Kad porastem biću (Baka) Prase

Piše: Nenad Živanovski – Stolić
U neka ranija vremena, još dok je nedeljnik NIN važio za kvalitetan i ugledan časopis, u svaki njegov broj postojala je jedna mini kolumna nazvana „Reč nedelje“, koju je godinama maestralno pisao Jovan Ćirilov. U kratkim tekstovima, Ćirilov je svake nedelje birao po jednu reč koja mu je najviše ostala u sećanju u proteklih sedam dana, odnosno, po njegovom subjektivnom sudu, najčešće bila prisutna u javnom govoru.
Po strukturi, kolumna je bila tako koncipirana da je u njenom uvodnom delu semantiku izabrane reči objašnjavao korišćenjem jezičkih leksikona i enciklopedija, dok je ostatak teksta bio autorsko razmišljanje o reči, tumačenje i naracija, što je, kada se uzme u obzir Ćirilovljeva erudicija, učinilo kolumnu pravim malim literarnim remek delom. Svaka njegova kolumna bila je autentična i lako pamtljiva, tako da i posle nekoliko meseca, kada biste naišli na neku „reč nedelje“, njezino poimanje neizbežno bi vam se referiralo i na ono što ste prethodno pročitali u tekstu slavnog teatrologa.
  Kocka
Daleko od vidokruga široko etabliranog javnog diskursa, podeljenog na ćacije i blokadere, u alternativnom prostoru delovanja, u takozvanoj Jutjub sferi, glavna „reč nedelje“, koja je to već mesecima, jeste reč „kocka“. Bez pretenzije da ličim na neponovljivog Ćirilova, samo zbog dramaturške funkcije ovog teksta, pokušaću da razjasnim šta reč kocka predstavlja. Reč kocka ima homonimno značenje. Primarno značenje joj je da ona opisuje geometrijsku figuru. Ali za starije generacije ona je takođe i sentiment na detinjstvo kada je „Kocka, kocka, kockica“ bila jedna čedna, nevina, edukativna serija, u kojoj nam je Branko kockica otvarao horizonte, bio najveće dete među nas dece, i na zabavan način, uz igru i pesmu, kroz lako razumljive dijaloge sa sagovornicima, otkrivao svet koji nas okružuje – svet odraslih. Kroz izvanredno spojenih tri imanentna faktora za jedan televizijski format da bude kvalitetan – zabava, edukativnost i informativnost, „Kocka, kocka, kockica“ je bila tako koncipirana da bude gledana od dece iz predškolskog i školskog uzrasta, preko njihovih roditelja, do baka i deka. Bukvalno od 4. do 74. godine.
Za današnju decu i omladinu, na ovakav način napravljena emisija, verovatno, bila bi nezanimljiva. Bila bi previše statična, sa sporim kadrovima, dosadnim temama, dugim govorima, svim onim što je iritantno za njihov ADHD, stečen u najranijem detinjstvu, dok su im mlade majke gurale mobilne telefone u ruke, kako bi mogle na miru da popiju kafu sa prijateljicama.
                                                      Vulgarizam
Ipak i ove današnje Jutjub generacije imaju svoju „Kocku, kocku, kockicu“ i svog Branka kockicu, koji ih zabavlja, edukuje i informiše. Pošto reč nedelje „kocka“, kao što smo rekli, ima homonimno značenje, za njih ona ne predstavlja ni geometrijsko telo, niti asocijaciju za neku dečju seriju, već je sinonim za nešto treće. A, to je – kockanje. Za ovu Jutjub populaciju, njihov današnji Branko kockica zove se Baka Prase, koji svake večeri kroz svoja lajv uključenja zabavlja ih sa jednim užasno prostačkim i vulgarnim vokabularom, u kome nema nikakvih limita i etičkih ograničenja u ismevanju, ponekad i sa pedofilskim konotacijama, ali i redovnog psovanja i vređanja nečije majke, najčešće sa prostitutskim aluzijama. Bukvalno, esencija njegovog govora je vulgarizam, koji ako se oduzme od onoga što u lajvu javno izgovori, onda teško da više od 30 procenata njegovog govora su jasno osmišljene i logički artikulisane rečenice sa pristojnim značenjem.
Sav taj vulgarizam, koji se u novogovoru mladih Jutjubera definiše kao „bacanje fora“, u funkciji je zabave koju Baka Prase svake večeri pruža svojim gledaocima, a to je onlajn kockanje, za koje tvrdi da mu je ugovorom koji je potpisao sa nekom internacionalnom gembling kompanijom donosi po 300.000 evra mesečno. Da, dobro ste pročitali – 300.000 evra svakog meseca! U to se možete i sami uveriti ako budete pratili njegovo kockanje uživo nekoliko noći zaredom, da će, bar u jednoj noći, „zabosti“ između 40.000 i 60.000 evra. Sedam ili osam sličnih noći u mesecu i eto tih magičnih 300.000 evra, koliko tvrdi da zarađuje. Da li mu, prema ugovoru, pripada ceo iznos ili samo deo, nije bitno – poruka mladoj publici je poslata: ovo vam je najlakši način da dođete do novca i obogatite se. Jer kako kaže, njegov plan je da se u narednih pet godina obogati za najmanje 20 miliona evra!? Svakako ne od motanja kablova.
I Ti si Baka Prase!
Kako u Brankovoj „Kockici“, tako i u Bakaprasetovoj „Kocki“, osim zabave, ispunjen je i drugi faktor – edukativnost, s tim što vas Baka uči kako da se kockate. Pri tom, nema veze što Baka Prase javno priznaje i govori da je kockanje loše, da vam može uništiti život, da kazino nikada ne može biti na gubitku, već su samo oni koji se kockaju gubitnici, kada ga publika doživljava po onome što radi, a ne što govori. A slike koje im šalje su kako jedan dan kocka, a sledećeg se slika sa koferom punim evra. Time, on svesno sebe demantuje da se kockanjem ne može zaraditi. Naprotiv, njegova direktna vizuelna poruka je: kockajte, jer sam vam ja realni primer da se kroz kockanje možete obogatiti. I ti si Baka Prase, samo zavrti ovaj slot!!! – to je suptilna poruka. Koja će mlada i naivna duša, opsednuta materijalnim dobrima, odoleti ovom zavodljivom luciferskom flertu?!
Ne bi bilo iznenađujuće da je Bogdan Ilić ovaj talenat za manipulaciju nasledio od svog oca, Nenada Ilića, penzionisanog sveštenika SPC, koji je, kao i mnogi sveštenici, verovatno, obavljao svoju službu po principu „Ne gledaj me šta radim, slušaj me šta govorim“. Da nije tako funkcionisao, odnosno da je i sam primenjivao u porodici ono što je kao pastir govorio svome stadu na liturgijama i pričestima, sigurno da bi njegov naslednik danas bio mnogo bliži Bogu i da bi svoj život organizovao po pravilima Deset božjih zapovesti.
Informativni karakter Bakaprasetove „Kockice“ doživećete u tome što vas on svake večeri kontinuirano obaveštava da li je imao seks sa njegovom devojkom Milenom, da li je vršio nuždu, da li mu je stolica bila tvrda ili je imao dijareju, da li je masturbirao, šta je jeo, kada je legao u krevet, kada se probudio, kako je spavao, šta je sanjao, a uključeni mikrofon će vam direktno prenositi kada podriguje i prdi… Ali i, koliko je odmakao sa pripremama za bokserski turnir Jutjub „zvezda“, i kakve će biti kvote u kladionicama. Dakle, opet u funkciji kockanja.
                                        Glas razuma u ludilu
U simboličnom smislu, neko ko pokušava da vrati izvorno značenje reči kocka, kao asocijaciju na Brankovu, a ne na Bakaprasetovu „Kocku“, jeste još jedan poznati Jutjuber po imenu Mario Vrečo. Mario je potpuna suprotnost Baka Praseta, njegov antipod, koji gradi svoj imidž internet intelektualca, glasa razuma u razotkrivanju gluposti, savest normalnih i, razumljivo, protivi se kockanju. Ne samo deklarativno, već odnedavno i kroz otvorenu borbu protiv Baka Praseta. Jednom rečju, Mario Vrečo je sve ono što nije Baka Prase, jer on je Super Mario.
Kako i sam kaže, želi da se suprotstavi otvorenoj promociji klađenja, kako kroz reklame kladionica, tako i onlajn klađenja. Iz tih razloga, nedavno je odlučio da ne emituje jednu epizodu od svog popularnog Jutjub serijala „Momčadija“, jer je u njoj gostovao pevač Relja (za nas starije, jedino po čemu bi nam privukao pažnju jeste to što je zet Vesne Zmijanac), koji se, u međuvremenu, pojavio i u jednom od novogodišnjih vlogmaksa Bake Praseta. Kako je Mario objasnio, stav ekipe koja uređuje i snima „Momčadiju“ bio je da svako ko snima sa Baka Prasetom, koji je promoter kockanja, ne može biti deo njihovog društva u „Momčadiji“.
Rekli bismo, ispravan stav, zasnovan na etičkim normama, i u tom smislu Mario predstavlja pravu moralnu vertikalu za Baka Praseta. Međutim, ovde postoji mala neprijatnost za Marija: i on je bivši zavisnik od kockanja, ima „rane radove“ kako je snimao klipove dok je igrao na slot mašinama. Drugi član njegove „monaške momčadije“ ne okleva da javno govori o tome kako je „povukao crtu“, pri tom ne misleći na crtu povučenu olovkom na papiru.
                                          Zavodljiva Jutjub scena
Da bih imao bolji uvid u onome šta se dešava na regionalnoj Jutjub sceni, u poslednja dva-tri meseca i sam sam morao da postanem deo Jutjub zajednice, kako bih se informisao iz prve ruke. Moram priznati, kako je vreme prolazilo, ovaj u početku mazohistički izazov sve više je postajao moja primamljiva internet destinacija, zamenjujući duge intelektualno-akademske podkaste koje sam do tada pratio na Jutjubu. Preda mnom se otvorio potpuno novi prostor, svež sa idejama, mladalački naivan, ali i buntovni svet, koji ako je meni „metuzalemu“ delovao zavodljivo, može se zamisliti kako omađijajuče deluje na one kojima je prvenstveno namenjen. Savršeno producirani koloritni vlogovi i podkasti, raznovrsne teme, obrađene zdravom argumentacijom uz ponuđenu diskurzivnu polarizaciju sa za i protiv i sve to lepo upakovano u dinamičan video proizvod od 15-20 minuta. Istini za volju, priznajem i ja sam prodao dušu đavolu, jer sam svakodnevno gledao Bakine novogodišnje vlogmase, čak i one koji su trajali po dva sata (u njima nije bilo promocije kocke, već samo prednovogodišnja euforija).
Svako ko je radio u televizijskom novinarstvu zna koliko je članova ekipe učestvovalo u stvaranju njegovog izveštaja od 3-4 minuta za TV dnevnik; novinar, snimatelj, producent, montažer, reditelj… U svetu Jutjuba, sve to radi samo jedna osoba: vlasnik Jutjub kanala je sam i novinar i glumac, snimatelj i montažer, producent i reditelj (u jednom lajv strimu, Baka Prase je predložio izvesnom DeBagu, koji važi za one man show, jer sve radi sam, da otvore akademiju za editing, u kojoj bi mu plaćao 5.200 evra mesečno da bude predavač, što je DeBag odbio na keca, jer, kako mu je mrtav hladan rekao, to su bile mesečne plate u njegovom poslu koje su važile za 2022. godinu, i da su danas puno veće). Sve ono što se predaje na Fakultetu dramskih umetnosti na raznim odsecima, plus Fakultet organizacionih nauka i plus studije žurnalistike, kod ovih kontent kreatora skoncentrisano je samo u jednoj osobi sa ili bez fakultetske diplome. I, krajni rezultat uopšte ne izgleda loše i neprofesionalno. Naprotiv.
Barem je tako kod početnika ili onih manje poznatih. Baka Prase i ostale zvezde mogu sebi priuštiti da imaju svoj tim snimatelja, montažera, reditelja, organizatora i producenta.
Hijerarhija Jutjuba
Upravo ovaj uvid koji sam stekao dao mi je odgovor na pitanje kako izgleda regionalna Jutjub zajednica. Ona obuhvata područje bivše Jugoslavije, pri čemu kontent kreiraju jutjuberi iz srpsko-hrvatskog jezičkog područja, dok su Slovenci i Makedonci, zbog jezičke barijere, samo pasivna publika, čije se prisustvo može primetiti jedino kroz njihove komentare na objavljenom podkastu ili vlogu. Iz Jutjub zajednice proizlazi Jutjub scena, koja je već formirana i fragmentirana, i u kojoj su najdominantniji, kako po zaradi, tako i po uticaju, kvalitetu i količini produkcije jutjuberi iz Srbije. I ta geografska razlika u tome ko odakle dolazi je baš uočljiva. Naravno, Baka Prase je brend sui generis jer on prevazilazi ove regionalne okvire, i zato ima dogovor kakav ima sa međunarodnom kockarskom kompanijom.
Ali ono što je zajedničko jeste da je scena već definisana, a podela je determinisana od socijalnog i ekonomskog statusa članova, tj. etablirana je Jutjub klasna razlika: danas, ako želite da postanete deo scene i budete zvezda, morate biti finansijski potentan od samog starta, jer kroz svoj kontent morate(!) projektovati želju kod onih koji vas prate da budu kao vi. A, idolopoklonstvo prema onome ko se gleda opredeljuje se njegovim materijalnim statusom, tako da ako još u svom prvom vlogu ne snimite sebe kako vozite skup i brz automobil (nemačka trojka BMW, Mercedes i Audi su najpoželjniji), niste obučeni u brendiranu robu (od Najka do Gučija i Luj Vitona), i vaši prenosi uživo se ne emituju iz luksuzno opremljenog stana, po mogućnosti gajba na Beogradu na vodi, onda su vaše šanse da migrirate iz Jutjub zajednice u Jutjub scenu minimalne.
Vreme kada su današnje Jutjub zvezde Baka Prase, Nugato, Janko, Čoda, Maminjo, Deks Roks, Muđa i ostali iz stare garde počinjali da iz bunkera i skloništa strimuju kako igraju video-igrice i „bacaju fore“ danas je nekompatibilno. Vrhunac njihovih karijera da nakon desetak godina rada dostignu status da mogu da priušte da voze skupe automobile, nose Rolekse, poklanjaju na ulici novac i Ajfone 17, i automobile i stanove u Giveaways-ima, snimaju se sa svežnjem od sto hiljada evra, u ormaru imaju najmanje dvadeset modela Najk patika, žive u penthausima, putuju na skupe egzotične destinacije, i najlepše gradske devojke su njihove, danas sve je to deo statusnih simbola koje morate bar delimično imati još na samom početku svoje Jutjub karijere kako bi vas zajednica primetila. Samo tako možete da se nadate da će te brzo stiči do prvih 100 hiljada pratilaca, a kad pređete pola milion, onda vam je samo nebo granica.
To je „zdrava“ priča. Ako nju nemate, onda drugi način da pripadate sceni je da budete lik poput Tonija Montane, Mikija Madića, Marka Džeka, Jodžera, koje ne morate videti kako leže u krevetu na psihijatriji da biste zaključili da su, rečeno po argo rečniku jutjubera, digitalci. Oni svoju Jutjub slavu, osim preko ludila i krnidž kontenta, bustiraju i sa učešćem u najavljenom frik šou Bake Praseta zakazanog za 1. februara. Međutim, oni su već second class zvezde, u već podeljenoj hijerarhiji ko gde pripada u regionalnim Jutjub kastama.
                                                  Kocka je bačena
„A gde smo mi, naivni?“, kako bi pitao Đorđe Balašević? Izgleda da ovaj paralelni univerzum, u koji beži veliki deo omladine, siti pridika i smaranja kojima im stariji uništavaju mladost, polako počinje da se transformiše iz mikrokosmos u ogromnu crnu rupu, koja će neminovno progutati sve nas „normalne iz mejnstrima“. Znate li kakav je status Baka Prasetov, koji mesecima drži na Instagramu?
„Budući gradonačelnik Beograda“!!!
I, kako kaže, na to ga je motivisalo što su beogradske ulice pune rupa, pa ne može brzo da vozi svoj Lambo. Ali i da bi napravio još neku kockarnicu na trotoaru, a jednomesečni budžet grada okrenuo bi na rulet. Dok ne postane gradonačelnik, obećava da će opraviti srpski fudbal kao ko-predsednik FK Vojvodina, kako bi stavio kraj nameštanju utakmica. Zvezdan Terzić već mu je bio na tapetu u lajvu. Ćaci i blokaderi ga ne zanimaju, a podržava svakoga ko radi ono u šta veruje da je ispravno.
Baka Prase, gradonačelnik Beograda!? Zvuči vam bizarno? Možda. A možda je to i sasvim normalan tok smene generacija u našoj evolutivnoj istoriji. Kako god, kocka je bačena od strane Baka Praseta.