KADA JE SLON U STAKLARSKOJ RADNJI – NE BACA SE KIKIRIKI OKOLO

3
101

Rat u Ukrajini i dalje bukti. Niko ne zna čijim očima da veruje, pa tako niko ni ne zna kakvo je pravo stanje na terenu. Oni koji su proruski orijentisani tvrde da Rusi pobeđuju i da poslednji potezi znače da je (samo) taktika ratovanja promenjena radi ostvarivanja većeg uspeha, druga strana, pak, tvrdi da je Ukrajina odbila napad Rusa, da im nanosi teške gubitke i da ih je primorala na taktičke promene. Bilo kako bilo, nešto drugo „upada u oči“.

Autor: Đorđe Lazić, politikolog

Foto: Profimedia/ilustracija

Skoro je Ukrajina zatražila od Moldavije da im proda ili preda svoje borbene avione MiG-29. Moldavija je posle raspada SSSR-a dobila 34 „miga“, ali je zbog prevelike cene održavanja ovih aviona – većinu istih prodala Eritreji, Jemenu i Sjedinjenim Američkim Državama. U svom skladištu je zadržala samo 6 „miga“. Zbog mogućnosti rušenja odnosa sa Rusijom i samim tim „pucanja sebi u nogu“, Moldavija je odbila da uopšte pregovara sa Ukrajinom na temu prodaje ili predaje aviona. Jasno su razumeli situaciju da bi „šurovanje“ sa Ukrajinom značilo provociranje slona, a taj slon bi mogao vrlo lako da „poseti i njihovu radnju“.

Da li je pametno plivati uzvodno?

I dok je Moldavija razmislila kakva opasnost bi mogla da je zadesi ako ne razmišlja trezveno, nije naodmet vratiti se tridesetak godina u prošlost – na Balkan. Kada je komunizam kao poredak srušen i kada je nastao monopolaran svet (srećom kratkog daha), niko na evropskom kontinentu nije ni pomišljao da se suprotstavi novom svetskom hegemonu koji je bio rešen da svetsku politiku „skroji“ isključivo po svojim interesima. Niko, osim nas Srba. Valja podsetiti kako je, naš najbolji vojno-politički komentator, pok. Miroslav Lazanski sa prikrivenim ponosom govorio da su Srbi jedini „belci“ koji su pucali na Amerikance nakon Drugog svetskog rata. Opravdanja za suprostavljanje je bilo, svakako je danas, tridesetak godina kasnije, jasno da smo imali argumente za svoje postupke, ali da li je bilo pametno „plivati uzvodno“ u tom trenutku?

Da Vas podsetimo:  Srpska i Srbiju mogu kupiti vrijeme do raspleta u Ukrajini i nove globalne podjele karata

Pad Berlinskog zida je bio poslednji ekser u kovčegu komunizma. Pobeda „Zapada“ nad „Istokom“ bila je jasan signal da je na redu raspad socijalističkih zemalja, a među njima i SFRJ. Novu realnost na svetskoj šahovskoj tabli razumela su sva rukovodstva bivše Jugoslavije osim srpskog. I dok je interes srpskog rukovodstva bio da se održi Jugoslavija, pa makar i ona „krnja“, interesi naše „braće“ su manje-više bili isključivo vezani za dobijanje nezavisnosti i stvaranje svojih nacionalnih država. Nažalost, njihovi i interesi jedine svetske sile u tom trenutku su se poklopili. Ruku na srce, bili bismo nepošteni kada bismo rekli da ruka Srbima nije pružena uopšte. Pružena je, i to nekoliko puta. Tu pruženu ruku su odbijali Srbi iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Krajine – svako u različitim trenucima.

Godine 1992. predložen je Karington-Kutiljerov plan koji je mogao da spreči rat u Bosni i Hercegovini. Izvorna verzija ovog plana odbijena je jednoglasno od strane Narodne skupštine Republike Srpske. Ipak, naredni – modifikovani predlog, tzv. Lisabonski sporazum, biva prihvaćen i potpisan od strane Alije Izetbegovića za Muslimane, Radovana Karadžića za Srbe i Mate Bobana za Hrvate.

