Kada će Srbiji i svima nama, koji živimo od svog mukotrpnog rada, da bude bolje? Biće bolje kada prestane da se laže i krade. Taj odgovor gotovo svi građani u Srbiji podržavaju, osim one političko-tajkunske kriminalne manjine, koja parazitira na laži i krađi. Njima odgovara da se ništa u društvu ne menja, jer oni žive odlično.
Problem je u onima koji žive loše i koji su potlačeni. Njihov problem je što su dozvolili da ih porobe zli ljudi i da njima vlada kriminalna grupacija političara i tajkuna. Krivi su za svoje porobljavanje i siromaštvo, ali to nikada neće da priznaju. Traže krivce izvan sebe.
Znači, pristaju na laž i samoobmanu. Tako se njihova laž uklapa u opšte prihvaćenu društvenu laž, koja razara državu i narod. Moramo, dakle, da srušimo tu nesnosnu laž u kojoj živimo. Možemo da se spasimo samo otkrivanjem istine. Drugog rešenja nema.
Odnosno, ima, ali to je onda, opet, nova laž i nova prevara. Iskusili smo to dobro u tranzicionom dobu naše propasti. Nemački sociolog Robert Mihels takvo stanje društvenog tapkanja u mestu naziva gvozdeni zakon oligarhije. Naš drevni narod to zove – sjaši Kurta da uzjaši Murta. Suština je uvek ista – vladavina totalitarnog sistema.
Niko ne sme da dirne u temelje uspostavljenog totalitarizma. Uprkos silnom zalaganju za demokratiju, slobodu, pravdu, narod i poštenje, nismo uspeli da se oslobodimo okova totalitarizma. Sve je bilo laž: titoizam, nacionalsocijalizam, neoliberalizam, estradni patriotizam i drugi oblici manipulacije građana. Suštinski se ništa nije menjalo.
Niko nije smeo da sruši i demontira totalitarni sistem. Menjali su se cirkusanti na vlasti, građani su birali između manjeg zla i mi smo tako danas dospeli na sam rub konačne propasti. Ostalo je samo da izbije građanski rat u Srbiji i da Srbi počnu da masakriraju druge Srbe. To naši neprijatelji priželjkuju i marljivo rade da se to, napokon, i ostvari.
Pokušavam četiri decenije svog javnog rada da usmerim na rušenje totalitarnog političkog sistema, koji je uzrok naše današnje propasti. Pokušavam četiri decenije da odbranim istinu i razum. Pokušavam da našem narodu objasnim da nam nema spasa ako ne srušimo totalitarni politički sistem, ali povodljivi Srbi više cene laži i podilaženja političkih prevaranata i zgubidana. Ako hoćemo da spasimo državu od unutrašnje okupacije i narod od biološkog nestanka, onda moramo da prestanemo da se lažemo.
Moramo da pogledamo istini u oči. Istina jeste bolna, ali je lekovita. Zato niko ne sme da bude iznad istine, makar to bio patrijarh, koji salonsko-slavskom, estradnom patriJoti dodeljuje ordenje ili poludeli predsednik države, koji veliča turskog sultana Murata, dok se podsmeva pravednim žrtvama srbskih vitezova i junaka.
Nema nedodirljivih, ako hoćemo da se izbavimo iz naše nacionalne nesreće. Niko se više ne može da sakrije iza propalih nacionalnih institucija SANU ili Univerzitet, koje pristaju i podržavaju totalitarizam, umesto da se bore protiv njega. Šizofreni Uzurpator je uspeo sve institucije da uništi, obesmisli i razori. Doveli su ga na vlast i podržavaju ga naši vekovni neprijatelji, jer on sistemski i dosledno uništava državu i narod.
Stvoren je pljačkaško-mafijaški sistem od mesne zajednice do predsednika države, koji preti da proždere čitavu državu. Političke stranke su sastavni deo režiranog cirkusa, koje služe da se totalitarni sistem održi i da se Srbija upropasti. Nema u postojećem političkom sistemi nijedne političke stranke ili političke grupacije koja razume doba u kome živimo, koja shvata šta joj je istorijski zadatak, koji moraju da urade za spas naroda, već se čitava njihova politička aktivnost bazira na laži i prevari.
Cilj političkog delovanja tih prevaranata je uvek isti – osvajanje vlasti da bi zadovoljili svoje lične, pohlepne, materijalne interese i da bi izlečili svoje bolesne, izfrustrirane komplekse. To političko smeće moramo da bacimo na smetište istorije. Kako? Prvi korak je da više ne slušamo, ne gledamo i ne podržavamo nijednu političku grupaciju, bez obzira da li je na vlasti ili je u opoziciji. Tako izbegavamo mentalno zagađivanje naših upropaštenih života.
Nikome od njih više ne verujemo. Drugi korak je da ne izlazimo na izbore. Bojkotujemo sve izbore, dok se ne sruši politički totalitarni sistem. Predstavnička demokratija je laž. Predstavnička demokratija je izdala ideje Republike i Demokratije. Predsednik države je okupacioni namesnik, koji izvršava dobijene naredbe naših vekovnih neprijatelja.
Vlada je izvršni organ stranih obaveštajnih službi. Njihovi predstavnici sede u Vladi i kontrolišu kako se odvija plan uništavanja Srbije. Skupština je pretvorena u finansijsku berzu interesa i privilegija, koja više nema razloga da postoji, jer će svi punoletni građani iz zemlje i rasejanja da budu nova skupština. Političke partije vlasti i opozicije postoje samo zbog toga da bi stvorile privid kod porobljenih građana o nekakvoj demokratiji.
Partije više nećemo da finansiramo iz budžeta. Neka se same finansiraju. Ako uspeju da opstanu u novom političkom sistemu. Izbori su farsa i prevara. Ako izađemo na izbore, dajemo legitimitet veleizdajničkom i uzurpatorskom režimu, koji je u Srbiji uveo fašizam. Nedavni lokalni izbori u Negotinu su to jasno pokazali.
Građani su odbili da izađu na izbore i samo 39% zavedenih, ucenjenih i plaćenih su učestvovali na tim nameštenim izborima, gde se falsifikuju i kradu glasovi, prepravljaju birački spiskovi, tuku kontrolori, preti biračima i gde potplaćeni i kontrolisani opozicioni lideri slave što su dobili nekoliko procenata iznad cenzusa, dok je vlast Uzurpatora otela 75% za sebe i time se ponosi.
Koji je smisao da se izađe na izbore? Zašto učestvujete u toj laži i prevari? Zašto dozvoljavate da se sa vama sprdaju, ismejavaju i rugaju nepismeni, primitivni, bahati i poludeli politički bilmezi? Zapamtite, totalitarni režimi se nikada ne mogu da sruše na nameštenim izborima. Glavni kreator nacističke propagande dr Jozef Gebels je priznao: „Kada jednom dobijemo vlast, nećemo se nje odreći dok nas ne iznesu mrtve.“ Tako je i bilo.
Suština totalitarnog režima je da vlast brani silom. Jedino čega se plaše i od čega strepe je sila. Koja sila? Ako mislite da neka tajna oružana grupacija ili vojna formacija može da sruši totalitarni politički sistem, onda ste u velikoj zabludi.Oni mogu da sruše vlast, ali sistem neće nikada da sruše, nego će da ga zadrže i postaće naši novi zlotvori.
Koji je onda smisao prevrata, udara, pobune, revolucije ili ustanka? Nema nikakve sistemske i suštinske promene. Nazovite to talasanje masa kako hoćete, ali sve je bilo, ipak, uzaludno. Nema Slobode i Pravde. Svi naši napori da se oslobodimo tiranije, propali su u novim lažima i prevarama. Oni koji žele da se žrtvuju i da izvrše promene ne rade to zbog naroda, nego isključivo samo zbog sebe. Valjda smo već nešto naučili iz istorije, učiteljice života.
Nećemo više da ponavljamo iste greške. Nećemo da gubimo vreme na promašene političke projekte i na lažna obećanja političkih prevaranata. Zapravo, mi više ni nemamo vremena za gubljenje. U ovakvoj teškom istorijskom trenutku, moramo da se pobunimo i suprotstavimo Zlu. Jedina sila koja može da sruši totalitarni režim je – neposredna demokratija. Znam da ste odmahnuli glavom i da vam se to čini utopijom, jer razmišljate u okviru postojećeg, nakaradnog, totalitarnog političkog sistema.
Oslobodite se nagomilanih predrasuda prošlosti. Zaboravite praznu priču da može da nas spasi jedan čovek. Koji čovek? Taj čovek ne postoji. Ne čekajte Godoa, koji neće da dođe da nas oslobodi. Zašto bi došao? Koji je smisao njegovog dolaska? On ne dolazi da bi nas oslobodio, nego da bi nas pokorio. Ne mogu da slušam praznu priču o jednom čoveku.
Taj čovek, koga sanjate i očekujete, plod je vašeg kukavičluka. Nemojte da se pravdate i skrivate iza priče o jednom čoveku. Koji čovek? Da li ste vi taj čovek? Zašto niste? Zašto verujete da neko drugi treba da uradi ono što mora svaki građanin da uradi, ako hoćemo da se spasimo iz sadašnjeg programiranog haosa, beznađa i propadanja? Zašto prebacujete odgovornost na nekog drugoga? Ko drugi? Vođa? Lider? Mesija? Partija? Dosadno! Već viđeno! Isto sranje! Nema bolje reči.
Ulazimo u isti začarani krug prevare. Mi više nemamo života za takve prevare. Istorija od nas traži mudrost, hrabrost i dela. Nema šta više da čekamo. Sve priče su danas ispričane. Ko veruje u politički ološ i glasa za njih, mora da je partijski vojnik ili je nepopravljivo glup. Na političkoj sceni Srbije nema trenutno nikoga ko zaslužuje naše poverenje. Nikome ne verujemo.
Zato vas pozivam da bojkotujemo totalitarni sistem. Šta dobijamo? Ko se seća da su prošle godine bili parlamentarni izbori na koje je izašlo samo 48,9% birača, uprkos očajničkom pokušaju Uzurpatora da namakne prostu većinu? U Beogradu je izašlo nešto više od 30% građana.
Zašto ponovo organizuje parlamentarne izbore, ako bojkot nije imao smisla? Zašto nesrećna opozicija, koja je prošle godine bojkotovala izbore, sada hoće da izađe na nameštene izbore Uzurpatora? Šta se to promenilo u izbornom sistemu? Ništa. Samo su pali dilovi i, naravno, novac, jer nema politike bez novca. Politika je za političare biznis i zato moramo novčane transakcije da izbacimo iz politike.
Politika je javna delatnost u interesu zajednice i svih njenih građana. Svi izbori u predstavničkoj demokratiji su besmisleni, jer građanin daje svoj glas na poverenje partiji i poslaniku/odborniku, koga naredne četiri godine više nikada ne vidi. Zar to nije glupo? Zašto da im dozvolimo da vladaju umesto nas? Pa, šta je rešenje? Građani, uzmite vlast u svoje ruke! Rešenje je da im više nikada ne damo naš glas na četiri godine. Naš glas ostaje uvek kod nas i možemo da ga povučemo kada mi to hoćemo. Kako to?
Živimo u digitalnom dobu i postoji tehnologija koja nam sve to može da obezbedi. Nepoverljivi ste prema novim tehnologijama? Razumem vas. Hajde onda da se vratimo drevnom Vinčanskom odlučivanju u zajednici. Posle ćemo da pređemo na glasanje u našim zadrugama, na saborima, zborovima i, na kraju, na referendumu. Kada vidimo da to može da funkcioniše, onda možemo odmah da pređemo na aplikacije na mobilnim telefonima.
Moja generacija u mladosti nije mogla da sanja postojanje mobilnih telefona. Naša deca i unuci bez njega ne mogu da žive. Ne možemo ni mi, ali se pravimo da možemo kako bismo se razlikovali od zombiranih zavisnika. U novom dobu nije važno za koga glasamo, to je potpuno sporedna stvar, nego šta glasamo. Kakvo društvo gradimo? Koja je nova politička ideja? Da li vi znate nekoga na političkoj pozornici koji ima neku novu političku ideju? Svi oni trabunjaju gomile laži i gluposti. Hoće u traljama da nas uvedu u digitalni koncentracioni logor. Nova politička ideja je upravo ovo što vam ovde iznosim. O tome pričam decenijama.
Predvideo sam da će doći do ove civilizacijske propasti čovečanstva. Nisam katastrofičar, kako me neznalice prikazuju, nego sagledavam realno svet u kome živimo. Opominjao sam da će Familija i Veliki Inkvizitor da budu nemilosrdni. Zašto se sada čudite? Totalitarni sistem hoće da uništi dobrog i mislećeg čoveka. Njima takav čovek ne treba. Oni traže potrošačkog konformistu. Hoće da nas robotizuju i osećanja unište. Šta smo mi učinili da ih u tome sprečimo? Šta danas činimo da ih zaustavimo u širenju Zla?
Svet oko nas se za godinu dana toliko promenio da mi ne možemo da ga prepoznamo. Ne možemo da se snađemo. Šta se to događa u svetu? Gde je onaj naš stari svet? Gde je ono „normalno“ vreme iz prošlog sveta? To, gospodo drugovi, više ne postoji. Taj naš propali „normalni“ svet je porodio baš ovakve nakaze okrutnog sveta u koga smo tek zakoračili. Kako to? Niste primetili, jer su vas drogirali šopingom u molovima i bukom sa tribina sportskih utakmica.
Predali ste na četiri godine svoju suverenu vlast neljudima i čudite se što nas oni danas lobotomiraju. Šta je rešenje? Pobuna! Sva vlast u ruke građana! Nema lidera! Nema jednog čoveka! Timski rad! Duhovna vertikala. Vera u Boga! Obnova zajednice. Vera u viši smisao čovekovog postojanja. Borba za budućnost našeg ugroženog potomstva.
Politika u interesu zajednice. Politika bez profesionalnih političara. Nacionalni suverenitet. Nacionalni identitet. Poštovanje svih različitosti. Socijalno uravnoteženo društvo. Iskorenjivanje bede, siromaštva, prosjačenja i bezkućništva. Srbiju možemo da preporodimo samo novim političkim i ekonomskim idejama. Imamo ideje. Imamo ljude. Potrebno je samo da stvorimo novi sistem. U kome neće moći da se laže i krade.
autor:Branko Dragaš
Predsednik bio je ponosan što je bio predsednik Srbije, a izgleda nije ponosan što je sada predsednik. Zašto se ne pita da li su građani ponosni što imaju takvog predsednika. Da li se pita predsednik da li su njime ponosni penzioneri kojima je otimao bezdušno četiri godine penziju s razlogom da ne bankrotira država, koja nebuloza. Državu je zadužio ponosno sa više od petnaest milijarde evra. Da li su ponosni penzioneri što je u ponosnoj državi prosečna penzija je samo veća od penzije u BiH. Penzioneri nisu ponosni u svakom slučaju i ne zavide predsedniku za toliku ponos.