Kad Fejsbuk pokrene dobro u ljudima

0
806

sandraJedna je od najaktivnijih sugrađanki Severnog Kosova na društvenim mrežama. Na njenom profilu pronaći ćete sve, od prenošenja vesti, preko oglasa izgubljeno-nađeno, prodajem-kupujem, do servisnih informacija, apela za pomoć i humanitarnih akcija. Bila je među prvima koja je, koristeći Fejsbuk, na najbolji način pokazala značenje termina “novi medij” i “socijalno novinarstvo”. Povezivala je i mobilisala ljude, objavljivala i preusmeravala kratke vesti i informacije o događajima na Kosovu i Metohiji do onih kojima su te informacije bile potrebne, ili koji su mogli dalje nešto da učine. Značaj njenih ‘glasina’ i ‘ćaskanja’, kako mnogi iz neznanja i dalje potcenjuju značaj društvenih mreža, posebno je dolazio do izražaja kada bi precizno i na vreme objavljivala servisne informacije za građane, ili kada bi objavila informaciju o onim ljudima nepristupačnim za širu javnost – zaboravljenim, starim, siromašnim, izolovanim Srbima iz Metohije, ili planinskih krajeva Severnog Kosova. Tako su njeni apeli za pomoć, obilazak unesrećenih ljudi, mobilizacija zajednice, prikupljanje pomoći – učinili da njeno prisustvo u virtuelnoj javnosti bude prepoznato i kroz samu fizičku prisutnost na terenu – kod onih kojima je pomoć potrebna, ali i kod građana koje zamajac i vidljivost ovakvih akcija tera da u sebi pronađu dobro i požele da učine plemento delo za drugog. Sa sestrom je pevala u okviru humanitarne večeri prikupljanja pomoći za poplavom ugrožena područja u Srbiji i regionu. U međuvremenu je sa sestrom i četiri drugarice, u Kosovskoj Mtrovici otvorila i sopstvenu radnju ručno rađenih suvenira i nakita, tako da i te rukotvorine sada promoviše preko društvene mreže. Predstavljamo tridesetpetogodišnju Sandru Dobrić iz sela Banjska nadomak Zvečana.

Kako je sve počelo, pitamo Sandru.

“Pa, počelo je tako što sam od svog Fejsbuk profila napravila mali servis vesti i informacija. Mene i nekolicinu prijatelja bolela je medijska blokada državnih medija u Srbiji u vreme barikada tokom julske krize 2011, i to od jeseni – kada je došlo do promene politike Srbije prema Kosovu i Metohiji. Pokušala sam da plasiram tačne informacije sa terena i da što više ljudi u Srbiji vidi o čemu se radi. A kasnije sam počela da objavljujem i apele za pomoć, pa je moj profil sve više dobijao, da tako kažem, humanitaran karakter. Mnogi su počeli iz Beograda da me kontaktiraju sa pitanjem gde mogu da ostave pomoć. Onda su počeli da se javljaju i ljudi odavde, koji su želeli da, umesto što bi bacilli, ili prodali polovne stvari, to poklone nekom kome bi to značilo. Onda su počeli da se javljaju i oni koji bi da izdaju, odnosno iznajme stan, pa potom i oni sa ponudama da prodaju, to jest, da kupe različitu robu. Naposletku, moje sanduče je bilo zatrpano raznoraznim apelima, molbama i problemima drugih ljudi.”

Da Vas podsetimo:  Raskošnim glasom osvaja nagrade a sanja da podučava decu

Sandra je po obrazovanju politikolog i zaposlena je u Privrednoj komori Kosova i Metohije. Ona je danas aktivan član ogranka Društva srpsko-ruskog prijateljstva “Kosovsko ognjište”, koje već nekoliko godina aktivno prikuplja pomoć za najugroženije Srbe sa Kosova i Metohije i koje, takođe, ima vrlo aktivnu stranicu na Fejsbuku, čiji je jedan od autora i ona. Posebna vrednost ovog ogranka jeste u samoj mobilizaciji zajednice. Oni aktivno ohrabruju građane i posreduju, kako bi svi zajedno pomogli.

Nakon nekoliko godina individualnog aktivizma, Sandra se ovom udruženju upravo pridružila da bi sinergijom svi pomogli više i svoj rad učinili još vidljivijim i konkretnijim.

“Čak i onda kada su te akcije na prvi pogled male, one imaju tu vrednost da ljudi u sebi otkriju dobro koje nestaje u ovim vremenima i shvate da nisu nemoćni, već da mogu da pomognu, a ništa ne daje veću snagu čoveku, nego pružanje podrške i pomoći drugom,” naglašava Sandra i nabraja nekoliko takvih akcija u proteklim mesecima.

Jedna od njih bila je i dopremanje sobne garniture za sedenje porodici Keljević iz Zubinog Potoka, u avgustu.
Slučaj Dragana Babarogića iz Prizrena

Bolne trenutke ljudske nesreće i ptanje, Sandra lakše prebrodi kada uspešno okonča akciju pomoći. Posebno se seća slučaja starca Dragana Babarogića, kojeg je zatekla teško bolesnog u straćari u Prizrenu – koji nije napustio, ali zaboravljenog od svih i bez ijednog ličnog dokumenta.

“Zaprepastilo nas je kada smo videli u kakvoj straćari živi. To je bila šupa bez osnovnih uslova za život, jer je morao da se iseli iz svoje kuće. Zaboravljen od svih. Bio je bolestan i hitno je trebalo da se operiše pod sumnjom da se radilo o tumoru na bešici. Pokrenuli smo široku akciju u koju smo uključili sve koji su, inače, i bili odgovorni da mu pomognu, ali su valjda zaboravili šta im je dužnost. Nije imao nikakva dokumenta, ni zdravstvenu knjižicu, a moji prijatelji su, svako na svoj način i koliko je mogao, pozvali nadležne kako bi se ovaj slučaj što pre rešio. Uistinu je tako i bilo. Nije bilo lako, ali nije bilo ikoga da odbije da pomogne – od lekara u mitrovičkoj bolnici, preko Centra za socijalni rad u Štrpcu, Ministarstva za povratak i zajednice, do volontera Društva srpsko – ruskog prijateljstva ‘Kosovsko ognjište’ i Suverenog viteškog reda Zmaja. Operisan je ovde u Mitrovici, a ministarstvo mu je napravilo i kuću u centru Prizrena. Na mom profilu su nabrojani svi oni kojima dugujemo zahvalnost što je ovaj slučaj uspešno okončan,” kaže Sandra.

“Miloš Božović iz Kosovske Mitrovice poklonio je tu garnituru, a vlasnik Kolašin prevoza Srđan Vulović je pomogao da se garnitura dopremi do ove ugrožene porodice, koja sa troje dece živi u katastrofalnim uslovima, bez česme u kući. Nisu imali na šta da sednu,” objašnjava Sandra, ističući da je upravo objavljivanje informacija na Fejsbuku o toj porodici pomoglo da se ljudi jave i pomognu.

Da Vas podsetimo:  Jelena najbolja matematičarka u Evropi, jedno od naljepših lica Srbije

“Ali, cilj te akcije je bio najpre da problem Keljevića bude vidljiv i za one koji mogu i koji bi trebalo da učine više. Keljevićima je najpotrebniji krov nad glavom. Jednokratna pomoć znači, ali ne rešava problem,” dodaje Sandra.

Akcije prikupljanja hrane, odeće za decu i starije u srpskim enklavama i selima preko njenog Fejsbuk profila neprestano traju.

“Zaista to stalno radimo u udruženju, maltene, te su akcije stalno otvorene i nosimo pomoć. Nosili smo odeću u gotovo sva sela mitrovičkog regiona, ali i u Novo Brdo, Gračanicu, Plemetinu, Laplje selo, Zebince, Izvor, itd. Ove akcije organizujemo zajedno sa aktivistima Suverenog vojnog viteškog reda ‘Zmaj’ iz Kosovske Mitrovice,” objašnjava.

Iako se čini, dodaje Sandra, da garderoba više nikom nije potrebna jer imamo hiperprodukciju odeće i kupovinu za male pare, verujte da nije tako.

“Treba otići u neka sela i enklave i videti šta znači odneti jednom starcu džemper, ili detetu čizmice,” ističe ona i apeluje na sugrađane da odeću ne bacaju i gomilaju po ormarima, već da je operu, spakuju i jave joj se, ili bilo kome iz oba udruženja (“Kosovsko ognjište”, “Suveren vojni viteški reda Zmaj”, prim. red.).

Sandra sa ushićenjem govori o mladim ljudima koji prepoznaju važnost društvenog angažovanja.

