Kakav je uticaj stranih jezika na srpski?

0
1145
Foto: printscreen

U poslednjih desetak godina uticaj engleskog jezika na srpski sve je evidentniji. Svaki dan smo u prilici da čujemo nov srpsko-engleski jezik odnosno anglosrpski i engleski kao odomćeni strani jezik. Na svakom koraku, moglo bi se reći u svakom momentu srećemo nove reči, nove termine u engleskom originalu, poluprevedene ili prilagođene srpskom izgovoru ili pisanju.

Anglicizmi

Svaka reč preuzeta iz engleskog jezika koja označava neku ideju, pojam ili stvar-predmet a koja je prilagođena nekom drugom jeziku, predstavljaju tuđice-anglicizme. Reči čak ne moraju biti engleskog porekla ali mora biti adaptirana prema sastavu engleskog jezika i integrisana u engleski vokabular.

Anglicizmi se mogu koristiti onoliko koliko to ima smisla i realne potrebe. Pod uticajem uglavnom engleskog jezika unose se novi pojmovi u domaće lekseme koje razvijaju nova značenja ili menjaju polje značenja. Anglicizirane leksemi koje koriste mladi u sajber komunikaciji poprimaju sve veći značaj, jer polako prelaze u opšti vokabular te time imaju tendenciju da se preliju u standardni jezik.

Kako se u 21.veku menja srpski jezik?

Ovaj vek predstavlja vreme novih tehnologija. Sa razvićem računara, interneta i raznih vidova komunikacije, razvija se, prilagođava se, i menja se i naš jezik. 

Engleski jezik, zbog svoje rasprostranjenosti i ogromne zasupljenosti u komunikaciji, je postao univerzalni jezik koji se govori svuda u svetu. Činjenica je da kao takav ima snažan uticaj na sve jezike sa kojima dolazi u dodir. Iz tog razloga se danas suočavamo sa velikim brojem anglicizama i u našem jeziku.

Svaka preterana upotreba tuđica škodi jeziku. Što se tiče našeg jezika, nekada su pretnju predstavljali turcizmi i germanizmi zbog uticaja Turske i Austrije. Danas, kada se ne nalazimo “ni pod čijom čizmom” i ni u čijoj posebnoj zoni uticaja, uticaj prvi put u istoriji ima engleski jezik kao jezik koji se mahom koristi širom planete. 

Engleski jeste danas svetski jezik svih ljudi koji se njime služe, a ima ih više od milijardu. Jeste sredstvo međunarodne komunikacije jer ga govore jedan Šveđanin, Turčin i jedan Arapin i Srbin i to im omogućava direktnu međusobnu komunikaciju i poslovnu saradnju.

Međutim, to ne znaĉi da treba zaboraviti maternji jezik. Činjenica je da nove generacije, pod uticajem engleskog, sve više koristiti latinicu. Kako se ne bi dogodilo da ćirilica, kao naše zvanično pismo, ostane samo na tome da bude ”zvanično” a ustvari postane mrtvo pismo koje se više neće koristiti, moraju i mogu se preduzeti razne mere.

Da li preduzimamo nešto ili je to “borba sa vetrenjačama”?

Da Vas podsetimo:  Istraživanje javnog mnjenja - Stavovi građana Srbije prema Rusiji

Prilagođavanje stranim sistemima i propisima, reforme u svim društvenim sferama sa sobom su povukli stihijsku lavinu nove terminologije u svim oblastima. 

Bahatost i nemar je na svakom koraku i u svakom segmentu bilo političkom, društvenom, medijskom, kuturološkom. Uviđa se svako moguće isključivanje saradnje sa stručnjacima za jezik, lektorima i kolektorima. Beogradski i drugi stručnjaci, profesori stranih jezika, prevodioci iz Beograda koji odlično poznaju jezičku normu, pravopis i gramatiku, svesni su da nam je jezik primetno postao opterećen rečeničnim konstrukcijama koje nisu svojstvene našim jezičkim pravilima. 

Izrazito preterivanje sa tuđicama ”u svemu i na svačemu”

Mediji su nedavno preneli izveštavanje jedne TV voditeljke na domaćem kanalu:

“Performans na fešn-viku je bio jedan nonsens na stejdžu. Umesto da bude transparentno, kreatorov selekšn stajlinga i kastinga manekenki je bio previše klos majnded”.

Kakvu poruku poslati? Šta je pisac hteo da kaže? Molim? – mnogi gledaoci pored TV ekrana su zasigurno postavljali indentična ili slična pitanja. Lektori srpskog i drugih jezika, stručnjaci, prevodioci iz Beograda i stručna lica drugih prevodilačkih agencija, profesori i svi učeni ljudi, sigurno su ostali zblanuti ako su se u trenutku izgovaranja ovakih rečenica obrazovane voditeljke, našli pored TV ekrana. Imali su sreće oni koji su “mutirali” tj. srpski -utišali svoj tv na vreme.

Preterivanje u svemu ili preko svake mere, moglo bi se reći da je česta “odlika” našeg naroda. Što se više trudimo da ispadnemo pametni, to se češće desi kao kada neplivač skoči u vodu i za njim se čuje samo ono “Glup!”. Putem štampanih tekstova, muzike, filmova, svakojakih reklama, naziva proizvoda, kafića, restorana, industrija, fabrika, i tako u nedogled, pokazujemo poražavajuće i zabrinjavajuće stanje naše jezičke prakse. Spontano i nesvesno, ali i „alavo“ i vrlo svesno, zarad cilja jer ipak “Cilj opravdava sredstvo”, jezik, kulturu i tradiciju često stavljamo pod nešto što je sekundarno i samo ako će nam doneti neku dobit. 

Sasvim je u redu da deca, mladi, odrasli, stari znaju, ili ti budu upoznati sa novim rečima. To niko ne osporava. Ne treba živeti izolovano od sveta i “nositi amove” na glavi i sve, pa čak i ovakave ”jezičke fenomene” posmatrati kroz negativnu prizmu ili kroz crno-beli svet. Često se dešava da za neki pojam ne postoji adekvatan izraz na srpskom, zbog čega nekad ima smisla upotrebiti stranu reč. Ali, ne po svaku cenu! Ne pored jezika koji je toliko bogat sinonimima, toliko jedinstven gde je sama njegova sruktura, forma, oblik tako adaptirana, tako savršena, da kao što vidimo može da poprima svačiju reč, da se sa njom igra, oblikuje je, prilagođava, onako kako to mi želimo.

Ne treba zapostaviti svoj jezik, pismo i svoje reči

Da Vas podsetimo:  Sve što nam sada ne treba je rat najboljih epidemiologa u Srbiji, ali to se upravo dešava

I baš u ovom trenutku, zbog daleko većeg broja malih jezika, malih zajednica, s malim brojem govornika, odumire neka reč ili se zamenjuje novom, modernijom.

U svetu se danas koristi 6000 jezika. Ugroženim jezikom širom sveta smatra se jezik kojim govore mali broj ljudi, koji nema pismo ili ako ima pismo nema književnu ili kulturnu tradiciju a takvi jezici predstavljaju 80 odsto svih jezika. Procena je da mesečno, ili čak nedeljno u svetu umre jedan jezik a da će za sto godina ostati između 600 i 1000 jezika.

Da li će među njima biti i srpski, u najvećoj meri zavisi od nas samih. Zavisi od našeg naroda koji, bar još uvek koristi, isti jezik za međusobno sporazumevanje i nije im potreban prevodioc. 

Koliko će trajati, da li ćemo nešto preduzeti i da li će nam i u kojoj meri u budućnosti biti potrebni prevodioci, ostaje da se pitamo. 

Za sada molim vas, nemojte da nas hejtujete. Proguglajte, šerujte, ulogujte se na naše pejdžove i postanite naš fulover. Nadam se da ste razumeli i da vam ne treba prevodilac i da smo vam nabacili na fejs jedan smajli. 

Vladan Medaković

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime