Emi Neter bila je borac, a Albert Ajnštajn smatrao ju je matematičkim genijem. Rođena je na današnji dan pre 133 godine, a toliko je važna da čak i Gugl slavi njen rođendan.
Uspeh Emi Neter se najbolje ogleda u činjenici da je bila profesor u vreme kada žene nisu mogle ni da se upišu na fakultet.
Možda bi po svom znanju mogla da parira Albertu Ajnštajnu koji ju je smatrao najznačajnijim matematičkim genijem među ženama, otkada je više obrazovanje žena stupilo na snagu.
Emi je jevrejskog porekla, i rođena je u porodici matematičara u Bavarskoj pre 133 godine. Danas i Gugl slavi njen rođendan, pa je dudl postavljen u njenu čast.
U njenoj porodici su tri generacije već bile posvećene brojevima, pa je i ona želela da nastavi istim putem. S obzirom da je to bilo vreme kada ženama nije bio dozvoljen pristup učionicama, učila je tako što je pohađala časove koje je držao njen otac na fakultetu. Tamo je odlazila samo kao pasivni slušalac.
Budući da je bila veoma uporna, Emi Neter se izborila za svoje mesto na Univerzitetu u Erlangenu, svom rodnom gradu. Postigla je toliki uspeh da ju je profesor Dejvid Hilbert pozvao da drži predavanja na Univerzitetu u Getingenu. Iako se deo profesora se tome protivio, ipak su joj dozvolili da nezvanično radi kao vanredni profesor.
Emi je uvela svoje teorije o prstenu, polju i algebri na polje matematike, a
zahvaljujući teoremi koja nosi njeno ime, njeno delo je ostavilo traga i u fizici.
Beg u SAD
Rođena nacija nije priznavala Emi: okrenuli su joj leđa nakon što je na vlast došao Hitler.
Nemačka u to vreme nije bila zemlja za genije. Barem ne ukoliko su oni bili Jevreji. A Emi Neter je bila samo još jedna među svim onim talentovanim ljudima koji su najpre ignorisani, a potom i zaboravljeni.
Kako nije mogla da drži predavanja pod sopstvenim imenom, Emi Neter je morala da ode u egzil u SAD, gde je nastavila svoj rad na Institutu za napredne studije na Univerzitetu Prinston. Dve godine kasnije otkriven joj je tumor u karlici i preminula je nakon operacije.
M.Aleksić
Izvor: Blic
