje Kosova i Matohije od Srbije danas manje relevantno za mir i bezbednost u Evropi nego što je to bio slučaj otimanja Sudeta septembra 1938. od Čehoslovačke. Vredno je podsećanja da je i tada to rađeno „iza leđa Rusije“. Imaju li to istorijsko iskustvo u vidu Šolc i Makron kao i SAD koje tako zdušno podržavaju njihov plan za nasilno oduzimanje Kosova i Metohije od Srbije?

* Pardoksalno je da, dok visoki predstavnik SAD Derek Šole tokom zvanične posete, usred Beograda poručuje da je neophodno poštovanje „ustava“ kriminalne, separatističke tvorevine, niko ne oseti potrebu da ga, bar protokolarno, podseti na princip poštovanja Utava Srbije! A, upravo smo obeležili 140 godina diplomatskih odnosa Srbije i SAD!

* Iako je ZSO prihvaćena kao kompromis, sada nam se, izgleda, nudi redukovana varijanta ZSO, u vidu „plana“ Šolc-Makron, unapređenog u „plan EU koji podržavaju SAD“

Autor: Živadin JOVANOVIĆ, predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih

ČITAMO i slušamo da će se Srbija u vezi sa važnim pitanjima postavljati u skladu sa svojim interesima. Srbija će se po kriterijumu svojih interesa postavljati prema kampanji Zapada da tzv. Kosovo učlani u međunarodne organizacije, prema pritiscima Zapada da uvede sankcije Rusiji, prema planu Šolc-Makron.

Takav kriterijum kolikogod izgledao logičan, ostavlja prostor za različita tumačenja šta bi u određenim okolnostima moglo da se oceni kao interes Srbije. Ovo, utoliko pre što se redovno, uz poglede na egistencijalna državna i nacionalna pitanja, uključujući i na budućnost Kosova i Metohije, naširoko govori o visokom stepenu ekonomske i finansijske zavisnosti Srbije od Zapada (investicije, trgovina, donacije, „benefiti“, zajedničke vrednosti i sl.).

Princiijelno je neprihvatljivo da se pitanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta, kao krucijalna pitanja trajnog opstanka države i nacije, tretiraju u paru sa ekonomskim, finansijskim ili pitanjima članstva u EU koja su, neuporedivo manje značajna i podložnija promenama.

Kolikogod željni investicija, bržeg razvoja i boljeg života – nije uputno da se polakomimo i oslonimo na slatkorečiva obećanja onih koji su nas toliko puta u istoriji izneverili. Jednostavno, moramo biti načisto da to nisu uporedive vrednosti i time se rukovoditi u svakoj prilici.

Moramo uzeti u obzir i činjenicu da su u istoriji Evrope i neka druga nametnuta rešenja nuđena kao „spašavanje mira“ a u stvarnosti su širom otvarala vrata globalnoj katastrofi.

Ne sme se zdravo za gotovo primiti da je otimanje Kosova i Metohije od Srbije danas manje relevantno za mir i bezbednost u Evropi nego što je to bio slučaj otimanja Sudeta septembra 1938. od Čehoslovačke. Vredno je podsećanja da je i tada to rađeno „iza leđa Rusije“. Imaju li to istorijsko iskustvo u vidu Šolc i Makron kao i SAD koje tako zdušno podržavaju njihov plan za nasilno oduzimanje Kosova i Metohije od Srbije?

Čini se da nedostaje dosledno pozivanje na principe, pravo i Ustav Srbije koji su trajna i nepromenljiva osnova zaštite vitalnih nacionalnih i državnih interesa.

Za Srbiju kao nezavisnu, suverenu i miroljubivu zemlju principi predstavljaju trajni oslonac, pravo i obavezu. To je njena istorijska tekovina, obeležje identiteta i zaloga njenog ugleda u Evropi i svetu. Pardoksalno je da, dok visoki predstavnik SAD Derek Šole tokom zvanične posete, usred Beograda poručuje da je neophodno poštovanje „ustava“ kriminalne, separatističke tvorevine, niko ne oseti potrebu da ga, bar protokolarno, podseti na princip poštovanja Utava Srbije! A, upravo smo obeležili 140 godina diplomatskih odnosa Srbije i SAD!

Principijelno posmatrano, jedina „crvena linija“ ne treba da bude samo članstvo tzv. Kosova u OUN, već članstvo u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji suverenih država.

