Kakav predsednik danas (NE) treba Srbiji?

„Neobavezno sam ćaskao sa jednim svojim kolegom iz jedne zemlje Zapada i on je posle kratkog razmišljanja iz jedne fioke bacio na sto desetak fascikli i rekao: ’Pogledaj, ovi ljudi će u budućnosti da vladaju Srbijom’. Prelistao sam te spise, ali tada sam prepoznao samo par onih koji su tada bili aktivni na političkoj sceni Srbije. Većinu sam ipak prepoznao mnogo kasnije, mnogo posle 2000. godine.“

Narodni heroj, general Jovan Milanović

Više od mesec dana se nisam oglašavao. U tom periodu, zaprepašćujuće veliki broj čitalaca mojih tekstova, su me pitali da li sam dobro, i da li je sve u redu (da li sam na slobodi!). Jednostavno, srpski rečeno, bojali su se za mene. Dobar znak da u Srbiji danas, nešto „debelo“ nije ni dobro ni u redu! Na sreću, moji razlozi za „odsustvo“ su bili sasvim druge prirode: i objektivne (previše sam bio zauzet) i subjektivne (toliko je bilo događaja koji su sustizali jedan drugi, da nisam znao šta ću pre komentarisati!). U tom periodu mog intezivnog „ćutanja“ iz sveg „glasa“, mene je najviše mučilo jedno jedino pitanje: kakav je predsednik danas potreban Srbiji?

Na prvi pogled to pitanje se čini nebitnim, ali ne zaboravite da smo upravo promenom „nebitnog“ predsednika, to jest pobedom jednog nesrećnika (Tomislava Nikolića) nad drugim nesrećnikom (Borisom Tadićem) dobili gratis sve „ovo“ što većina od nas, svojim glasom, sigurno nije želela da postigne! To nedvosmisleno i jasno govori da ni sadašnja vlast, ako želi da tu vlast zadrži, ne sme ni po cenu najvećih žrtava da izgubi to, za narod „nesrećno“ a po njih „srećno“, predsedničko mesto!

Pre nego što o ovom pitanju iznesem svoj stav, želim da celokupnoj javnosti Srbije kažem da je ovo samo moja ideja i da se o njoj nisam konsultovao ni sa jednom osobom ili ličnošću, pa ni sa onom koju javno predložih nenadano za predsednika Srbije! Ujedno napominjem da nisam mrzitelj Srbije, da nisam mrzitelj premijera, da nisam mrzitelj nikoga, već samo ljubitelj, i to ljubitelj svega onog što svačiji život, kao i moj lično, može da učini lepšim i boljim! Ideju o najboljem kandidatu za predsednika Srbije sam dugo razrađivao, pokušavajući da budem što objektivniji i da pre svega osmislim kriterijume, odnosno osobine koje bi nekoga kvalifikovale za mesto koje je tako važno u životu svakoga od nas koji živimo u ovoj zemlji! Kada sam definisao kriterijume i karakterne osobine koje bi po meni predsednik Srbije danas trebalo da isupunjava, ime kandidata se samo pojavilo!

Naravno, potpuno sam svestan da ovim nevelikim tekstom ne mogu promeniti stvarnost u Srbiji, ali sam zato potpuno siguran da sam uradio ono najbolje što sam mogao u ovom trenutku, a to je da sam na vreme ukazao na sve probleme „predsednika“ i da sam javno dao ideju za najbolje rešenje!

Svi znamo koja se sve imena pominju kao mogući kandidati za mesto predsednika Srbije! Bolje reći, ko sve ne! Naravno, ni jedan od svih tih predloženih kandidata nije narodni, i svi, od prvog do poslednjeg, su samo nečiji! Zato niko od njihne zaslužuje ni da potrošim jedno jedino slovo na njih!

Ja ću moj predlog izneti tako što ću pokušati da odgovorim na dva suštinska pitanja:

– Kakav predsednik danas Srbiji NE TREBA? i
– Kakav predsednik danas Srbiji TREBA?

Pa krenimo redom:

Kakav to predsednik danas Srbiji NE TREBA ?

Srbiji danas ne treba predsednik koji ne zna šta je država, koji ne zna šta je domovina, koji ne zna šta je patriotizam, koji ne zna šta je tradicija, koji ne zna šta je vera, koji ne zna šta je istorija, koji prosto neće da zna ništa od toga, i koji neće da veruje ni u šta drugo sem u novac, novac i novac, i to poređan po važnosti ovim redom: prvo u tuđ novac, potom u bratov, kumov i porodičan novac, i na kraju u novac svojih stranačkih istomišljenika!

Ne treba nam predsednik koji u narodni novac veruje samo onda kada se on prebacuje na račune stranaca (stranih investitora)! Srbiji danas, na njenom čelu, ne treba ljigavac spreman na sve i svašta samo kako bi se domogao i ostao na tom mestu! Srbiji danas ne treba ni predsednik koji se jutros kune u jedno, u podne priča drugo, a uveče se zariče u nešto sasvim treće! Srbiji danas ne treba ni takav predsednik koji će da se „hvali“, kako mu je svaki državnik sa kojim se sretne (iz bilo koje zemlje sveta) najveći prijatelj u životu, iako većinu njih baša tada vidi po prvi (a mnoge i poslednji) put u svom životu!

Danas Srbiji ne treba ni predsednik koji će biti „Veliki meštar svih hulja“, već skroman čovek, velikih i neupitnih moralnih i ljudskih kvaliteta! Danas Srbiji ne treba ni takav predsednik, čije se misli i dela od pre dvadeset godina i deset godina, ne mogu dovesti ni u kakvu vezu sa onim što misli, priča i dela danas!

Danas Srbiji ne treba na čelu države ni takav čovek, čija je ključna vrednost to što može da promeni i „izda“ sve u svom životu: i politiku, i kuma, i prijatelje, i ženu! Danas Srbiji ne treba predsednik kome ništa nije sveto, koji nema nikakve svoje čvrste svetonazore i uverenja, i koji će baš zato da prihvati ona tuđa i strana kao svoja najrođenija, bez ikakvog osećaja neprijatnosti, potpuno nesvestan činjenice da se u Srbiji, kao ni u jednoj drugoj zemlji sveta, ne može tek tako vređati i ponižavati ceo narod, jer većina ljudi u Srbiji (kao i u bilo kojoj drugoj državi sveta), ne želi da menja svoje nasleđe i uverenja kao što neki menjaju obične seljačke vunene čarape za one gospodske, svilene i evropske!

Danas Srbiji ne treba predsednik koji nikada u svom životu nije bio u prilici da bilo šta drugo radi, sem da se bavi politikom! Čak su i Karađorđe i Miloš Veliki, pre nego što ih je narod uzdigao za svoje neprikosnovene vođe, bili vredni seljaci i trgovci svinjama! Potom, kada su se dokazali i kao sposobni vojnici i junaci, mogli su da se uzdignu i u velike narodne vođe kojima se veruje! Tek ih se onda dohvatila „politika“! Zar nije i sam kralj Petar kao mladi i nepoznati junoša vojevao po Bosni i Hercegovini, pre nego ga je narod učinio dostojnim kraljevskog prestola Srbije! Zar vojnička sablja i čast i od Aleksandra Karađorđevića ne učiniše kralja i vođu Srbije!? Zato Srbija ni danas, sasvim sigurno, ne treba da pokušava da traži svog predsednika van ovih dokazanih kriterijuma: vredan u svom poslu i vredan vojnik-junak!

Danas Srbiji ne treba predsednik kome će važnije biti bilo šta drugo (makar to bilai Evropska unija) od narodnih interesa, kao što joj nikada nije odgovarao onaj kome je bila važnija Austrougarska, Rusija ili Nemačka! Danas Srbiji ne treba predsednik koji smatra da su ljudsko dostojanstvo, moral i etika, već odavno prevaziđene vrednosti, osuđene na zaborav prošlosti!

Danas Srbiji ne treba ni predsednik, koji nikada ništa nije radio u svom životu, a da je za to morao da nekome odgovara i podnosi račune! Danas Srbiji ne treba predsednik čiji ceo život predstavlja samo prost zbir raznih faza i perioda njegove burne političke karijere! Danas Srbiji na predsedničkom mestu ne treba niko ko je na Srbiju čitavog života gledao samo sa svojih partijskih pozicija, ili duboko iz svojih ideoloških i stranačkih „rovova“! Danas Srbiji na mestu predsednika ne treba niko ko bi svojim agresivnim i svađalačkim tonom da za svoje najveće protivnike optužuje i proglašava najsamosvesniji, najumniji i najmislećiji deo naroda Srbije, a da nasuprot toga najveće stranačke poltrone i neznalice uzdiže do upravljačkih i ministarskih mesta!

Danas je Srbiji bolje da uopšte nema predsednika, nego da ima onog koji će da misli da je najpametniji na svetu, da je sveznalica (Hana Arent kaže da nema opasnijeg čoveka za demokratiju od sveznalice, jer on uništava samu osnovu demokratskog procesa!) i koji će da misli da se uspeh može postići i samo prostim usvajanjem protestantske radne etike! Danas Srbiji ne treba predsednik, kome je potpuno nepoznata činjenica da u svakom većem selu u Srbiji ima po neki vispren i vredan domaćin koji ima više životnog znanja i iskustva, kao i pravoslavne radne etike i pripadajuće marljivosti i poslovnog poštenja, nego što ima cela današnja Vlada Srbije!

A kakav predsednik danas Srbiji TREBA?

Ovo je vreme heroja! Ovo je vreme Velikih ljudi! Ovo je vreme Pravednika!
Kad god se činilo da su loši ljudi i ideje prevladali svetom i našim životima i da će se zbog toga na život običnog naroda zauvek spustiti mračna koprena zla, iznicali su heroji i pravednici, praktično niotkuda, i vraćali nam, svima bez razlike, pravo na Boga! U samom srcu tame, u kolevci zla koje je pretilo da preuzme čitav svet, u trenutku bi se iz najsitnije iskre palila vatra čija bi svetlost ukazivala na samo jedan put, put bez kojeg ničiji život ne bi imao nikakvog smisla, a to je put iskonske, i iznad svega, božanske slobode! I baš zato nas današnji gospodari sveta uče da zaboravimo takvu slobodu i da je sloboda nešto što je danas potrebno i rezervisano samo za tržište, a nikako za ljude!

Da li ste se ikada pitali zašto nas najmoćniji gospodari Zapada danas uče da nam više ne trebaju ni tradicija ni istorija, jer su to, navodno, samo ostaci zlih vremena i loših navika, i da zato treba da sve to zauvek prevaziđemo i da, kako to oni kažu, zaboravimo našu „lošu istoriju“! A to je, dragi moji, iz samo jednog razloga! Zato što se u toj našoj tradiciji, našoj istoriji, našoj slavnoj prošlosti, najlepše peva baš o našoj SLOBODI, o slobodi da živimo kako hoćemo, o slobodi da volimo koga hoćemo, o slobodi da budemo to što jesmo! Znaju oni da je narodna poezija, u stvari samo jedna ista pesma, sveta i neizreciva, i da već pri samoj pomisli na nju ona inspiriše, oduzima dah i ubrzava kucanje srca, kao što se i meni to upravo dešava dok samo o tome pišem!
picture1

Znaju oni dobro da dok postoji tradicija, istorija i pesma, postojaće i sećanje na slobodu, vredniju i od našeg života, a naročito vredniju od života okupatora! Ovu „slobodu“, koju nam danas kao na tacni nudi Evropska unija i SAD, mi smo već odavno imali i probali: i od Vizantijske, i od Bugarske, i od Otomanske, i od Austrougarske i od Nemačke carevine! Nije baš da nemamo nikakvog iskustva sa njom! I baš zato, zato što se u toj našoj „lošoj istoriji“ nalaze odgovori na sve naše, i davnašnje i današnje, sumnje i teška pitanja, naši „Zapadni prijatelji“nam traže da tradiciju i istoriju potpuno izbrišemo i zaboravimo!

I zato danas, više nego ikad, moramo svi znati da svako vreme traži svoje ljude! I moramo znati iz istorije, da se u smutnim vremenima na čelnim mestima često nađu i smutni ljudi! Zato to i jesu smutna vremena! Često se vešti prevaranti, manipulatori i lažovi, najobičniji demagozi i šarlatani, svojom „slatkom i otrovnom pričom“ probiju u sam vrh sistema! Nije Njegoš „izmislio“ lažnog cara Šćepana Malog, on ga je samo opisao! Njega je stvorilo ondašnje smutno vreme, i mukom i bedom pobeđeni i nagrđeni narod! Ondašnji Lažni Car se izdavao za rođaka (naravno lažnog) velikog ruskog Cara (naravno, pravog), ne bi li se nekako domogao samog vrha ondašnje vlasti, da ne kažem mesta glavnog i neprikosnovenog Vođe crnogorskog!

Istorija i tradicija sveta su već odavno dokazale da je na takve „gorke plodove“ uvek osuđen onaj narod u kome, iz bilo kog razloga, u nekom trenutku prevladaju neznanje i neukost! Nije slučajno da baš sada u našoj zemlji neuki i ubogi „kupci“ fakultetskih diploma uspevaju da dođu do najviših pozicija vlasti u državi! Nije slučajno da posrnule devojke, takozvane starlete a u stvari obične kurve, postaju savetnice u raznim ministarstvima, a posebno im je na meti ministarstvo spoljnih poslova! Verovatno zato, što im ovo ministarstvo daje potencijalno najveći izbor bogatih klijenata iz čitavog sveta! Zato i ne čudi da na svaku javnu primedbu i ukazivanje na ovakve pojave, niko od današnjih zvaničnika nema odgovor, već samo sležu ramenima i lažu da je to tako samo zato što smo u demokratiji! A istorija i tradicija kažu da smo bili dmeokratija i onda kada su nam u tom ministarstvu bili Jovan Dučić, Miloš Crnjanski, Branislav Nušić, Milan Bojović, Ivo Andrić, i mnogi drugi! Kažem, istorija i tradicija nas i u ova imena samo jednom uče: SLOBODI!

I danas, kao i pre par vekova u ondašnjim smutnim vremenima Crne Gore, prevaranti koriste isti model ponašanja – izdaju se za lažne prijatelje i sledbenike današnjeg velikog ruskog predsednika (kao nekada Cara)! A na narodu je (tj. na najumnijima iz tog naroda) da takve odmah prepoznaju i da javno o njima progovore (ovako kao što to danas činim ja!), i da ih od vlasti zanavjek odagnaju!

Ima li za današnju Srbiju boljeg primera za to od današnjeg lažnog crnogorskog Cara, lažnog Mila Đukanovića (onaj pravi je odavno umro!)?

Svi se još toga sećamo (tek je koja godinica prošla) kada se lažni Milo Đukanović svuda i dalje predstavljao (u svom narodu ponajviše) za najvećeg prijatelja Rusije, njenog naroda, i njenog velikog Predsednika (kao nekada Cara!). U ime te ideje i u ime tog cilja davaše Milo velika obećanja za svakog Rusa, spremnog da uloži novac u malenu i časnu Crnu Goru, koja je navodno iskreni i vekovni partner Rusije! Toliko je u svojoj prevari i opseni uznapredovao, da mu je sve to i sam ruski predsednik (Car) poverovao! A onda je vreme pokazalo (ono isto vreme za koje je Njegoš rekao: „Vrijeme je majstorsko rešeto, raščistiće ono ove stvari“), da nije Milo nikakav prijatelj ruskog naroda, već običan sluga i izaslanik najvećih neprijatelja ruskog naroda i države (samog đavola, rekao bih!). I udari Milo (lažni car crnogorski!) svom svojom slugeranjskom snagom na veliki ruski narod i njegovog velikog i pravog predsednika, i to onda kada se njegovom pravom gospodaru učini da je najbolji trenutak za to! I bi tako! Uvede Milo sankcije Rusiji! Obeća Milo još pride i da će, kad za to bude došlo vreme, i vojno napasti Rusiju, zajedno sa svojim „gazdama“ iz NATO-a! I maska lažnog crnogorskog cara sa treskom pade! Za nauk Srbiji!

U pamet se ljudi! U pamet se, i zapamtite, dobro zapamtite!

Ko je, kako i zašto pomogao lažnom crnogorskom caru da preživi svoje poslednje izbore?

Ko u Srbiji danas, i zašto, ne sme ni da pomene kako i pod kojim uslovima živi srpski narod u Crnoj Gori, i zašto kao nacionalna manjina (od preko 30%!) mora da trpi svakakva šikaniranje i ukidanja ljudskih prava, počevši od onog osnovnog, prava na svoj maternji jezik?

Možda zato što su pravi gospodari lažnog crnogorskog cara Mila Đukanovića u isto vreme i pravi gospodari najozbiljnijeg kandidata za budućeg lažnog srpskog cara?!

I zato Srbijo, u pamet se! Čuvaj se i ne daj!

Zbog svega ovoga Srbiji je danas, više neko ikad do sada, na njenom čelu potreban častan i pošten čovek! Potreban joj je nesumnjivi patriota.

Danas je Srbiji potreban predsednik, koji dobro zna šta je država!

Danas je Srbiji na njenom čelu potreban čovek koji zna i koji je lično spreman da plati svaku cenu za slobodnu i nezavisnu otadžbinu!

Danas je Srbiji potreban predsednik u čiji patriotizam i dobre namere ne može niko ni najmanje da sumnja!

Danas Srbiji na mestu predsednika treba pravi heroj!

Danas Srbiji na mestu predsednika treba čovek koji zna šta je država i kako državni sistem funkcioniše!

Danas Srbiji treba predsednik koji se ne boji pravde i koji se ne boji istine, i koji sa tim pojmovima ne zna da pravi kompromise!

Danas Srbiji treba predsednik koji zna da naređuje, ali koji zna i da sluša!

Danas Srbiji treba predsednik koji zna i ume da sluša svoju otadžbinu, ali koji zna da na osnovu toga odredi njene obaveze i zadatke, i da joj, ako treba, podvikne i naredi!

Danas Srbiji treba predsednik koji je zarad nje, svoje Srbije, spreman da siđe i u sam pakao, i da na kraju krajeva rizikuje sve, i život i predsedničko mesto, i sve, sem Srbije!

Danas Srbiji treba predsednik koji će znati da okupi najpametnije ljude koje Srbija danas ima, iz svih oblasti života i rada društva, koji će pomoći u rešavanju svih njenih muka i dilema!

Danas nam treba predsednik kome će saradnici i savetnici biti najumniji i najobrazovaniji i najsposobniji, a ne stranački sponzori, stranačke „biznis-bitange“, i stranačke porno-starlete!

Danas Srbiji treba čovek u čije se dobre namere, lični moral i lična uverenja, i da hoće, ne može da sumnja!

Danas Srbiji treba predsednik koji je zreo čovek, koji je uspešan profesionalac u svojoj struci, a ne onaj koji je uspešan samo u politici a u struci ga niko i ne poznaje!

Danas Srbiji treba predsednik koji je već odavno dokazan borac za državu i narod, i koji za to nikada ništa tražio nije!

Danas je Srbiji potrebniji više heroj nego predsednik!

Danas je Srbiji potreban čovek oko koga možemo da se ujedinimo, a ne da se delimo, i zato ne sme i ne može biti ničiji „nabeđeni“ politički ni stranački kadar!

Danas je Srbiji potreban čovek, sa velikim Č!

Danas je Srbiji potreban iskusni stari vuk, koji će svojim neupitnim ugledom i pojavom izazivati poštovanje, koji će znati da se okruži mladošću Srbije (mladim vukovima, sokolovima i orlovima) kako bi zajednički planirali i probili put u našu SLOBODNU budućnost!

Srbiji je danas potreban predsednik a ne šarlatan, predsednik a ne manipulator, predsednik a ne prevarant i opsenar, predesednik a ne infatilni osobenjak, predsednik a ne dozlaboga loš glumac!

Srbiji je danas potreban predsednik koji ni u snu nije sanjao da može završiti na tom uzvišenom i časnom mestu!

Srbiji je danas potreban predsednik koji niti je želeo, niti se borio za to mesto!

Srbiji je danas potreban predsednik koji neće na to mesto doći sam, već će biti donet na našim rukama, ali koji će otići sam, uspravan i čvrst, uzdignute glave i čela, ponosan na ono što je za zemlju Srbiju uradio!

KANDIDAT ZA PREDSEDNIKA – SRBIJO EVO ČOVEKA!

Moj kandidat za predsednika Srbije je zaista pravi narodni heroj, i to je general Jovan Milanović!

I dalje ne znate o kome se radi? Pomoći ću vam – sigurno se sećate ličnosti pukovnika Vranića iz serije „Moj rođak sa sela“! Inspiraciju za taj lik u seriji je bio upravo veliki i uspešni general Jovan Milanović!

To je čovek koji je uspeo da se iz sedišta NATO-a u Briselu domogne planova NATO pakta za bombardovanje Srbije u oktobru 1998. godine, čime su planovi za bombardovanje Srbije morali da se odlože za više od 6 meseci, što je bilo više nego dovoljno da se pripreme ozbiljni planovi za odbranu naše otadžbine! (neću o njemu pisati detalje, jer o svemu tome ima dosta materijala na internetu)

Srbijo, neka se konačno Srbija nađe u sigurnim rukama.

Nije Rusija naivna što je svoju sudbinu dala u oficirske ruke!

***

PS.1 I na kraju, moja poruka svim ostalim potencijalnim kandidatima za predsednika Srbije: izvinite, ali izgledate mi svi veoma smešno pored mog kandidata! I još nešto: general Jovan Milanović je samo jednom položio zakletvu svojoj otadžbini i ceo život je radio samo i jedinoi za nju! Za razliku od vas (bednih kandidata) od kojih su se neki tek skorije „presvukli“ i izdali svoju zemlju, počevši da vode politiku koju sada podržava NATO pakt, general Jovan Milanović to nije uradio, a nije ni mogao (jer kako bi izgledalo to da bukvalno svuče svoju uniformu srpskog oficira i obuče unifromu NATO oficira)! A vi ste to uradili, u političkom smislu! I svi vi, nabeđeni kandidati (a naročito vi iz SPS-a, SRS-a, i SNS-a), zapamtite jedno: da je NATO uspeo da uđe u Srbiju, vaše stranke bi odmah zabranili, a vama, ako biste uopšte preživeli početak okupacije, bi bilo najstrože zabranjeno da se ikada više bavite politikom, tako da ne biste ni stigli da budete IZDAJNICI, kakvi ste postali danas! Vaša sudbina bi bila ravna sudbini političara u Iraku, Libiji, Afganistanu… znači bili biste mrtvi!

PS.2 Voleo bih da neko od čitalaca, ako mu se dopada moja ideja, organizuje elektronsko potpisivanje peticije za kandidaturu generala Jovana Milanovića za predsednika Srbije

PS.3 Izvinite gospodine generale Jovane Milanoviću što sam ovako nešto napisao bez vaše saglasnosti, ali razumećete da i ovo spada u vaše obaveze prema narodu Srbije!

Milanko Šekler

facebookreporter.org

__________________

Uputnice:

Jovan Milanović, srpski Džems Bond (6): Srbijom vladaju zapadni špijuni
Jovan Milanović, srpski Džems Bond (1): Rođak sa sela sludeo NATO
GENERAL MILANOVIĆ: Imao sam desetine špijuna najvišeg ranga u strukturama NATO
SRPSKI HEROJ General Jovan Milanović: Od NATO sam ukrao plan napada na Srbiju
Goli Zivot – General Jovan Milanovic – (TV Happy 2013)