Jug se „gasi“ – a u Nišu ćutanje

Neprirodno je odsustvo reagovanja naroda na opšte propadanje zemlje koje se najdrastičnije oseća na jugu Srbije i Nišu. Nišlije su toliko blaženi u svojoj mirnoći, i nedostatku javnog organizovanja i ispoljavanja masovnog socijalnog nezadovoljstva, kao da žive u zemlji najvećeg blagostanja i perspektive, a ne u državi u kojoj su već duže vremena i najelementarnije egzistencijalne potrebe dovedene u pitanje i u kome buja svakojaka socijalna nepravda.

Sve to nemo pomatraju kao da se ovo događa nekom drugom a ne njima samima, kao da ih se uopšte ne tiče. Ako nemaju građansku svest i tradiciju znaju makar za onu seljačku ili narodnu ”dok dete ne zaplače…”.

Sve se objašnjava ili se ranije objašnjavalo tom famoznom apatijom (bezvoljnošću ili mrtvilom, nekom vrstom blaže ili blažene “depresije” i paralizovanosti). Inače,dugotrajna apatija jeste jedno divno osećanje i stanje ali jedino pod uslovom ako nameravate da izvršite samoubistvo pa onda dobro dođe kao jedna pripremna, prelazna faza i uvodni inkubacioni period ali ako nameravate da živite onda je to jedan veoma glup izbor da se čovek začauri i zaćuti jer time ništa ne rešava.

Međutim, ne radi samo o apatiji, već tu ima dosta ne samo puke gluposti i pasivnosti, lenjosti, ravnodušnosti, malodušnosti, nepoverenja, građanske nekulture i neaktivizma, sebičnošti (među onima kojima i nije tako loše, a ima ih), ima i dosta straha, na kraju i interesa, kao i kalkulacija i nadanja da se u postojećeoj situaciji nešto može izdejstvovati za sebe uprkos opštoj propasti.

Stalno pitaju: Što Univerzitet ćuti? Univerzitet mudro ćuti jer je tu najveća koncentracija mudrosti a nisu bogami za podcenjivanje i bacanje ni razna mentorstva, članstva u komisijama, projekti i ostale razne skalamerije, pored osnovne plate, što nam diže prosek plata (pored primanja političara i u javnih preduzeća), na 42 hiljadrke, čemu se toliko iščuđujemo sa nevericom. To pitanje u vezi Univerziteta još malo pa je ravno pitanju što političari ćute, što se i oni ne pobune.

A ja bio išao suprotnim redosledom ili prioritetomm: ne zašto ćuti Univerzitet već zašto ćute oni koji treba da vrište?

Ranije se stalno govorilo da bi narod podigao glas, kako bi ukazao na teško izdrživu situaciju u kojoj živi, ali da, eto, nažalost, da nema ko da povede ovaj narod jer je opozicija kompromitovana, rasmrvljena, obesnažena. Ali, u Nišu to objašnjenje i izgovor “ne pije vodu”. Šta ćemo sa prof. Đokicom Jovanovićem, čovekom sa Univerziteta (i grupom oko njega), koji ne ćuti i koji je spreman da povede narod i to već radi sa manjim brojem buntovnih građana. On samo što ne piše molbu nazovi građanima Niša da se pojave na protestu, a kome je ovaj protest najmanje potreban.
banovina

Ali, uprkos tome, on ne propušta priliku, da podupirući se štapom i gegajući, predvodi ovaj protest. Nažalost, među protestantima nema ni onih koji se pitaju i prozivaju Univerzitet zbog ćutanja. Svi bi da neko drugi pokrene, da drugi reši njihovu muku.

Ti protesti, kako se obično i usko misli, nisu usmereni samo protiv Toplane i Parking servisa. Ja, recimo, nisam korisnik ni jednog ni drugog – nit sam priključen na Toplanu nit vozim auto (barem poslednje 2 godine) a redovno odlazim na proteste. Oni bi veoma lako prerasli u mnogo više i šire od toga kada bi bilo kritične mase. U to se mogao uveriti svako koji barem dva puta učestvovao u njima po sadržaju govora onih koji se obraćaju narodu u kojima nije izostavljena nijedna goruća tema koja tišti žitelje ovoga grada i, uopšte, zemlje. Umesto toga mi smo se opredelili za pojedinačno kukumavčenje, pa makar i na javan način preko facebook-a i internet portala (koji služe kao izduvni ventil ili rame za plakanje) ali koje ostaje uglavnom jalovo, bez efekta. Svi razmišljamo “neće valjda”, neće valjda mene” da potkači izvršitelj i tome slično i čekamo da „dođu po nas“ pa onda zakukamo, a do tada sve posmatramo sa terase, sa visine, iz ptičje perspektive al ko visoko leti nisko pada.

U ovoj situaciji šetanje je jedino rešenje. Šetanje je dobro za pritisak ne samo za ovaj visoki već i za pritisak na vlast a dok do njega ne dođe, i ako dođe, pozdravljam “građane” Niša (lovačkim pozdravom) “dobar pogled!”. Mislim, sa terase.

Žikica Simić, doktor sociologije

gradjanin.rs