Vidimo da se tzv. „fusnota sa zvezdicom“, taktikom korak po korak, pretvara u nekakvu „zvezdu vodilju“, koja separatističkoj vrhuški iz Prištine otvara vrata pojedinih međunarodnih asocijacija, foruma i misija, a mi smo na javnom planu ili indiferentni, ili čak i zadovoljni, tešeći se da se, ipak, poštuje „zvezdica“.

Kratkovido!

Pošto znamo da je taktika Zapada da se delimični međunarodno-pravni subjektivitet kompletira u par koraka, onda, štagod nam nudili ili govorili – ne možemo prihvatiti ulogu posmatrača.

Kada je reč o lobiranju Zapada za članstvo u Savetu Evrope, pored jasnog principijelnog suprotstavljanja, normalno bi bilo i formalno svakoj zemlji članici izneti stav da bi Srbija takav potez tretirala kao grubo kršenje osnovnih principa i kriterijuma SE, kontraproduktivan presedan i provokaciju!

Principijelnih argumenata ima na pretek.

Što se tiče pritisaka za uvođenje sankcija protiv Rusije, njih je uveo Zapad, a ne Savet bezbednosti UN, koji je za takve mere jedini ovlašćen organ na svetu, zato su one nepravne. Uz to, sankcije su, kao što je Srbiji iz bolnog sopstvenog iskustva dobro poznato, nehumane te ih Srbija ne prihvata, prevashodno iz principijelnih razloga.

Ogromna većina svetske zajednice, u kojoj su i strateški partneri Srbije, takođe ne prihvata sankcije Zapada protiv Rusije.

Izgleda da smo zadovoljni stavom Dereka Šolea da Zajednica srpskih opština mora da se formira. Kao da u senci ostaje njegov stav – ali u skladu sa „ustavom“ tzv. Kosova.

Iako je ZSO prihvaćena kao kompromis pre toliko godina, bez ičijeg pozivanja na ičiji ustav, sada nam se, izgleda, nudi redukovana varijanta ZSO, ali kao deo novog kompromisa u vidu „plana“ Šolc-Makron, unapređenog u „plan EU koji podržavaju SAD“.

Sme li iko da zvanično postavi pitanje: nije li to uzurpacija mandata Saveta bezbednosti UN?

„Olakšavanje dijaloga strana“ – što je uloga EU – određena rezolucijom GS UN i ne može biti pokriće ni za kakve pritiske, ucene, rokove, „dilove“ ili ultimativne planove, ma od koga dolazili.

Rat u Ukrajini, priznavanje ilegalne secesije Prištine od vodećih sila Zapada i njihovih satelita, na valu zločinačke agresije NATO 1999., nisu razlozi za relativizaciju potrebe neprekidnog isticanja principijelnih pozicija Srbije zasnovanih na međunarodnom i ustavnom pravu.

U vezi sa tzv. planom Šolc-Makron, potrebno je uvek iznova afirmisati principijelnu i konstruktivnu poziciju da je Srbija spremna na dijalog i pregovore koji vode mirnom, pravednom i održivom rešenju koje će biti u skladu sa Poveljom UN, rezolucijom SB UN 1244 i Ustavom Srbije.

Sve što nije izvršeno iz rezolucije SB 1244 i dogovora postignutih u međuvremenu, potrebno je da se izvrši.

Treba jasno staviti do znanja da Srbija neće prihvatiti trgovinu niti nametnuto rešenje suprotno međunarodnom pravu i svom Ustavu.

Srbija očekuje od EU, od svake njene članice pojedinačno, kao i od zemlja koje podržavaju ulogu EU, puno poštovanje mandata GS UN koji je definisan kao „olakšavanje dijaloga strana“.

Dobro je što je Srbija prepoznala nastojanja Zapada da, iz svojih geopolitičkih razloga, izoluje Savet bezbednosti, posebno Rusiju i Kinu, kao njegove stalne članice i strateške partnere, od procesa dijaloga i rešavanja pitanja Kosova i Metohije.

Nemar prema istoriji, pogotovu od strane Francuske i Nemačke, izaziva zabrinutost.

Najzad, pošto smo već svi svesni velike ekonomske i kapitalne zavisnosti Srbije od EU i Zapada uopšte, duboko verujem da bi bilo korisno da smanjimo tu priču kako u Briselu, Berlinu, Londonu i Vašingtonu ne bi pomislili da je Srbija skorojevićka tvorevina spremna na trgovinu – Kosovom i Metohijom i nacionalnim identitetom za „bolji život“ u njihovom shvatanju.

Da, i da se podsetimo šta to beše politika uravnoteženog rasporeda ekonomskih interesa.