Dok jednom ne smrkne drugom ne svane. Dobro poznata, stara izreka se po ko zna koji put pokazala tačnom. Dok jedni uživaju u blagostanju, drugi nemaju ni za koricu hleba. Poslednja informacija iz restorana Skupštine Srbije je naterala građane da se zapitaju kako i oni mogu da dođu do bogatog ručka za 240 dinara. Skupštinski restoran uvek izaziva veliku pažnju javnosti, jer se poslanici hrane kvalitetno a jeftino. Pojedini srpski mediji prenose cene iz Skupštinskog restorana gde za pljeskavica na kajmaku treba izdvojiti 184 dinara, a ukoliko joj dodate pomfri još 42 i kupus salatu 14, kad se sve sabere dobijete kompletan ručak za 240 dinara . Ako rešite da upotpunite obrok i zasladite se carskim rolatom, sve ukupno će vas koštati 301 dinar.
Znajući da poslanici imaju pravo na dnevnice za troškove ishrane, što je oko 1.500 dinara, a sudeći po cenama u restoranu, poslanici za ove pare bez problema mogu da se hrane više puta tokom dana. S obzirom na to da poslanici imaju veću platu od 100.000 dinara, premijer Srbije je najavio da će korigovati cene u restoranu. Šta znači to, da će poslanici za ručak umesto 240 izdvajati 300 dinara. A da li se nekada neko od tih poslanika setio, kad već ima tu mogućnost tako jeftino da jede, da uzme nešto sa jelovnika, zapakuje i odnese onim ljudima koji po par sati stoje ispred narodnih kuhinja u redu. Da li se gladan narod Srbije uopšte seća šta je to pljeskavica sa kajmakom, kad se na jelovniku sve ređe nađe parče mesa. Da ne pričamo o kolačima kojima se poslanici slade. Brojna deca u Srbije se više i ne sećaju šta je to čokolada. Mnogi od njih nikad je nisu probali. Da nema organizovanih humanitarnih akcija gladna deca ne bi popila čašu mleka, pojeli parče čokolade ili se poigrali sa loptom. Ali zato oni koji imaju i redovno primaju svoje nadoknade mogu da ručaju za 240 dinara bogat ručak. Ali njima ni to nije dosta, kada se pojave na pojedinim skupovima i koktelima samo što se ne pobiju za hranu koja se služi, a o piću i da ne pričamo, dok sve ne popiju ne idu kući.
Meni u skupštinskom restoranu
Poslanici Srbije, ako neke možemo tako i nazvati s obzirom na to da se nikad nisu ni pojavili za skupštinskom govornicom, uživaju sve blagodeti lagodnog života u Srbiji. Mnogi od njih ne shvataju da su tu gde jesu zahvaljujući narodu, zaposlenima koji ne primaju svoje zarade ni po šest meseci, koji ne mogu po mesec dana da pojedu parče mesa, deci koja ne piju mleko, građanima koji idu goli i bosi sa šupljim cipelama. Oni se zalažu za bolje sutra građana Srbije. Za koje bolje kad ne možete kupiti jedan par letnjih cipela koje koštaju koliko i tri ručka poslanika u Narodnoj skupštini.
Da li će premijer, Vučić kao što je najavio korigovati cene u Skupštinskom restoranu ili će i to samo ostati na priči. Ipak postoje važnije teme od gladnih građana Srbije, koji u ovim letnjim mesecima nemaju para da kupe detetu prve jagode ili mlado povrće. Da li oni od svojih političkih prepiranja, nadglasavanja, vide da sve više prosečnih građana (ne samo beskućnika) zaviruje u kontejner kako bi pronašli parče hleba i prehranili se za taj dan. Ne verujem da iko od poslanika doručkuje šest meseci samo hleba i margarina, pa i zašto bi kad oni za prvi jutarnji obrok mogu da biraju roštilj kobasicu ili svinjski vrat na žaru za 162 dinara. Vreme je da se stane i zapita da li su to realne cene u Skupštinskom restoranu, zbog čega su tako niske i da li bi se tako bogato hranili kada bi cene bile u rangu beogradskih ekskluzivnih restorana. Do tada naši poslanici će se bogato hraniti za male pare, a u Srbiji će biti sve više gladnih koji nemaju ni za parče hleba.
Za www.koreni.rs
Antigona