Ćerka Radovana Karadžića, Sonja Karadžić, je kasnije iznela zanimljivu priču koju joj je ispričao otac. Prema toj priči, poslednji američki ambasador u SFRJ, Voren Cimerman, je nekoliko puta pokušavao da dođe do Miloševića i razgovara sa njim na temu Lisabonskog sporazuma. Milošević, koji je inače poznat po tome da nije nešto posebno voleo da se druži sa ambasadorima, ga je ignorisao. Hladan pristup Miloševića je naterao Amerikance na promenu plana, pa je, zato, Cimerman otišao u Sarajevo i obećao Izetbegoviću da će mu „obezbediti 100 odsto vlasti u BiH ako povuče potpis sa sporazuma“. Ostalo je istorija.

Da Vas podsetimo:  Lazar Petrović sa KOSOVA: Pred očima su mi ubili brata ali OVDE JE MOJ VAZDUH

Nedugo zatim, Srbi u Krajini su imali ispred sebe ponudu. Naravno, radi se o „mitskom“ Z-4 planu. Sa današnje tačke gledišta, ova ponuda je morala da se prihvati. Sa tadašnje, s obzirom na to da je srpska strana imala maksimalističke ciljeve (nezavisnost Republike Srpske Krajine), odbijena je. Zašto je tačno plan Z-4 odbijen? Jedan razlog je zato što su Srbi u Krajini želeli punu nezavisnost na teritorijama koje kontrolišu, a drugi – zato što su imali podršku Beograda u odbijanju plana. Naime, Milošević je, plašeći se da bi sličan plan mogao da bude sproveden i na Kosovu i Metohiji, dao „vetar u leđa“ Srbima u Krajini da odbiju ponuđeno.

„Šlag na tortu“ bio je Dejtonski mirovni sporazum. Iako ovaj sporazum verovatno predstavlja jednu od većih spoljnopolitičkih pobeda Srba u novijoj istoriji, do njega nije došlo lako. Podsećanja radi, posle odbijanja rukovodstva Republike Srpske da prihvati plan Kontakt grupe 1994. godine, Beograd je svom narodu uveo sankcije i zatvorio granicu na Drini da bi ga primorao na promenu odluke. Takođe, ono što se desilo na pregovorima u Dejtonu ostaće zabeleženo. Amerikanci su, pored rešavanja pitanja Bosne i Hercegovine, tada želeli da odmah reše i pitanje Kosova i Metohije. Stoga su uručili Nebojši Vujoviću, šefu Misije SRJ u Vašingtonu devedesetih godina prošlog veka, papir na kome je predviđena široka autonomija za Albance, izgradnja institucija, decentralizacija Beograda, ali uz poštovanje teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije. Prema rečima Nebojše Vujovića, Milošević je taj papir zgužvao i gađao ga u glavu. Tim postupkom nam je i nacrtao metu na čelu, s obzirom na to da je vrlo brzo nakon toga u zapadnoj javnosti – „UČK“ od terorističke organizacije postao „pokret za oslobođenje od Srba“.

Da Vas podsetimo:  POZNATE BEOGRADSKE NOVINE „ IZBRISALE“ DIJASPORU

Kako „odigrati“ i preživeti?

Ovo su samo neki od krupnijih političkih odluka kojima, mi Srbi, nismo samo rasipali kikiriki oko slona, nego smo ga gađali istim u glavu. Izrevoltirani i isprovocirani slon nam je „zbog nekooperativnosti“ uvodio sankcije, isključivao nas iz međunarodnih organizacija, uništio privredu, bombardovao, medijski satanizovao i na kraju umalo srušio integritet i suverenitet. Da smo tada razumeli šta će nam se desiti ako ne „odigramo“ pametno, ne bismo prokockali čitavu dekadu (devedesete godine).

Ne mogu da se ovom prilikom ne osvrnem i na današnju situaciju. Prizor je jednako jeziv, samo što deluje da nas ovaj put niti ko šta pita, niti nam šta nude – već samo traže od nas. U našoj staklarskoj radnji se trenutno nalaze dva slona. Slonovi su poznati kao životinje koje imaju najbolje pamćenje, a jedan od ova dva je baš onaj slon iz devedesetih. Taj slon se seća da mu je pre tridesetak godina neko pružao otpor i zato je spreman da nam oduzme kikiriki, ali i da nam poruši radnju. Ovog drugog slona, iz nekog neobjašnjivog razloga, mi Srbi volimo. Da izaberemo kome ćemo dati kikiriki – ne smemo, da ne bismo uvredili ovog drugog. Ukoliko uvedemo sankcije ovom „desnom“ – naljutiće se, pa ćemo trpeti posledice. Ukoliko mu ne uvedemo sankcije – ljutiće se ovaj „levi“, pa ćemo opet trpeti posledice. Jedino nam ostaje nada da u svojoj borbi neće pregaziti nas, za radnju ne moramo da brinemo – verovatno će pokušati da je ruše kao i nekoliko puta u zadnjih stotinak godina.

https://pokreni.rs/

3 KOMENTARA

  1. Иако немам среће са коментарима јер ми обично не буду објављени, осећам снажан порив да ипак покушам.
    Дакле овако: аутор види два слона, то није спорно. Али каже овако (копи пејст цитат) „Ovog drugog slona, iz nekog neobjašnjivog razloga, mi Srbi volimo“… Падају у очи два детаља… прво „ми Срби“ а онда „из необјашњивих разлога“.
    Па, поштовани г.Лазићу — ако се сматрате Србином („ми Срби“) онда вам, разлози никако не могу бити „необјашњиви“. А ако су Вам заиста необјашњиви, онда тешко да се можете убројати у Србе.
    Можда сте Молдавац?
    А можда Вам је причу о два слона испричао неки магарац, па сте нам је Ви дословно пренели?

  2. U Drzavi Srbiji ,kao i u cjelokupnom Srpskom društvu, ili kako bi to Aleksandar Vulin rekao “ u Srpskom svetu“ , postoje utjecajne grupe ljudi koji se svim sretstvima bore da ne dodje, do ozbiljnog, naučnog , javnog a time i objektivnog diskursa o historiskoj ulozi Slobodana Miloševića po Srpski Narod , gdje god zivjeli na teritoruji bivše SFRJ !!! To su veoma utjecajni ljudi, koji mogu da za sada, privremeno, spriječe takvu raspravu. To su oni , koji su poslije prelaska sa jednopartijskog sistema, krenuli u borbu za osvajanje vlasti, i kasnije će se pokazati, da im je cilj bio isključivo VLAST , a ne dobrobit Naroda i Drzave ! Najvjerovatnije da će do pomenute “ korektne analize“ doći kada pomru svi učesnici dogadjaja, odnosno kada više niko ziv neće moći biti izblamiran i osramoćen. Kakvu će im ulogu pripisati historije, za neke će biti veliko iznanedjenje, a za nekoga potpuno normalan slijed dogadjaja. Ovaj tekst, je pun neistina . Jedna , često pominjana neistina , jeste ona , da od svih Naroda u SFRJ, jedino Srbi nisu spremno dočekali pad raspad komunizma . Pokazalo se da je „pad komunizma“ označio nastavak drugog sv. rata, gdje se gubitnici iz bivše Jugoslovenske drzave, uz pomoć svojih vječitih saveznika, Njemačke, moći da isprave i preokrenu gubitak u dobitak. Posebna je paznja posvećena Srbima, kao vječitim neprijateljima Njemačke. Sve raspolozive snage i sretstva su upotrijebljene za poravnavanje računa……..a sada smo došli i do sredjivanja računa i sa Ruskim Narodom i Drzavom. U tim teškim trenutcima, nije se ,nazalost dogodilo ono što bi moralo biti pravilo za svaku drzavu i bilo koji narod. „U slučaju rata i neposredne ratne opasnosti“, pozicija i opozicija se udrizuju u odbrani drzavnog i nacionalnog interesa !! Naša opozicija se pokušala „slizati “ sa zapadom, dat im sve što ovi zele i napokon se dočepati vlasti. Častan izuzetak je bio Šešelj sa svojim Radikalima, koji su se časno uključili u odbranu zemlje, kada je SRJ bila bombardovana. Ono što amerikancima nije uspijelo bombardovanjem, postigli su zahvaljujući VELEIZDAJNICIMA , petooktobarskim pučem. Poslije tog petog oktobra, pokazali su svoje pravo lice, tko su, šta su, do čega im je stalo, koliko su sposobni, koliko su lakomi, koliko su jadni i bijedni !! Agonija Drzave Srbije traje do dana današnjeg. Snaga Amerike se pokazala i na taj način što su u to VELEIZDAJNIČKO KOLO uvukli dva bivša „POTRČKA“, koji su postali veoma vazne „zabe u bari“ . Šešeljev potrčko Vučić, i Miloševićev potrčko Ivica Dačić. Oni su pokazali da radi vlastite koristii i vlasti su spremni „prodati i pokrov sa mrtve majke “ !! Kada autor ovog teksta govori o propuštenim Srpskim šansama (aludirajući na pogrešne poteze Miloševića) da se spriječi rat, potsjetio bih na činjenice koje su neosporne. Amerikanci su spremni svašta da obećaju, ali i da potpišu, ali nisu časni da ništa od toga ispoßtuju ukoliko im ne odgovara. Kao naj eklatantniji primjer ove tvrdnje jeste R1244 , naj snazniji dokument medjunarodnog prava. Oni su bili direktni potpisnici kao jedna strana, SRJ kao druga strana, a O U N je bio nepristrasni posrednik. Čim su VELEIDAJNICI petog oktobra odradili svoj dio posla, krenulo se na otimanje KiMa , predavanjem drzavnosti od strane Srbije, do samoproglašenja nezavisnosti da bi ta ista Amerika priznala fantom drzavu i natjerala veliki broj zemalja da ju priznaju.
    VELEIZDAJNICI – petooktobarci, nikada se nisu pozvali na R1244 koja je još uvjek vazeća, zahvaljujući Ruskim intervencijama. Još samo nedostaje, ovom pametnom tekstopiscu, da se pozove na ponudu iz Rambuje, kako bi dokazao da smo sami krivi što smo bili bombardovani, jer smo odbili tako velikodušnu ponudu……čudno da je to zaboravio !! Završiti ću sa iznošenjem nekih dogadjaja sa sudjenja Miloševiću, koja jasno pokazuje polozaj SRJ u vrijeme rata . U jednom momentu Milošević se obratio sudijama, citirajući riječi tuzitelja . Postavio je pitanje sudijama “ Da li ja treba da se branim zato što sam rušio Jugoslaviju ili zato što sam ju branio da ne bude srušena „??? Naime tuzilac ga ja napadao i za jedno i za drugo. Sudjenje je bilo prekinuto da bi se sudci iskonultovali………
    Zelim reći, da je tretman Srbije i Srpskog Naroda bio takav, šta god bi učinili…….bili su krivi……
    Treba li spominjati obećanja AMERIKE , dogovore i ugovore o NE širenju NATO pakta prema istoku, prema granicama Rusije ??? O tome da ni “ istočna Njemačka“ neće ući u NATO. Gdje smo stigli do danas???

  3. Pošto ste ovde nagovestili da znate Plan Z 4, molio bih vas da taj plan negde bude objavlje. Ovako se svako o njega grabe a niko ga ni video nije. Hajde da vidimo šta su to odbili bahati Krajišnici. No, moram reći da imam saznanja da smo taj plan ipak, saterani u ćošak, potpisali, dva ili tri dana pred napad na RSK. Kad su hrvatskog ministra spoljnjih poslova upitali- šta ako Srbi potpišu- on je hladno odgovorio da onda oni neće potpisati. Ali sve je bilo spremno za napad na RSK, bez obzira na potpis. A potpisani plan je bio prikazan u Ženevi i sutradan ambasadorima u Beogradu? Zašto Srbija ne koristi argumente i dokumente u svoju odbranu. Ili je sve to nestalo, kao i original Dejtonskog sporazuma?

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime