- Srbin ima predsednika koji “plaši” narod državnim udarom na sebe samog
- Srbin ima okupatorskog namesnika – protestanta, čiji protestanti protestvuju
- Srbin ima ministra finansija, kojeg je na to mesto preporučio lopovluk, i njegova ružna kriminalna prošlost
- Srbin ima fontanu, koja peva, dok oko nje Srbin kuka
Srbin ima pederastiju u vladi, političke profitere u skupštini, predsednika koji “plaši” narod državnim udarom na sebe samog – jer država , to je ON. Srbin ima opoziciju, koja je, ulaskom u skupštinu, ostvarila sve svoje političke ciljeve. Srbin ima poziciju, koja samu sebe krivi za sve što su uradili, dok su bili “neki” prethodni, po drugim taborima raspoređeni, da više Srbin ne može da raščivija: ko je gde i s kim Srbina pljačkao – pre nego što su Srbina združeno, do gole kosti, opljačkali – i u Srbinu pomutili Srbina.
Niko nema, što Srbin imade!
Srbin ima ućutkanog Srbina, koji ne dolazi do reči, od drekavaca, koji biraju lopova za ministra finansija, veličajući ga, jer je pljačkao Srbina i pre nego što su se ponovo okupili da se veličaju, biraju i pljačkaju istog tog Srbina. Srbin ima ministra finansija, kojeg je na to mesto preporučio lopovluk, i njegova ružna kriminalna prošlost, kad je isto tog Srbina jednako pljačkao. Srbin ima i novi naziv za tu pljačku – sumnjiva privatizacija.
Niko nema što Srbin imade!
Srbin ima sudije i zlokobne izvršitelje, koji, isto tom Srbinu, plene imovinu, jer nema, opljačkan Srbin, odakle da izdržava lopovsku manipulokratiju, navučenu u političko profitiranje na grbači Srbinovoj. Srbin ima policiju od koje zazire, jer zna da će ga tući samo zato što i policajci imaju decu, koju treba hlebom Srbinovim da hrane. Srbin ima razumevanje za policajce. Srbin ima lekara, koji će ga ubiti, ukoliko mu bakšiš-provizija, od farmako-mafije, bude veća od prosečnog mita na berzi pozicija na listi čekanja. Srbin ima liste čekanja za prijem kod lekara u kojeg je Srbin izgubio svako poverenje.
Niko nema što Srbin imade!
Srbin ima nameštene izbore i razmeštene ustanike. Srbin ima okupatorskog namesnika – protestanta, čiji protestanti protestvuju po kružocima, raskrsnicama, pešačkim prelazima, haustorima, šahtovima, drveću, međama, krovovima… u meri da Srbija iz kosmosa izgleda kao pluća zahvaćena splazmatičnim bronhitisom: sva istačkana na posledice razbrojs Srbinovih ustanika, koji Srbina odvlače u lavirint, po kojem luta, nemoćan da spozna pravi uzrok vlastite pogibije. Srbin ima malinare, jabukare, gorivare, aerodromare… osmišljene po principu: dva Srbina, sedamnaest nezavisnih sindikata… pa sve u šesnaest! Srbin ima ustanke koji se podižu posle ručka, i traju sve do: “A, sad, raziđimo se drugovi!”, kako se Srbin ne bi dosetio na koga treba da diže ustanak, a da to ne bude Srbin na Srbina, kako se svi ustanici ne bi kojim slučajem združeno okrenuli protiv izdaje svega Srbinovog.
Niko nema što Srbin imade!
Srbin ima fontanu, koja peva, dok oko nje Srbin kuka, kad vidi u šta mu pretvaraju glavni grad. Srbin ima bolesno zdravstvo, najskuplje besplatno školstvo, naskuplje jelke na svetu, novogodišnju rasvetu za sve belosvetske Nove Godine, najveću stopu rasta siromaštva, po kojem Srbina gaze pomahnitali bedepeovci. Srbin ima, od satanističke džet-set elite, ispostavljen papreni račun, za najskuplje blejanje izopačene kobile u oči magarcu. Srbin ima prinudnu pretpostavljenu saglasnost kojom je brendiran kao samoposluga organa. Srbin ima napušteno stado Srbinovo, mrtve duše i živahne dželate, oskrnavljene Bogomolje, potopljene Hramove…
Fontana na pogrešnom mestu – simbol rasipanja novca
Niko nema što Srbin imade!
Srbin ima sebe bez Srbina. Zaturio je Srbin mučenog Srbina u izdatoj kolevci, koja ga je u svest Srbinovu i veru pravoslavnu zanjihala, pa tumara naokolo u potrazi za sobom u drugima.
Smiluj se, Srbinu, i oprosti mu, Bože! Da zna šta čini, i da zna šta mu čine, ne bi Srbin, baš ovoliko imao sve što niko nema.
Jasmina Bukva, aforističar, satiričar, novinar i pisac, ranije urednik „Ježa“
izmedjusnaijave.rs
