Jugonostalgičari, javite se Ani

0
1060

Ana-Stojanovic-69_n

Glumica Ana Stojanović (30) nije bila pionirka i od Jugoslavije pamti samo zajednicu Srbije i Crne Gore, ali je za svoj master rad Choreomundus – International master in Dance knowledge, practice and heritage odabrala temu Ples u Jugoslaviji, u okviru koje treba da istraži kako su muzika i ples upotrebljeni kao sredstvo za izražavanje nostalgije i osećaja jugoslovenskog kontinuiteta. Kroz analizu čuvene pesme Od Vardara pa do Triglava njena master teza povezaće ples, pesmu, antropologiju i nostalgiju, a Ana će se baviti i procesom konstrukcije kolektivnog sećanja i pamćenja.

Zaposleni u arhivu Radio Televizije Srbije i Radio Televizije Vojvodine omogućuli su joj pristup savremenijim snimcima veselja, kao i arhivskim snimcima iz perioda osamdesetih godina

– Ovo je jedna od najpopularniih rodoljubivih pesama koja se tokom sedamdesetih i osamdesetih godina stalno vrtela na radiju i televiziji. Ljudi su na velikim skupovima Titu u čast ili na Dan mladosti uz nju igrali i pevali, baš kao i na privatnim slavljima i okupljanjima. Znali su je i stranci koji nikada nisu bili u Jugoslaviji – priča mi Ana.

Nakon smrti Josipa Broza Tita, raspada Jugoslavije i nemilih događaja, nastao je period tišine za ovu pesmu, a tek pre nekoliko godina, prema Aninom istraživanju, na socijalnim mrežama, ponovo se zaorilo Od Vardara pa do Triglava.
– Pronašla sam neke snimke na kojima se vidi da je ova pesma izvedena na jednom venčanju. Mene zanima zbog čega je ljudi ponovo pevaju, kakva značenja ta pesma ima u ovom trenutku, a kakva su bila nekad, kakvu fizičku ekspresiju pokazuje kod čoveka i kako kritikuje sadašnjost – kaže Ana i poziva sve jugonostalgičare koji imaju nekadašnje ili nove video snimke ove pesme – na kojima se vide ljudi kako je pevaju ili uz nju igraju, da joj se jave i pomognu joj u pisanju master rada.

Da Vas podsetimo:  Ljubav prema umetnosti jača od sudbine

Ana-Stojanovic_o
Ana sa prijateljima iz Indonezije, gde je živela nekoliko meseci

– Za koji dan krećem na teren da skupljam informacije i podatke. Prvo idem u Hrvatsku da se sretnem sa nekadašnjim Ladaricama, članicama pevačke grupe pri nacionalnom folklornom ansamblu Lado, koje su snimile komercijalnu verziju pesme, a nakon toga u Crnu Goru, na etno- kamp u Kolašinu, gde ću u selima skupljati pesme koje polako nestaju, ali i posetiti ajriš pab u kojem se pevaju dve verzije ove pesme. Na kraju, putujem u mađarski grad Segedin, gde sam čula da se za Preobraženje ispred pravoslavne crkve ljudi vesele i uz numeru Jugoslavijo – objašnjava Ana, koja je u Beogradu, pre putovanja, popričala i sa autorom pesme, Milutinom Popovićem Zaharom.

Ana će tokom avgusta pisati rad, a onda nastaviti studije u inostranstvu. Posle Norveške, gde je živela u prvoj godini studija, od jeseni se seli u Segedin, a zatim u London. U Beogradu je završila BK akademiju u klasi Predraga Ejdusa, glumila je u Narodnom pozorištu (Velika drama, Car Edip, Nova Stradija, Tri sestre), u Ateljeu 212 (Kosa), u Dadovu (Orkestar Titanik) i u serijama Miris kiše na Balkanu i Ono kao ljubav. Igrala je folklor 20 godina, živela u Indoneziji i učestvovala u mnogim projektima.
Ukoliko imate snimke koji mogu da pomognu Ani u pisanju ovog zanimljivog rada, možete joj pisati na i-mejl.

Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com
Foto: privatni album

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime