Kad Vračar udari na Gračanicu

1
163

Zašto je Živojin Rakočević, najznačajniji srpski intelektualac na Kosovu i Metohiji, optužen da je s još dvojicom kolega pokušao da odvoji Društvo novinara KiM od Udruženja novinara Srbije?

Izbor predsednika Udruženja novinara Srbije ove godine obeležen je važnim zbivanjima. Vest, na prvi pogled, ne mora da privuče previše pažnje: dosadašnji predsednik UNS-a javno blati svog protivkandidata. On ga je, međutim, u pismu upućenom na elektronske adrese novinara s Kosova i Metohije, optužio da je, zajedno s dvojicom kolega, pokušao da odvoji Društvo novinara KiM od UNS-a. Stvar, dakle, nije bezazlena. Po opštem mišljenju, budućnost Kosova i Metohije ipak je najvažnije od svih pitanja s kojima se naše društvo danas suočava.

Mnogo toga govori i izbor reči u ovom nesvakidašnjem dokumentu. Tu se, naime, tvrdi da je „Uprava prozrela nameru grupe pojedinaca koji su novinarstvo i Udruženje zloupotrebljavali za svoje interese i pristup stranim fondovima i budžetskoj kasi da bi pripremili otcepljenje i udar na jedinstvo Udruženja“. Ako ste poverovali da su vremena u kojima je u medijima, na sudovima i po zatvorima korišćen takav jezik davno prohujala, sada znate da ste živeli u zabludi.

Ni to nije sve: iza kandidature gospodina koji je ovo napisao stao je niz poznatih novinara i velikih medija, iz „vlasti“ i „opozicije“. Impresivna lista, na kojoj se, nažalost, nalaze mnogi prijatelji potpisnika ovih redova.

Gračanički protivkandidat

Konačno, i najvažnije, protivkandidat koji je sa svojom „grupom“„pripremio otcepljenje i udar na jedinstvo“ zove se – Živojin Rakočević (ostali članovi „grupe“ su Budimir Ničić i Nino Brajović). Znate li ko je ovaj čovek, koji, kako je skromno napisao u biografiji za konkurs, „živi i radi u Gračanici“? Jeste li čitali njegova svedočenja o najstrašnijim i najsvetijim događajima i mestima na Kosovu i Metohiji?

Da Vas podsetimo:  Fejsbuk, Tviter i Gugl protiv antivaksera

Znate li da je ovde reč o danas najznačajnijem srpskom intelektualcu na Kosovu i Metohiji koji suštinski razume i tumači smisao onoga što se tamo i ovde, u Beogradu, danas događa? Da li ste, u gračaničkom Domu kulture, koji vodi Rakočević, videli neku pozorišnu predstavu, izložbu, bili na nekoj tribini? Jeste li, uostalom, ikada bili u Gračanici, Orahovcu, Velikoj Hoči, Ranilugu, Šilovu, u srpskim getima širom Kosova i Metohije?

Deca se igraju u srpskoj enklavi u Orahovcu, Kosovo i Metohija (Foto: printscreen)

Trebalo bi, reći ćete, razumeti obe strane. To što neko živi, pije kafe i ruča po restoranima u beogradskom „krugu dvojke“ (evo, i sam spadam u tu kategoriju) ne znači da nije iskren rodoljub i da nema pravo da „prozre“ i optuži Srbe koji žive u kosmetskim getima da u stvari hoće da se „otcepe“.

Sedite malo s nama u neki ugostiteljski objekat na Vračaru i razumećete da ni ovde nije lako. Loš kapućino, neljubazni kelneri, korona i zatvorene granice zbog kojih ne možete na zimovanje i letovanje, mali stanovi, zaostale rate, porodične svađe, sukobi na poslu, loša vlast, nesposobna opozicija…

Većina čitalaca imala je priliku da bar jednom u životu proboravi u svetom prostoru „kruga dvojke“, ali sigurno je da većina nije posetila kosmetska geta. Osmotrimo, zato, šta i ko stoji iza kandidature Živojina Rakočevića i šta znače napadi na njega. O samom Rakočeviću svedočiće, naravno, njegovi tekstovi, njegova dela i njegov život. Sve što je u bilo kakvoj vezi s Kosovom ima, međutim, po pravilu, dublji, skriveni smisao.

Žrtva koja budi savest

Iz gračaničkog geta mnogo bolje se vidi ono što se s vračarskog brega tek nazire. Srbi koji su izabrali da na Kosovu i Metohiji ostanu i žive, sa svojim porodicama i svojom decom, nisu samo čuvari naših svetinja – Gračanice, Dečana, Pećaršije, Ljeviške, Zočišta, Deviča, Draganca… Njihova žrtva uznemirava i budi našu savest. Oni nas suočavaju s našom prazninom, lažima i pogaženim obećanjima. Prisiljavaju nas na dijalog s precima, na razmišljanje o smislu naše istorije i budućnosti naših potomaka.

Da Vas podsetimo:  Beogradski medijski konkurs: Studiju B i povezanim firmama više od polovine novca

Ljuta trava za naše ljute rane raste u hladu kosmetskih svetinja i žici kosmetskih geta. Ako ova generacija nije spremna za nju, treba li da je iščupa? Ili bar da je ostavi nekom budućem, pametnijem i hrabrijem pokolenju?

I ne zaboravimo, Živojin Rakočević, Budimir Ničić i ostali Srbi iz geta niti su sami, niti su usamljeni, niti su bez odbrane. Sve ankete potvrđuju da, u nizu suštinskih, najvažnijih pitanja, kakva su budućnost Kosova i Metohije (čitati: Srbije), Republike Srpske, Crne Gore, ovde postoji javno mnjenje u kome se brzo i lako uspostavlja osnovna saglasnost. Ono je ukorenjeno u predanju, u nasleđenim obrascima mišljenja i delanja, zasnovanim na drevnim tumačenjima morala i smisla čovekovog postojanja.

Spomenik Milošu Obiliću u Gračanici (Foto: printscreen)

To većinsko, predanjsko javno mnjenje nije ni vlast ni opozicija, ni levica ni desnica. Ne zauzima važne medijske, poslovne i državne položaje. Glavna mudrost onih koji na takva mesta dospeju, međutim, sastoji se u njegovom osluškivanju i praćenju. Jer ono je i konačni sudija. Videli smo kako se u Crnoj Gori završio pokušaj otvorenog sukoba s njim.

Skupštinari UNS-a, urednici i novinari, slobodno živite u svom vremenu, ali vetrove „savremenosti“ sakupljajte u jedra naše lađe, koja je davno krenula iz Hilandara i s Kosova polja. Dobar kapetan neće dozvoliti da mu bure pocepaju jedra. Ali on mora da zna odakle, zašto i ka kom odredištu plovi njegov brod. I da ne zaboravi da kapetan nije isto što i vlasnik.

Miloš Ković

Izvor: Novi Standard

1 KOMENTAR

  1. У тексту или отвореном писму професора Милоша Ковића у Печату “Кад Врачар удари на Грачаницу“ види се сва плиткост и површноост професора али и отворена подршка црногорском држављанину Живоину Ракочевићу из Грачанице да са места директора Дома културе заседне на место председника Удружења новинара Србије.
    Ни мање ни више професор Ковић Ракочевића промовише, без аргумената, за највећег инелектуалца Косова и Метохије ваљда што га је простудирао јер је дотични у сваком 107 броју листа Политика имао неко писаније. Велика стручност Ковића.
    Као што професор Ковић плитко, површно и танко описује садашњи статус Коасова и Метохије без помена Повеље ОУН, Хелсиншког споразума од 1975, Бечке конвенције о дипломатији из 1961.године, начела ОЕБС- а, Устава Србије, Бандитерове комисије…. тако још плиће и тање зна конкретно о Ракочевићу, црногорском државаљанину на привременом раду у Србији.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime