U moru glupih i nezanimljivih događaja, koji su u medijima prikazani kao događaji nedelje, kako bi stvorili još veću maglu nad egzistencijalnim pitanjima na koja nema ko da odgovori, na prvom mestu bih izdvojio izjavu bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića u Makedoniji.
Dakle, nekadašnji lider regiona u pokušaju, izvinio se makedonskom narodu zbog prisustva srpske žandarmerije u Makedoniji, uveren da će to doprineti približavanju dva naroda. Možda će moj komentar na ovu izjavu zvučati kao citat sadašnjeg premijera, ali iskren da budem, ja veću glupost u svom životu nisam čuo. A iako slučajno jesam, onda je sigurno došla od najvećeg glumca na srpskoj političkoj sceni, gorepomenutog narcisoidnog egoiste.
Tokom dva mandata, a pokušao je da napravi i treći, Boris Tadić se uglavnom izvinjavao svima, i za šta je trebalo, i za šta nije, ali isključivo van granica Srbije. Nijedan građanin Srbije nije doživeo da mu se predsednik (na sreću sada već bivši) izvini za nešto, pa bi možda bilo lepo podsetiti ovog egocentrika na njegov narod, prema kome se ponašao kao da mu je najveći neprijatelj. Na prvom mestu, trebalo bi da se izvini zato što je u Makedoniji izjavio da će njegovo izvinjenje približiti ova dva naroda. Kroz vekove, a i danas, ljudi iz Makedonije su omiljeni u Srbiji, kao i Srbi u Makedoniji, tako da njegova izjava se može shvatiti samo kao pokušaj stvaranja problema tamo gde ga uopšte nema.
No, to je najbenignije.
Tokom svoje vladavine, iako samo predsednik Srbije, Boris Tadić se ponašao kao vlasnik Srbije, kao ministar, premijer, direktor javnih preduzeća, koja su propadala zahvaljujući kadrovima koje je on postavljao. Bio je apsolutni vladar svega. Kada danas počne priča o cenzuri u medijima, ovom propalom političaru se treba obratiti za autorska prava, odnosno, cenzura je njegov patent. Potpisao je najskandalozniji zakon o medijima, kao da živimo u 19. veku, da bi nas nešto kasnije i ubedio da smo na još nižoj lestvici.
Dok je Srbija propadala, dok se on izvinjavao belosvetskim moćnicima, i ponizno spuštao glavu u ime Srbije, mediji su ga predstavljali kao pomiritelja u regionu, Vilija Branta, Baraka Obamu i Vladimira Putina, u zavisnosti od njegovih potreba, raspoloženja i jutarnjeg odraza u ogledalu. Vrlo dobro znamo šta je radio sa političkim protivnicima, da se prema neposlušnim ponašao diktatorski, da su ga se svi plašili, jer je komplekse straha od Brisela, i poniznost prema njima, lečio upravo diktatorskim merama prema svom narodu.
Pitam se, kada će se Boris Tadić izviniti građanima Srbije zato što im je uništio nekoliko godina života, kada će se izviniti svojoj Demokratskoj stranci, koju je sam uništio, pa je u zadnjem trenutku, pred izbore napustio, pokazujući samoljublje i poltronizam prema većim. Umesto da imamo predsednika koji se borio za srpske interese, on se nije razlikovao od starleta željnih slave preko noći.
Konačno, kada ga narod nije izabrao, izdao je svoju stranku, napustio je brod koji tone, pre svojih mornara, i pritom bušio rupe da ih što pre podavi… Odakle mu pravo da govori u ime Srbije i naroda. I zar ne treba da se izvini Srbiji zato što žandarmerija nije bila tamo gde treba, nego u Makedoniji?
Sa druge strane, njega je na izborima pobedio sadašnji predsednik Tomislav Nikolić, za koga još uvek ne mogu da utvrdim da li bivši ili još uvek aktuelni četnički vojvoda. Na sajtu Youtube postoji video snimak, kada se nove četničke vojvode zaklinju Bogom i Svetim Savom da će se boriti za jedinstvenu srpsku državu na Balkanu, pa se pitam da li se foteljom predsednika Srbije (sa ili bez Kosova nemoguće je utvrditi) odrekao čina vojvode. No, ni to nije bitno, ideali se menjaju, ljudi odrastaju, pa je sadašnji predsednik sušta suprotnost od njegovog prethodnika. Onaj egocentrik se u sve mešao, dok ovog izgleda ne interesuje ništa. Kao da je slučajni prolaznik. Dok narod gladuje, on se ponaša kao mumija. Premijer poziva narod da letuje u srpskim letovalištima, a naš galantni predsednik daje primer tako što posećuje u ekskluzivne turske destinacije, kako bi verovatno nadoknadio sve one godine četovanja dok je još bio vojvoda.
Jedno se mora priznati. Ni jednom ni drugom nije jednostavno. Treba po ovim vrućinama putovati po svetu, izabrati mesta gde treba letovati ili se treba izvinjavati. Lako je narodu. On ne može da putuje, pa ne mora ni da razmišlja. Bitno je da glasa kad dođu izbori.
Slaviša Pavlović
www.slavisapavlovic.rs
