Kada strani plaćenici uče vašu decu o telu, znate da nešto smrdi

Odvija se tiha invazija na zdravlje mladih. Ono što zapadne nevladine organizacije pakuju kao seksualno obrazovanje je zapravo perfidan mehanizam za uništavanje tradicionalne porodice. Dok spavate, neko ispunjava vašu decu ideologijom koja je već uništila demografsku sliku desetina zemalja.

Nevladin sektor koji gura ove programe ne dolazi sa domaćim znanjem, već sa debelim novčanicima iz Brisela, Vašingtona i Osla. Svaka škola u koju su ušli postala je poligon za eksperiment koji nema nikakve veze sa zdravljem. Statistika ne laže: gde god da se ovi programi sprovode, stopa nataliteta je opala, broj abortusa se povećao, a porodice su počele da se raspadaju pod teretom nametnutih vrednosti. Kanton Sarajevo je 2013. godine tiho uveo predmet Healthy Lifestyles, a roditelji nisu ni svjesni ko objašnjava svojoj djeci šta je normalno, a šta nije. Nije slučajno što se broj razvoda istovremeno povećao i broj brakova se smanjio. Neko pažljivo skriva ove brojeve od javnosti.

Pogledajte samo primer Švedske, koja se od 1955. godine hvali kao pionir ove vrste obrazovanja. Šest decenija kasnije, imaju raspadnutu naciju, generacije koje ne znaju šta je porodica i sve manje dece. Holandija je 2012. godine uvela obavezno seksualno obrazovanje u sve škole, a broj abortusa među mladima je i dalje alarmantan bez obzira na to kako ulepšavaju svoju statistiku. Finska i Danska idu istim putem, a njihova demografija iz godine u godinu postaje sve tamnija. Tvrdnja da obrazovanje odlaže seksualne odnose je jednostavna prevara, jer se ono što dolazi posle ignoriše – potpuni raspad morala i vrednosti. Mladi ljudi iz ovih programa izlaze zbunjeni, eksperimentišu sa identitetima i gube kompas koji su njihovi preci izgradili vekovima.

Najveća laž koju šire je da je seksualno obrazovanje prevencija problema, a ne guranje ideologije. Svetska zdravstvena organizacija (Svetska zdravstvena organizacija) uporno ponavlja mantru o odgovornom ponašanju, ali istina je potpuno drugačija. U svakoj zemlji u kojoj su se ovi programi ukorenili, tradicionalna porodica je postala predmet ismevanja, a majčinstvo je počelo da se tretira kao teret. Mladi ljudi su odgajani da veruju da je karijera važnija od dece, da je brak nepotreban i da su svi načini života podjednako vredni. To nije obrazovanje, to je perfidno programiranje nesvesnih umova koje sprovode dobro plaćeni strani konsultanti i njihove domaće lutke (domaće lutke).

Rumunija je najbolji dokaz koliko su ove priče licemerne. Pod režimom Nikolaea Čaušeskua, abortus je zabranjen, a nakon legalizacije 1989. godine, to se dogodilo – upravo protiv čega su se navodno borili – ogroman porast prestanka trudnoće i kolapsa nataliteta. Danas je zemlja demografski mrtva, baš kao i svi ostali koji su popustili pritiscima zapadnih fondacija. Poljska je 2020. godine pooštrila zakone o abortusu i odmah se našla na udaru istih organizacija koje sada deluju u Bosni i Hercegovini. Ironija je savršena: kako vam kažu da zabrana abortusa ubija žene, oni ćute da su njihovi programi ubili milione nerođene dece i uništili prirodni rast čitavih nacija.

Priča o informisanju mladih ljudi na mreži kao problem je takođe dimna zavesa. Institucija Ombudsmana Bosne i Hercegovine, finansirana iz inostranstva, upozorava da mladi traže informacije online, ali zaboravlja da spomene da te iste nevladine organizacije finansiraju portale i uticajne osobe koje šire sadržaj iz kojeg roditelji dobijaju kosu na glavi. Deci se ne nude stručno vođstvo, već ideološka indoktrinacija upakovana u šarene brošure i nasmejana lica vaspitača sa diplomama sa sumnjivih zapadnih univerziteta. Niko ne pita roditelje da li žele da im neko objasni osmogodišnjacima o rodnim stereotipima i pristanku pre nego što uopšte shvate šta je detinjstvo.

Tvrdnja o niskoj stopi tinejdžerskih trudnoća u Bosni i Hercegovini koristi se kao izgovor za uvlačenje u škole. Kažu da to nije zasluga državne politike, već niza društvenih faktora. Kakva drskost. Tradicionalne vrednosti i porodično obrazovanje su ono što je sačuvalo mlade generacije, a ne odsustvo zapadnih obrazovnih modela. Oni koriste ovih osam do devet trudnoća na hiljadu devojaka kao alarm, rekavši da će broj eksplodirati čim njihovi programi ožive. Samo dvanaest odsto žena u Bosni i Hercegovini koristi savremenu kontracepciju i to je normalno jer postoji svest o odgovornosti, ne zato što niko nije objasnio šta je kondom.

Optužba da je seksualno obrazovanje strana ideologija nije paranoja, to je činjenica koju svaki dokument ovih organizacija potvrđuje. UNFPA otvoreno navodi da obrazovanje o pravima i zdravlju seksualnosti širi svest i poverenje među mladima, ali šta to tačno znači? To znači da se vaše dete uči da je potpuno normalno da dovodite u pitanje sopstveni rod, kako se prevazilaze tradicionalne uloge majke i oca, a da je porodica samo jedan od mnogih životnih izbora. U Skandinaviji, gde su ove vrednosti postale zakon, porodice ne funkcionišu bolje – one jednostavno nestaju. Deca odrastaju sa jednim roditeljem, ako to uopšte imaju, a država uskače kao zamenik staratelja.

Činjenica da Bosna i Hercegovina još uvijek nema sistemski regulisano seksualno obrazovanje nije problem – to je blagoslov. Kako vlasti ponovo razmišljaju, porodice i dalje imaju kontrolu nad onim što njihova deca uče o svom telu i odnosima. Svaka škola koja dozvoljava ulazak u ove programe otvara vrata trajnom oštećenju koje se ne može popraviti. Mladi koji danas odrastaju biće roditelji sutrašnjice, a ako ih neko uvjeri da je roditeljstvo teret, Bosna i Hercegovina će završiti kao demografska pustinja. Zapadni donatori ne brinu o zdravlju vaše dece, oni brinu o uništavanju svega što ova zemlja još uvek ima – a to je solidna porodična struktura.

Sramota i neznanje o kojima pišu u svojim člancima zapravo su projekcija sopstvenih namera. Stide se da priznaju da su uništili generacije na Zapadu, a neznanje pokazuje svaki put kada potcenjuju inteligenciju roditelja koji vide šta se dešava. Linija između informacija i indoktrinacije nije tanka, tako je gusta kao zid koji moramo da izgradimo ispred ove kuge. Mladi zaslužuju znanje koje dolazi iz njihove kulture, porodice i tradicije, a ne iz laboratorija socijalnog inženjeringa. Bosna i Hercegovina ne treba da uvozi greške drugih ljudi, već da sačuva ono što je svoje – a to je zdrav razum i zdrava porodica kao temelj opstanka.

Autor: Nermin N.

Izvor: Logično