Da je ostvaren samo deo obećanja koja su se poslednjih godina slivala iz pravca Skupštine grada Beograda, tunel od Ekonomskog fakulteta do Pančevačkog mosta već bi bio probijen ili makar u završnoj fazi, ali u zamenu za njihovo neispunjavanje ovih dana stiže – novi rok. Još aktuelni zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić sada tvrdi da će radovi početi “tokom ove ili najkasnije početkom sledeće godine”.
Napominje da će se tim tunelom saobraćaj u centru grada rasteretiti za 12 odsto, a zagađenje vazduha „znatno smanjiti“.
TV Happy, 4. 5. 2022. godine
‘Mi ćemo tokom ove godine, najkasnije početkom sledeće, početi sa izgradnjom dva mosta i jednog tunela. (…) Kod Ekonomskog fakulteta, u Lominoj ulici, početi sa izgradnjom tunela, projekat je završen, pred potpisivanjem smo ugovora, i taj tunel, mi ga zovemo Gradski tunel, pravo sa Savskog mosta ćete ići u taj tunel, preko onog parka koji više neće postojati, ali ćemo zato uraditi Park Luke Ćelovića, tamo gde je nekad bio park kod bivše Autobuske stanice. U tunel se ulazi tačno ispod Lomine ulice, imate portal, pa ispod Zelenog venca i izlazi skoro kod Pančevačkog mosta. To je tunel koji će rasteretiti saobraćaj u centru grada za 12 odsto, zagađanje znatno smanjiti i na taj način pomoći da ljudi koji nemaju potrebu da ulaze u centar grada prolaze ispod centra grada, onako brzo kako i treba da bude.”
Međutim, Vesić je još u novembru 2017. početak gradnje tunela najavljivao za 2019. godinu.
Beoinfo, 22. 11. 2017. godine
“Gradnja tunela na mestu sadašnje autobuske stanice, koji će izlaziti skoro kod Pančevačkog mosta, počeće 2019. godine.”
Tada je isticao da će radovi početi kada se završi most preko Save, „umesto sadašnjeg tramvajskog, gde će biti četiri saobraćajne trake i prostorom za tramvaje“. Ali, do danas ni taj most nije počeo da se gradi, a Vesić početak radova na njemu takođe najavljuje za „kraj ove ili početak naredne godine“.
I Vučić pričao o tunelu
Inače, nije Vesić jedini koji je poslednjih godina najavljivao izgradnju Gradskog tunela. Još početkom 2015. Aleksandar Vučić, u to vreme predsednik Vlade, govorio je u Skupštini Srbije da probijanje tunela, koji je započet pre više decenija, uz nove tehnologije neće biti komplikovan građevinski poduhvat.
Otvoreni parlament, 7. 4. 2015. godine
‘Što se tiče putne mreže, osim ubrzanog završetka Pupinovog mosta, kojim je izmešten teretni saobraćaj iz Savske i Karađorđeve i radova na obilaznici oko Beograda, ovaj projekat doprineo je i oživljavanju ideje o tunelu koji povezuje Savski i Dunavski amfiteatar, koji bi prema planovima iz 70-tih godina, trebalo da ide od Kameničke, do Francuske ulice, ako se ne varam, gospodine Mrkonjiću? Ovaj tunel je bio započet 70-tih godina prošlog veka, ali tadašnja tehnologija gradnje nije omogućavala da se izradi. Danas to za nas ne bi predstavljalo veliki problem.’
Da je ideja o povezivanju savskog i dunavskog priobalja stara skoro 70 godina napominjali su i gradski čelnici, ali i mediji, pa je tako „Blic“ podsetio da je još pedesetih godina u ulici Gavrila Principa kod broja 63 prokopano 56 metara tunela, ali da se na tome stalo.
Blic, 21. 5. 2019. godine
‘Tadašnje vlasti imale su ideju da se probije tunel, od Kameničke do Francuske ulice, kroz koji bi išla magistralna saobraćajnica, čime bi se rasteretio saobraćaj i izbegao prolazak vozila kroz centar grada. Usvojen je tada Generalni urbanistički plan, a radovi na izgradnji tunelske cevi počeli su u Ulici Gavrila Principa kod broja 63, gde je trebalo da bude ulaz u tunel. Na mestu gde se danas nalazi benzinska pumpa, preko puta Crkve Aleksandra Nevskog na Dorćolu, trebalo je da bude izlaz iz tog tunela, što bi omogućilo da se stari deo grada poveže sa Novim Beogradom i Zemunom. Vozila bi iz Venizelosove ulice na Dorćolu izbijala direktno u Savski amfiteatar, u blizini današnjeg Ekonomskog fakulteta, odakle bi preko mosta prelazila na levu stranu Save. Takođe, bilo je ideja da se napravi i saobraćajnica, koja bi povezivala celu tu rutu sa Obrenovačkim putem.’
Polovinom 2016. omogućen je rani javni uvid u plan izgradnje tunela, koji je u tom trenutku imao nekoliko varijanti.
Beobuild, 15. 6. 2016. godine
‘Prva varijanta podrazumeva uključivanje tunela ispod Bulevara despota Stefana u nivou Gundulićevog venca, odakle bi trasom bulevara nastavio do zgrade MUP-a gde bi se nalazio 212 metara dugačak ulazno-izlazni portal. Druga varijanta takođe završava na istoj poziciji kao i prva, ali je razlika u trasi tunela. Dok bi se prva varijanta spuštala kod Gundulićevog venca, druga nastavlja trasom Takovske ulice sve do Cvijićeve ulice. Treća varijanta isto pretpostavlja odvojene tunelske cevi, ali sa podzemnim ukrštanjem i distribucijom pravaca na dva izlazno-ulazna portala na dunavskoj strani. Prvi bi se nalazio u Bulevaru despota Stefana kod Botaničke bašte, dok bi druga tunelska cev terminisala bočno u Cvijićevoj ulici.’
Tadašnji glavni gradski arhitekta Milutin Folić isticao je da bi Beograd već sledeće 2017. godine mogao da raspiše tender za izvođača radova za novi tunel, a gradonačelnik Siniša Mali da je rebalansom gradskog budžeta obezbeđen novac za važne projekte, poput tunela koji će povezati savsku i dunavsku padinu. O tome je govorio i Goran Vesić, u to vreme gradski menadžer.
Početkom 2017. Vesić je saopštio da će tunel počinjati kod Glavne autobuske stanice, a izlaziti kod Pančevačkog mosta, što je bila novost, jer su se pre toga kao izlazne stanice pominjale zgrada Policijske uprave Beograda, Botanička bašta i ugao Cvijićeve i Bulevara despota Stefana. Bilo je planirano da radovi startuju sredinom 2018.
Blic, 2. 2. 2017. godine
‘Posao ‘crtanja’ tunela, vredan nešto više od 20 miliona dinara, na tenderu je dobila firma ‘CeS Cowi’, a prema podacima dostupnim na sajtu Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, planirano je da kompletan projekat bude završen u martu ove godine, početak radova sredinom 2018. godine, dok bi novi tunel u najboljem slučaju bio završen 2021. Procenjena vrednost radova je oko 130 miliona evra.’
U maju te 2017. doneta je odluka o budućoj trasi tunela – ulaz i izlaz tunelskih cevi nalaziće se u Ulici Gavrila Principa u zoni Kameničke i u Bulevaru despota Stefana kod Policijske uprave Beograda. Gradonačelnik Mali izjavio je da bi gradnja mogla da počne do kraja 2018.
Beograd.rs, 19. 5. 2017. godine
‘Reč je o modernom tunelu koji će rešiti veliki saobraćajni problem i spojiti dva dela grada koji imaju veoma frekventan saobraćaj. Do kraja godine očekujemo usvajanje projekta, da bi poslednjih meseci 2018. mogla da počne gradnja’, rekao je gradonačelnik Beograda Siniša Mali.’
Tunel će, kako je objašnjeno, biti dužine 1.993 metra, dok će njegova najveća dubina biti ispod Terazija i iznosiće oko 38 metara, a prema procenama izgradnja će trajati 30 meseci.
Beograd.rs, 19. 5. 2017. godine
‘Ukupna širina poprečnog profila u jednoj tunelskoj cevi biće 9,56 metara sa saobraćajnim trakama širokim po 3,5 metara i pešačkim od 0,93 metra. Predviđena su i dva evakuaciona izlaza za vozila. Ovu varijantu idejnog rešenja ponudila je projektantska kuća ‘Ces Cowi’, koja je na tenderu Direkcije za građevinsko zemljište dobila posao vredan 24,5 miliona dinara. On će biti osnov za izradu plana detaljne regulacije, koji je ugovoren sa Urbanističkim zavodom Beograda. Taj dokument propisaće parametre za dobijanje lokacijskih uslova, izradu projekta za građevinsku dozvolu i za izvođenje radova.’
Napomenuto je da će „kao i kod svih velikih infrastrukturnih projekata“, na ulazima i izlazima tunela, morati da se poruše određeni objekti, ovoga puta njih 21, ukupne površine 4.671 kvadratni metar.
Beograd.rs, 19. 5. 2017. godine
‘Analize su pokazale, tvrde u gradu, da će primenom izabranog rešenja nadzemna mreža saobraćajnica na ovom potezu biti rasterećena za 3.120 vozila po satu. O svemu tome juče je gradonačelnik Siniša Mali razgovarao sa predstavnicima Direkcije za građevinsko zemljište, Urbanističkog zavoda i Sekretarijata za saobraćaj. Ranije procene govorile su da bi ovaj projekat mogao da košta između 100 i 130 miliona evra, a poslednja je, tvrde u gradu, da će za tunel biti potrebno 78 miliona. Uslov za gradnju je da se prošire Cvijićeva i Dunavska ulica kako bi se unapredila saobraćajna mreža u toj zoni.’
Metro i(li) tunel
U martu 2018. list „Danas“ izvestio je da je „u oštroj javnoj polemici“ o tunelu gradska vlast bila „bez sluha za struku i građane“. Na predloženi plan dr Mihailo Maletin, profesor planiranja i gradnje saobraćajnica u penziji, izneo je nekoliko primedbi.
Danas, 16. 3. 2018. godine
‘Suština je sledeća – dve stvari morate da imate u vidu – nikad se plan ne radi po jednom objektu nego se radi za određeni prostor. Prema tome ako verujemo da je prioritet metro, a ja verujem, ovaj plan ne može da se usvoji jer je metro krući i važniji sistem. Ovaj plan ne može da se usvoji, ako usvojite ovo zabili ste gologov kolac u plan za metro’, upozorio je Maletin. Na to je gradski urbanista Milutin Folić zaključio da je predlog da se sačeka sa planom za tunel, dok je Maletin negirao i ukazao da plan izgradnje tunela mora da se – zaustavi, i to hitno.’
Godinu dana kasnije, u maju 2019, na sednici Skupštine grada usvojen je plan detaljne regulacije tunela, vrednost je procenjena na iznos od 90 do 100 miliona evra. Novi gradski urbanista Marko Stojčić kazao je da se početak gradnje očekuje krajem 2020. godine i podsetio da je Urbanistički zavod još 2008. izradio Studiju Savskog amfiteatra i u svojim zaključcima naveo potrebu za planiranjem nove saobraćajne veze. Dodao je da će poseban izazov predstavljati izgradnja zaštitnog pojasa iznad ulaznog portala u Ulici Gavrila Principa do Ulice Kraljice Natalije i Terazijske terase, kako bi se očuvao najveći broj postojećih objekata. Kazao je da će biti uklonjeno svega nekoliko manjih, „koji su svakako predviđeni za zamenu“.
Ekapija, 15. 5. 2019. godine
‘U skladu sa rešenjem Plana generalne regulacije, trasa ove tunelske veze regulisana je posebnim planskim dokumentom. Tim rešenjem planirane su dve tunelske cevi ukupne dužine od oko dva kilometra, sa portalima u Ulici Gavrila Principa, u zoni Ekonomskog fakulteta, odnosno Bulevaru Despota Stefana u pravcu Pačevačkog mosta, u zoni Policijske uprave za grad Beograd. Oko ovog ulaznog portala se planiraju po dve saobraćajne trake koje zaobilaze portal sa obe strane’, ističe Stojčić.’
Nekoliko meseci kasnije, Stojčić je korigovao rok koji je dao u maju i kazao da je „najizvesnije“ da radovi počnu 2021. godine. U to vreme raspisan je i tender za izradu tehničke dokumentacije.
Večernje novosti, 19. 8. 2019. godine
‘Tender se tiče geoloških uslova i tehničkih prepreka koji mogu da se nađu na putu razvoja same ideje’, objašnjava Stojčić. ‘Nakon toga imaćemo jasniju sliku o vrednosti radova. U toku sledeće (2020) godine radiće se na dobijanju svih potrebnih dozvola i eventualno bi mogao da se raspiše tender za izbor izvođača radova. Možda će se steći uslovi da radovi počnu i u toku sledeće godine, ali u ovom trenutku najizvesnije je da startuju 2021. godine’.’
Radovi nisu počeli ni 2020, ni 2021, ali su se u projektu arhitekte Danila Dangubića na temu „Samoodrživi grad“, koji je predstavljao Srbiju na Bijenalu arhitekture u Seulu, analizirala moguća rešenja prilikom gradnje tunela.
Večernje novosti, 22. 4. 2021. godine
‘Ovaj projekat se bavi potencijalima grada, pa smo mi tunel, koji je u svojoj suštini klasičan saobraćajni tunel, želeli da ‘otvorimo’. Tako da iz njega uđete u garažu, a da se iznad njega nalazi tržnica. Ili, na mestu gde je škola ‘Drinka Pavlović’, možemo da izgradimo podzemni ulaz u parking škole, na kojem se nalaze fiskulturna sale, bazen i slično. Ovim nudimo gradu paletu iz koje će izvlačiti potencijalne ideje za buduće konkurse. Ne kažemo kako nešto treba da se gradi, nego ukazujemo na dodatna rešenja nečega što će uskoro postojati’, naveo je Dangubić.’
Iako je 2017, kako je tada navodio Goran Vesić, bio plan da se po izgradnji novog Savskog mosta krene u probijanje tunela, zamenik gradonačelnika sada ističe da će se ova dva projekta raditi paralelno.
RTS, 10. 5. 2022. godine
‘Istovremeno sa mostom, prema Vesićevim rečima, počeće da se gradi i gradski tunel kod Ekonomskog fakulteta koji se završava ‘skoro kod Pančevačkog mosta’. ‘Most treba posmatrati u funkciji zajedno sa tunelom, što je pravo saobraćajno rešenje za Beograd. Postojeći most nije moguće proširiti’, dodaje on. ‘Nisam sentimentalan jer grad mora da se razvija. Kada se rušila kafana ‘Dardaneli’, gde su dolazili glumci iz Narodnog pozorišta, na mestu sadašnjeg Narodnog muzeja – imali ste okupljanja glumaca, Nušić je napisao pesmu – kuku lele srušiše nam Dardanele’, podseća Vesić.’
Naslovna fotografija: Fonet, Aleksandar Barda
