Stanojla i Dragić Arsenijević iz Miločaja odavno više nisu među živima, ali ovo je divna priča o tome kako su se „imali rašta i roditi“
U selu Miločaju, nedaleko od Kraljeva, u zaseoku Borak, ovog meseca održano je jedno veliko i neobično druženje.
U porodičnoj kući, sada vikendici, braće Arsenija (Dula) i Branka sastali su se svi potomci njihovih roditelja Dragića i Stanojle Arsenijević. Ovi divni ljudi ostavili su za sobom veliko bogatstvo: dva sina i šest kćerki. Danas je to vesela družina od oko sto članova.
Na predlog sestre Juce Ratković, a uz podršku svih ostalih, još pre nekoliko, meseci doneta je porodična odluka za održavanje ovog skupa. Svi su imali zadatak da usklade svoj odmor i budu slobodni tog dana.
I svanuo je divan dan – subota, 6. jul. Od ranog jutra počele su da pristižu koloneveselih, mladih izletnika sa svih strana: iz Miločaja, Cvetaka, Lađevaca, Mrsaća, Kraljeva, Beograda, pa i daleke Švajcarske.
Pre ulaska u dvorište sve dočekuje tabla sa natpisom: „Parking za 6. juli, ne plaća se”!Svi se smejemo i slikamo uz komentar moje kćerke: „Ovo je delo teča Milomira”!
I pogodila je. On je uvek bio zadužen za sve lepe i duhovite stvari.
U dvorištu je sve spremno zahvaljujući najmlađem od nas, bratu Branku i snahi Nadi. Oni su sve ovo pripremili i podneli najveći teret. Pomagali su im u pripremi i ostali, a najviše Mikica i Maja Ratković, Cile i Olgica i sestra Mira.
Do 12 sati već su svi pristigli. Ima nas 80, a 19 je opravdano odsutno. Kraj je oživeo, graja i veseli poklici razdragane dece. Mladi su me oduševili, naročito treća generacija. Svi se prihvataju posla, a devojčice i dečaci trčkaraju okolo, nose kafu, čaše, piće i posluženje. Svega je bilo u izobilju: jela i pića, voća: šljiva, kajsija, breskvi, bostana, sladoleda.
Najviše je Jucinih potomaka, tridesetak. I naravno svi su došli, osim jedne unuke iz Beograda koja je pre nekoliko dana rodila sina.
Ovo je drugi skup i druženje svih potomaka Stanojle i Dragića. Prvi je održan na istom mestu pre 14 godina i tada nas je bilo 73.
Od tada, mnogo mladih je došlo na ovaj svet, a mnogi su nas i napustili. Mnogo nam je teško što smo nedavno izgubili dve sestre, Vacu i Zoru, a najmlađu sestru Branku izgubili smo još pre 28 godina. Pre 10 godina izgubili smo i našu mladu i nikad zaboravljenu sestričinu Anu. Otišli su nam i snaha Vida, i zetovi Radoslav, Miloš, Mile i Pero.
Ali, život ide dalje sa puno sloge i ljubavi, što je oduvek krasilo porodicu Arsenijević.
Neka žive mladi i neka uvek budu ovako složni i veseli i neka se uvek sećaju svojih predaka i svojih korena.
Milanka Arsenijević Gajić
