Igumanija Joanikija, mati Teokista i iskušenica Vasilija Perić jedine su preostale od srpskog roda u Đakovici.
Tamo gde nema bogougodnog mira, tamo gde ne stanuju mir i tišina, gde Srbi nemaju slobodu ni bezbednost kretanja, a u osinjaku nedobronamernika, u sleđenoj tišini male srpske oaze manastira Uspenja Presete Bogorodice dve monahinje i iskušenica jedini su branioci srpstva I pravoslavlja – u centru Đakovice, na jugu plodne Metohije.
Igumanija Joanikija, mati Teokista i iskušenica Vasilija Perić jedine su preostale od srpskog roda u Đakovici i u prečniku od 20 kilometara unaokolo. One žive u manastiru Uspenja Presete Bogorodice, koji je nastao na mestu gde je u martovskom pogromu 2004. spaljena crkva. Manastirske zidine danas su unaokolo nadvisile novosagrađene zgrade Albanaca sa čijih terasa i prozora gledaju svaki pokret starica monahinja i retkih vernika koji navraćaju ovamo u manastir.
U ovom gradu u Metohiji do 1999. godine živelo je 12.500 Srba a danas u ovoj opštini, u gradu i 83 sela, sa površinom od 588 kvadratnih kilometara, Srba nema uopšte, dok je blizu 100.000 Albanaca prema popisu Prištine uz 2011. godine. Prvi susedi samotnih monahinja su Srbi u 30 kilometara udaljenom Orahovcu i Velikoj Hoči i isto toliko udaljeno monaštvo u Visokim Dečanima. Granica Albanije im je na četiri kilometara zapadno.
Jednu crkvu izbrisali sa lica zemlje
O osioniosti Albanaca u ovom delu Metohije govori i podatak da su i poslednji kamen sa crkve Svete Trojice u centru Đakovice Albanci uklonili 2007. godine. Oni su crkvu sa tri kupole, više puta minirali a onda su bagerima odneli i poslednji kamen svetinje. Na mestu crkve su podigli park sa spomenikom majci Terezi. Ovo je prva, od 155 srušenih i zapaljenih crkava na Kosovu i Metohiji, koja je u potpunosti izbrisana sa lica zemlje! Vlasti lažne države Kosovo su zloupotrebile Majku Terezu da bi prikrile uništenje srpske crkve. Da li je rimokatolička crkva reagovala na činjenicu da se njenom svetinjom prikriva varvarstvo prema “sestrimskoj crkvi“?
Kfor i UNMIK nisu preduzeli ništa da se zaštiti srpska svetinja. I pored takve stvarnosti danas dve monahinje i jedna iskušenica u manastiru Uspenja Presvete Bogorodice u Đakovici, samo 150 metara od zatrte crkve Sve Trojice, ne osećaju strah niti razmišljaju da odu odavde.
„Ne razmišljamo o strahu niti se bojimo ikoga. Ovde smo da služimo Bogu i našoj pravoslavnoj veri. Ovo je za nas i sve Srbe sveto mesto a tako će biti zauvek, dovijeka. Važno je da je naša crkva uvek otvorena, da zvoni crkveno zvono, da je svetinja živa. Zvona zvone ali nema Srba u okruženju da ih čuju. Željne smo jedino vernika. Sad nas posećuju uglavnom raseljeni Srbi, koji o većim praznicima dolaze u Visoke Dečane i Pećku patrijaršiju pa onda navrate i do nas. Ali, verujemo da će se i vernici s vremenom osloboditi i da će početi da nam dolaze u većem broju“, kaže 84 – godišnja mati Teokista koja je rodom iz 13 kilometara udaljenog sela Buteš kod Đakovice.
Opasan visokim zidom, osami srpski manastir boluje u samom centru Đakovice, u nekadašnjoj preimenovanoj Srpskoj ulici. Kada se po otvaranju visoke metalne kapije zakorači u portu pravoslavnog hrama, nailazi se na policijski punkt u kojem danonoćno stražari albanski policajac.
Pod danonoćnom stražom
On je tu da nasilnici ne bi ušli preko zida ali monahinje još nikada nisu kročile u grad. Izvan kapija ipak ne smeju. Život i molitve u takvom okruženju, predstavljaju podvig i životno iskušenje na koje su poodavno predane.
„Molimo se mi i za neprijatelje. Da savladaju zlo u sebi. Da shvate da ono nikome nikada nije donelo dobro, niti ga može doneti a svakog od naših vernika koji nas poseti uzimamo ime da ih pomenemo onda u molitvama, da ih Bog čuva. Tako će mo i sa vašim imenima od večeras“, govori mati Teokista.
Igumanija, 72 – godišnja Joanikija, koja je rodom iz Stopanje kod Kruševca, opominje da se naš narod mora vratiti pravim vrednostima.
„Naša pravoslavna vera je najjača, ali smo se, mislim, dosta otuđili od nje. Mi smo ovde zbog svete srpske zemlje, pravoslavne srpske vere, zbog svetinje koja je vekovima ovde živela, zbog preostalog srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, zbog molitvi da se Srbi vrate na svoje, da opet napune Metohiju, zbog….“, veli igumanija Joanikija.
z svetinje u Đakovici ove tri Bogu posvećene iodvažne žene izlaze jedino ako odlaze na liturgiju u Visoke Dečane i Pećku patrijaršiju. I tada monasi kombijem dolaze po njih. Monasi im donose i hranu, neophodne lekove i ostale potrepštine… Monahinje i sestre u Đakovici u porti manastira imaju vodu, uzgajaju povrće u plasteniku a ostale potrebštine donose im monasi manastira Visoki Dečani ali i Srbi iz Velike Hoče, Orahovca, srpski povratnici iz Osojanske doline.
Najbliži lekar im je Gračanici ili u 100 kilometara udaljenom severnom delu Mitrovice. Nemaju poverenje u lekare u Đakovici.
I u ovakvim prilikama, kad za Srbe u ovom delu Metohije ništa nije sigurno, u manastiru je bilo više venčanja i krštenja do sada.
Crkva Uspenja Presvete Bogorodice je spanjena u martovskom pogromu 2004. godine a onda je ” iznikao” istoimeni manastir u centru Đakovice
Priznanje najplemenitiji podvog
U tradicionalnom godišnjem izboru za najplemenitiji podvog godine u Srbiji redakcije ”Večernje novosti”, dve monahinje i iskušenica jedini preostali Srbi u Đakovici, dobili su ovo priznanje za 2019. godinu.
„Ničim mi to nismo zaslužili mi smo ovde čuvari vere, ognjišta i svetinja, čuvari srpstva jer smo živeli ovde, ovde na svetoj srpskoj zemlji – skromno kaže igumanija Joanikija.
Tekst: Zoran Vlašković
Izvor: Balkanska geopolitika
