Kad Srbistan (u)stane!

Slučajnost ili ne, tek blokade srbistanskih puteva i ulica u znak protesta protiv poskupljenja goriva nekako su se podudarili sa pedesetogodišnjicom one ’68. o kojoj se ovde ispredaju najrazličitije legende i mitovi. Za razliku od ondašnjih organizatora, ako ih je uopšte i bilo, i učesnika koji su znali šta neće ali i ne i precizno šta hoće, pa se šesdesetosmaška priča i završila onako kako se završila, stiče se utisak da, mada u Srbistanu sve treba uzeti sa velikom dozom rezerve, Srbistanci koji iz dana u dan blokiraju većinu najvećih gradova znaju šta hoće. U najkraćem njihovi unuci, pola veka kasnije, skapirali su da je apsurdno od onih koji te iz decenije u deceniju, godine u godinu i dan u dan lažu i potkradaju, očekivati da to prestanu jer im je proradila savest i preko noći su se promenili.

Koliko god se gospodar Vučić i njegovi seizi trudili trudili da, sebi svojstvenim, bahatim, drskim i nipodaštavajućim vokabularom, verne podanike ubede kako su ovi protesti maslo belosvetskih sila maraka i haosa, stranih plaćenika i domicijelnih ništarija, biće da je Srbistancima koliko god rezultati poslednjih izbora ukazivali na suprotno, došlo iz stražnjice u glavu. Bilo da je reč o nesretnim malinarima sa kojima ova i sve prethodne vlasti mečkaju svakog bogovetnog juna ili raji kojoj je prekipelo da neke stvari, poput goriva, plaća po basnoslovnim cenama. Stoji to da već šest godina gospodar Vučić i njegovi, s koca i konopca skupljeni, naprednjaci u krajevima gde se gaji malina ubedljivo dobijaju izbore, ali ne treba zaboraviti i da su Čaušesku i njegovi komunisti neposredno pred pad na izborima dobili poverenje neverovatnih 84 odsto Rumuna.

Ako se u vidu ima srbistanska opštenarodna lakovernost koja je gospodara Vučića i njegove napredne radikale pre šest godina izbacila u orbitu, razumljiv je skepticizam sa kojim se deo javnosti odnosi prema protestima zbog poskupljenja goriva. Međutim ono što ohrabruje u celoj priči je odsustvo, barem javno i barem za sada, političara u protestima i blokadama, pa se da poverovati da se u Srbistanu najzad počelo buditi nešto što se naziva građanskom svešću. A što se u suštini svodi na to da niko, pa makar to bili gospodar Vučić, njegova napredna družina i koalicioni saučesnici nema prava da vas potkrada i uz to još pravi i budalom.

Pa ipak nije zgoreg sačekati sa ocenama. Mnogi protesti i štrajkovi u Srbistanu nagoveštavali su da se svest Srbistanaca posle decenijskog komatoznog sna najzad budi, a ispostavilo se da je to bilo samo meškoljenje u snu.

Aleksandar Arsenijević

ozonpress.net