“Želim da spomenem i Marka Rakića, mladića iz Zubinog Potoka, kao lep primer kako se mladi mogu organizovati. On odlično poznaje teren, a želi da pomogne da se oseti na korist svojoj zajednici i zahvaljujući kome smo uspeli da organizujemo nekoliko korisnih akcija za kolašinska sela, za koje čak ni ovde, na Severu Kosova, mnogi nisu čuli,” kaže Sandra i ističe da je njen rad jedino moguć ako se aktivisti po kosovskometohijskim sredinama umreže.

“Svako poznaje situaciju u svojoj sredini, a svi zajedno, između sebe, delimo informacije, koordinišemo i organizujemo akcije,” dodaje ona.

Sandra je posebno ponosna na svoj socijalan kapital, koji na najbolji način koristi u svojim humanitarnim akcijama:

“Ove akcije zaista ne bi bile moguće, takođe, da nije i partnera koji su u prilici da pomognu. Tu pre svega mislim na udruženje ‘Suvereni vojni viteški red Zmaj’, koji je zajedno sa mnom ispratio svaku akciju, na svoje prijatelje novinare, zahvaljujući kojima su mene i one kojima je pomoć potrebna, povezali sa plemenitim ljudima koji jesu u poziciji da učine više.”

Kao poseban pozitivan primer ističe Udruženje francusko-srpskog prijateljstva, kao i pojedine opštine u Srbiji:

Da Vas podsetimo:  Devojka koja srpsku tradicionalnu nošnju spaja sa modernim i od toga pravi brend

“Predsednik Udruženja francusko-srpskog prijateljstva ‘Kralj Petar prvi’, Vlada Stefanović, pomagao je već nekoliko puta. U maju su, na primer, zahvaljujući donaciji iz Francuske, deca sa posebnim potrebama škole ‘Kosovski božur’ u Kosovskoj Mitrovici, dobila mleko obogaćeno vitaminima i bio je to lep i topao gest.”

“Tu je i predsednica bratskog Udruženja rusko-srpskog prijateljstva iz Banjaluke, Aleksandra Čavić. Oni stalno šalju pomoć, a za našeg Nikolu Radojkovića su otvorili i humanitarian broj i to u vreme kada u centralnoj Srbiji taj broj nismo mogli da dobijemo,” nastavlja Sandra priču o onima koji joj pomažu.

“Takođe, gradske vlasti Bora i mnoge borske i zaječarske institucije su pozitivan primer kako se može pomoći,” dodaje ona.

“Oni su oko 50-ak naše dece prošlog februara ugostili na dva dana i organizovali im jednu divnu ekskurziju u kojoj su deca mogla mnogo toga da vide, od obilaska grada, RMK ‘Bor’ – koji podseća na našu Trepču, do folklora i obilaska manastira. Deca su se vratila prepuna utisaka, a krenulo je sve preko Fejsbuka,” ističe.

Osim ljudske patnje – sa jedne strane, i plemenitosti sa druge, šta je još videla i naučila kroz svoj virtuelan i fizički humanitarian rad?

“Pa istakla bih pre svega svoj najjači utisak, a to je da uprkos ovakvom vremenu i promovisanju negativnih vrednosti, zaista ima ljudi koji iskreno žele da pomognu. Neke je potrebno ohrabriti, a neki su već spremni. Solidarnost među ljudima nije umrla. Pored plemenitosti, istakla bih i ljudsku skromnost, jer mnogi darodavci i aktivisti ne žele da se o njima zna. Naučila sam i o onome manje lepom. Ima toliko mladih ljudi koji su stalno na društvenim mrežama sa svojim statusima ‘smaram se’, ‘dosadno mi je’, ne videći oko sebe lepotu i raznovrsnost života. Kada ih pozovem da mi se priključe, oni odgovore, ‘hoću, ali sad trenutno nešto radim’. Svako se može osetiti korisnim za zajednicu, ima puno načina da se nešto uradi, a da drugi imaju korist od toga,” govori Sandra.

“Javnost treba da posveti pažnju ljudima oko sebe, problemima koji ih muče, jer to smo svi mi i to su naši zajednički problemi. Srećna sam što u Beogradu vidim jednog Filipa Vukšu, a žao što ovde susrećem ljude koji dižu ruke od svega, pod pritiskom da nema svrhe bilo šta više započinjati, jer se svakako neće ništa promeniti na bolje.“

“Ne znaš da li će se promeniti dok ne pokušaš. Ja svakako vidim da mogu, makar i malo – svoju zajednicu da menjam na bolje, menjajući i sebe. Pokušajte i vi, i to na ovaj Badnji dan, kao idealan početak da se iznova rodimo i budemo bolji,” poručuje Sandra Dobrić.

KoSSev

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime