Kako da Srbija izbegne bankrot

1
137

Srbija ima dovoljno prirodnih resursa i genijalnih ljudi koji mogu da razviju privredu i ekonomiju koja može da izdrži sve udare iz sveta. Ali prvo mora da dođe do duhovnog i moralnog preporoda srpskog naroda

Nikola Varagić (Izvor: srbin.info)

Ekonomski rat koji Zapad vodi protiv Rusije, postaje i ekonomski rat protiv Srbije, jer je i Srbija uporište Pravoslavlja. Nema neutralnih država na ovom svetu, to nisu ni Švedska i Švajcarska, i to su NATO države. Tako će i Ukrajina biti neutralna država, u zoni interesa Rusije. Srbiji je saveznik Rusija. Rusija je tražila od NATO da se bivše države Varšavskog pakta i Srbija nađu u zoni interesa Rusije, ali, kao što sam pisao u prethodnim tekstovima, sad nije realno da se i katoličke države poput Poljske nađu u zoni interesa Rusije. Realnije je da to budu balkanske pravoslavne države. U tom slučaju, moramo da imamo i plan kako da opstanemo ako Rusija ne može odmah da pomogne. Srbija ne može još dugo da bude između Rusije i NATO. Srbija je pred bankrotom.

Mi bismo voleli da se ove godine dogovore Rusija i Zapad, i da se pored Srbije u ruskoj zoni interesa nađu i Rumunija, Bugarska, Ukrajina i Moldavija, jer bi tako Srbija imala vezu sa Rusijom. To je odavno trebalo da se uradi. Besmisleno je da Gasprom šalje tankere u hrvatsku luku, pa da se onda hrvatskim naftovodom nafta transportuje do rafinerije u Srbiji, jer je Hrvatska uvek na strani neprijatelja Pravoslavlja, što je dokazala i ovaj put tako što je najavila da će prekinuti isporuke nafte za NIS. Logično je da se nafta i gas iz Rusije za Srbiju isporučuju naftovodima i gasovodima preko Ukrajine i Rumunije (ili eventualno preko Crnog mora pa Dunavom), a ne da zaobilazi ceo pravoslavni Balkan i da stiže preko Jadranskog mora ili preko Male Azije. Da je SFRJ bila deo Varšavskog pakta (ili da su sve pravoslavne države ostale pravoslavne), bio bi izgrađen i naftovod (i autoput i pruga) od SSSR (Rusije, Ukrajine) preko Rumunije do SFRJ (Srbije), jer je to najkraća veza između Beograda, Kijeva i Moskve. Istorija je bila takva kakva je bila, sad je vreme da se greške isprave. I za sada nema zamene za (rusku) na naftu i gas (i ekološke baterije za eko-vozila isto su veliki ekološki problem, a posebno rudnici litijuma).

U slučaju da Zapad uvede sankcije Srbiji i da Rusija ne može određeno vreme da pomogne Srbiji, kako da preživimo? Razlozi za brigu postoje, jer je uništena poljoprivreda dok u državi cveta korupcija i zato postoji realna opasnost da će korumpirane strukture iz službi bezbednosti npr. da izvezu zalihe brašna, ulja i šećera u države u kojima vlada nestašica, da bi se brzo ili dodatno obogatili na toj trgovini, i da će ostaviti građane Srbije bez hrane ili će hrana biti skupa i u Srbiji. Prvi zadatak, ako je naša odluka da ne uvodimo sankcije Rusiji – a zbog toga Zapad uvede sankcije Srbiji, jeste da pobedimo korupciju i kriminal. Ne smemo da uđemo u sukob sa Zapadom, a da nas i dalje vode ljudi nedorasli tim položajima i ljudi koji misle samo na lični interes, kukavice i slabići. Ako u srpskom narodu postoji prava elita – sad je vreme da prava elita postane vladajuća elita. Korupcija mora prvo u vrhu države da se iskoreni, obični građani ne mogu mnogo da utiču. Od države (vlasti) zavisi i razvoj poljoprivrede, ali, da li će neka porodica imati hrane zavisi i od te porodice – dovoljno je da ima baštu i voćnjak samo za potrebe svoje porodice. Odgovorni i ljudi svesni šta se dešava pre izbora su napravili zalihe brašna, ulja, soli, šećera… Ipak, najvažnije je da se pobede korupcija i kriminal i da se ne vlada kao devedesetih za vreme sankcija. Jer, ako mora da se živi skromno, dok traje pritisak Zapada ili dok Rusija ne dođe na Balkan, onda skromnost prvo mora da pokaže vladajuća elita, vlast, svako ko radi državni posao. Inače nema poverenja naroda.

Da Vas podsetimo:  Katolici u Srbiji – snaga je u zajedništvu, a ne u geografiji

Ako to izostane, besmisleno je pričati o bilo kakvim ekonomskim planovima. Ne verujem da bi Srbija bila dugo izolovana od Rusije ukoliko Zapad uvede sankcije i kratkoročni plan bi bio dovoljan, a takav plan može da napravi samo nova vladajuća elita kad upozna pravo stanje i sve ugovore i primi pretnje sa Zapada, tj. kad vidi koje sankcije ili kakve sve vrste pritiska će Zapad da primeni protiv Srbije. Sigurno je da će većina stranih investitora koji su došli sa Zapada napustiti Srbiju… Pošto će zaposleni u stranim kompanijama ostati bez posla, država mora da ima plan kako da odmah zaposli te ljude i kako da razvija domaća preduzeća i banke i unutrašnje tržište. Imam dosta ideja kako da se napravi taj prelaz, a mogu da se primene i mere koje je Rusija preduzela protiv stranih investitora koji su napustili Rusiju, ali je besmisleno o tome pričati sve dok je država okupirana i korumpirana. Ako većina građana Srbije želi savez sa Rusijom, verovatno će se iz Srbije iseliti jedan deo prozapadno orijentisanih građana, ali će se možda iz dijaspore i rasejanja vratiti deo srpskog naroda, možda više nego onih koji su otišli. Naravno, ako vide da će u matici biti promena na bolje i ako veruju da će Srbija postati pravna i efikasna država (servis građana).

Srbiju moramo sami osloboditi i moramo da imamo plan kako da ekonomski preživimo dok se ne dogovore Rusija i NATO da pravoslavni deo Balkana uđe u zonu interesa Rusije. Moramo da imamo i plan B ako se sukob oduži. Međutim, ako je Rusija odlučna da pruži pomoć Srbiji, Rusija može da uceni evropske države koje kupuju naftu i gas od Rusije da dozvole transport nafte i gasa i do Srbije, itd. Ako možemo da obezbedimo naftu i gas iz Rusije i da proizvedemo dovoljno hrane za svoje potrebe i nešto za izvoz, možemo da preživimo ovaj period, dok se nalazimo između Rusije i NATO.

Srpski izvoz sada uglavnom čini roba koja se proizvodi u fabrikama stranih kompanija. I izvoz usluga uglavnom prave strane kompanije i skoro sve velike IT firme u Srbiji u vlasništvu su kompanija sa Zapada. Vlast prodaje građane Srbije kao jeftinu radnu snagu investitorima sa Zapada. Odlazak takve vlasti i takvih investitora ne bi bila tragedija za Srbiju. Kad bi Srbija dobila novu vladajuću elitu, sankcije Zapada bi Srbiji donele više koristi, nego štete, kao i u slučaju Rusije, koja je razvila poljoprivredu, internet, bankarske sisteme i razne tehnologije, nakon što je Zapad uveo sankcije. I Rusi sad jedu zdraviju, domaću hranu. Zbog toga je teže proizvođačima hrane iz Srbije da prodaju robu u Rusiji. Tu dolazimo do dugoročnog plana, kako da se Srbija razvija ako između Istoka i Zapada dođe do podele i Srbija izabere Istok. U tom slučaju Srbija gubi tržišta SAD i EU, ali se otvaraju tržišta Rusije, Kine, Indije… Ako Rusija danas proizvodi jabuke i jabuke iz Srbije više ne možemo da izvezemo u Rusiju, možda jabuke mogu da nađu kupce u Kini i Indiji, i možda zajedno mogu Srbi i Rusi da prodaju i voće i povrće i žitarice trećim državama. Prostor istočne i jugoistočne Evrope je žitnica sveta.

Da Vas podsetimo:  Praznik rada: U Srbiji sve PREKO LEĐA radnika

Moramo da imamo plan gde i šta možemo da prodajemo na Istoku. Ako tehnologije Zapada postanu nedostupne, zamenu danas možemo naći na Istoku – sad Kina proizvodi pametne telefone, automobile, čak i Rusija i Indija proizvode sve bolje automobile, itd. Kina će povratiti Tajvan, Rusija vraća Ukrajinu, a Tajvan je najveći proizvođač čipova, dok je Ukrajina najveći proizvođač neona. Dakle, ne moramo da zavisimo od Zapada. Ali, kako da ne zavisimo od Istoka, kako da se borimo sa konkurencijom sa Istoka? Na primer, sad su programeri iz Kine i Indije konkurencija programerima iz Srbije koji traže klijente ili kupce na Zapadu. I takmiče se ko je jeftiniji. Ako se Zapad zatvori za IT industriju Srbije i Rusije, a možda i Kine, možda i Indije ako dođe do podele interneta, tako da građani Zapada nemaju pristup internetu Istoka, i građani istoka internetu Zapada, IT firme iz Srbije više ne bi radile autsorsing za firme sa Zapada i ne bi prodavale svoje aplikacije preko storova iz SAD. Rusija je postala IT sila, Indija takođe, Kina ima razvijeno unutrašnje tržište i Huvaeji stor za svet. Verujem da će se pojaviti još neki storovi na Istoku, a to je i prilika sa srpsku IT industriju. Srbija ne može da prodaje jeftinu robu na Istoku. Na Istok može da se izvozi samo najbolje iz Srbije. Problem su količine, jer je u Srbiji decenijama uništavano privatno preduzetništvo i niko nije zastupao interese domaćih privrednika, domaćih izvoznika, malih i srednjih preduzeća. Kad se pobedi korupcija, uspostavi pozitivna selekcija i oslobode kreativne snage, a otvore tržišta Rusije, Kine i Indije, siguran sam da će Srbija znati to da iskoristi.

Koliko bi samo značilo da se oslobodimo farmaceutskog i bankarskog lobija Zapada. Kad uđem u privatnu banku u Srbiji, imam utisak kao da sam ušao u državnu instituciju i javno preduzeće. Ili, sve banke koriste e-banku od dve privatne strane firme, a srpski studenti informatike bi napravili bolje programe i srpski studenti ekonomije bi bolje vodili i te firme i te banke. Moramo da prestanemo da više cenimo sve što je strano od domaćeg, ali moramo i da se izborimo da nas vode najbolji, a ne najgori među nama.

U srpskom narodu ima mnogo talentovanih i sposobnih ljudi, imamo vrhunske naučnike, umetnike, imamo smisao za estetiku, što je važno za dizajn u raznim industrijama ili za stvaranje premijum proizvoda. Za Istok, Srbija je skoro Zapad, najbliža Zapadu, i što se tiče npr. mode Srbija je mnogo bliža Italiji od ostalih država Istoka, što može da se iskoristi za razvoj industrija ili proizvoda u kojima se traži estetika, stil, drugačije, bolje od konkurencije. Kvalitetne i skupe robe sa Zapada biće sve manje na tržištima Istoka. A Srbija ima ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom i očekuje takav ugovor i sa Kinom. Ali se to neće iskoristiti ako se ne uspostavi nova ekonomska politika Srbije. Da se proizvodi roba i pruža usluga visokog kvaliteta potrebno je znanje i novac. Znanje i novac mogu da donesu ljudi (privrednici, inženjeri, pravnici…) iz dijaspore, svako ko ne želi da živi na Zapadu, nakon podele Evrope i sveta. I mora da se radi.

Osim Istoka, i Afrika je veliko potencijalno tržište za srpske proizvode. U Afriku može da se izvozi ono što se proizvodi samo na Balkanu, a uvozi ono što se proizvodi samo u Africi. Nije mi jasno zašto se pruga Beograd-Bar i Luka Bar nisu koristile za „osvajanje“ Afrike. Centralni deo SFRJ tim putem je najbrže i najlakše mogao da trguje sa Afrikom. Ni sad možda nije kasno da se to uradi (ako ne dođe do nekog rata). „Projekat Afrika“ mogao bi da vrati ulaganje u autoput i železničku prugu Beograd-Bar i luku Bar.

Da Vas podsetimo:  Ni Đilas, ni Vučić ne smeju prekrajati izbornu volju građana

Dakle, uz pravu ekonomsku i spoljnu politiku Srbija može da preživi gubitak tržišta Zapada i investicija sa Zapada, štaviše, to može da bude razvojna šansa Srbije i da na tržištima Rusije ili ZND, Kine, Indije, Pakistana, Vijetnama, Indonezije, Afrike i Južne Amerike srpska preduzeća zauzmu svoja mesta. To će biti mali deo tržišta, ali pošto se radi o državama u kojima živi nekoliko milijardi ljudi, većina ljudi u svetu, a prodavali bi kvalitetnu i skupu i traženu robu, i taj mali procenat je veliki novac za malu državu. Ako se u Srbiji razviju inovacije koje će naći put do tržišta, i značajno podigne poljoprivredna proizvodnja, onda bi procenat mogao biti veći u nekim granama privrede, mogu da nastanu srpske korporacije koje posluju širom sveta. Te korporacije bi mogle biti i multinacionalne, u smislu da su akcionari iz pravoslavnih država i da zajedno Srbi, Rusi i ostali pravoslavci nastupaju na trećim tržištima.

Na kraju, moramo da ostavimo i mogućnost da neće doći do podele Evrope ili sveta, ili, bar ne ratne, konačne podele, i da će neka saradnja između Istoka i Zapada opstati. I to takođe može da bude razvojna šansa Srbije. Srbija može da bude mesto susreta diplomata i trgovaca sa Istoka i Zapada, mesto za obavljanje bankarskih transakcija između Istoka i Zapada (npr. jedan od finansijskih centara za konverziju evra i dolara u rublje, juane i rupije?). I u tom slučaju, dijaspora može da pomogne matici.

Srbija ima dovoljno prirodnih resursa i genijalnih ljudi koji mogu da razviju privredu i ekonomiju koja može da izdrži sve udare iz sveta. Ali prvo mora da dođe do duhovnog i moralnog preporoda srpskog naroda i da duhovne potrebe postanu najvažnije. Vreme je da budemo i dobri trgovci, a ne samo dobri ratnici, ali da ne budemo lihvari, nego trgovci sa moralnim kodeksom – ipak smo mi hrišćani i nije nam profit ispred svega drugog. To znači da bi trebalo da proizvodimo samo ono što je dobro i korisno za ljude, poput organske a ne GMO hrane, da se u industrijama koriste materijali koji nisu štetni po zdravlje ljudi, da se isporuči kupcima uvek ono što je obećano bez ikakvih prevara, itd. Sa ciljem da „proizvedeno u Srbiji“ bude poznato po vrhunskom kvalitetu i da preduzeća iz Srbije imaju dobru reputaciju u svetu i da budemo poznati kao pošteni trgovci.

Srbiji je potrebna nova ekonomska politika, a za to je potrebna nova ekonomska teorija. Dugoročna ekonomska strategija ne može da se napravi ako se prvo ne znaju vrednosti za koje se borimo, ako to što radimo nema i višeg smisla od onog koji nude materijalizam i zadovoljavanje prirodnih potreba. Ne želimo da budemo siromašni, ali ni da stvaramo „potrošačko društvo“, a traje sukob između Zapada i Istoka. Kako da srpski brod stigne do sigurne luke i da na tom brodu ne budu samo vrednosti materijalne prirode? A bez tih materijalnih vrednosti, opet, ne može da se napravi brod i finansira putovanje…

autor:Nikola Varagić

https://stanjestvari.com/

1 KOMENTAR

  1. Са Вучићем никако. Спремите се да смрзавате дупе са Немцима и украјинцима у знак солидарности, Вучко је све „усрећио“ својим тупавим поступцима по обичају.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime