Svako ko radi u medijima zna da su dobre novinarske priče uvek napisane jednostavnim jezikom, da su izgrađene na zanimljivim primerima sa kojima publika može lako da se identifikuje, da nude bar dva mišljenja, kompetentne sagovornike, a u slučaju televizije i atraktivne snimke. Ovaj kratki recept, koji po pravilu daje dobre rezultate, može se primeniti na sve oblasti o kojima izveštavaju informativne redakcije, od kulture do ekonomije, uključujući i teme vezane za evropske integracije!
To je bio princip rada i našeg produkcijskog tima u vreme kada smo pravili emisiju Evronet, koja se emitovala na Prvom programu RTS-a, od 2005. do 2014. Prepoznatljivim manirom da o evropskim integracijama priča na svima razumljiv i zanimljiv način Evronet je ostvarivao visok rejting i dokazao je da se i ova, za mnoge suvoparna tematika, može pretočiti u atraktivan medijski sadržaj.
„Mediji u Srbiji ne posvećuju dovoljnu pažnju evropskim integracijama, a i kada to čine, povod su im najčešće dnevno politički događaji, susreti ili izjave domaćih i evropskih zvaničnika, a vrlo retko namera da se javnosti objasni na koji način funkcionišu evropska društva ili na kojim standardima i vrednostima ova društva počivaju. Građani retko kad imaju priliku da od medija saznaju na koji način će se njihovi životi menjati na putu ka EU…“
Navedene rečenice napisala sam pre skoro deset godina i izgovorila ih više puta nastupajući na različitim skupovima koji su se bavili pitanjem izveštavanja domaćih medija o evropskim integracijama.
Do skoro identičnog zaključka došlo se i na nedavnoj tribini pod nazivom „Izazovi izveštavanja o evropskim integracijama“, koja je sredinom novembra 2016, održana u EU info centru u Beogradu. Učesnici debate su se složili da izveštavanje domaćih medija o ovoj temi uglavnom diktiraju dnevno politički događaji, da se ono najčešće svodi na prenošenje izjava zvaničnika i na izveštavanje o izolovanim događajima čija se suština dublje ne analizira i ne stavlja u širi kontekst.
Kako je moguće da se skoro ništa nije promenilo u protekloj deceniji u načinu izveštavanja, iako smo u međuvremenu postali zemlja kandidat koja sa EU pregovara o članstvu?
Pre deset godina nadala sam se da će do početka pregovora sa EU izveštavanje medija u Srbiji biti značajno unapređeno, kao što je to npr. bio slučaj u Hrvatskoj. Tako je u vreme pregovora o članstvu Hrvatska radio-televizija formirala novinarske timove zadužene za izveštavanje o svakom od pregovaračkih poglavlja. Do takve mobilizacije medija u Srbiji nije došlo.
Izvesno poboljšanje bilo je vidljivo krajem prethodne decenije kada su medijski sadržaji sa ovom tematikom počeli da bivaju znatno zastupljeniji – i u kvalitetnoj dnevnoj štampi i u programima javnih servisa – i kada je učinjen iskorak u odnosu na praksu da dnevno politička agenda diktira tempo i način izveštavanja. Međutim, ovaj iskorak nije bio dugog veka.
Srbija se danas nalazi u paradoksalnoj situaciji – podrška evropskim integracijama je u mnogim oblastima samo deklarativna. Vladajuća koalicija s jedne strane stalno ponavlja da je članstvo u EU strateški prioritet Srbije, a s druge sprovodi politiku koja zemlju udaljava od osnovnih evropskih vrednosti i standarda. Potvrda ove teze najlakše se može uočiti na primeru medijskih sloboda, koje su ozbiljno ugrožene, kao što je to bilo i 90-tih godina prošlog veka.
U političkom ambijentu koji ne trpi suočavanje sa različitiim mišljenjima i kritikom, koje favorizuje udvoričke medijske sadržaje i tabloidizaciju javnog prostora, u ambijentu u kome se ne poštuje standard medijskog pluralizma i pravo na slobodno izražavanje, svako profesionalno izveštavanje praktično je onemogućeno, uključujući i izveštavanje o procesu evropskih integracija.
A izveštavanje o evropskim integracijama podrazumeva i izveštavanje o slučaju Savamala, o neefikasnoj borbi protiv korupcije, o nepostupanju po odlukama nezavisnih državnih organa, o neprimerenom ponašanju narodnih poslanika, o političkim pritiscima na pravosuđe, o neefikasnom sudstvu, o (ne)funkcionisanju državnih institucija, o slaboj primeni usvojenih zakona, o visokom procentu nezaposlenih i siromašnih, o pritiscima na medije itd, itd, itd…
U tako suženom medijskom prostoru koji je zatvoren za temeljnu analizu procesa i pojava u državi i društvu i za kvalitetno informisanje javnosti, teško je naći motiv za osnaživanje i obučavanje mladih novinara za izveštavanje o procesu evropskih integracija.
Slično izveštavanju o ekonomiji, i informisanje o evropskim temama pretpostavlja određeno predznanje i kontinuiranu posvećenost temi, a put do kvalitetnog medijskog sadržaja zahteva obučenost novinara, ali još više urednika čiji je zadatak da prepozna značaj teme i da novinare vešto usmerava u procesu kreiranja priče.
Zahvaljujući digitalizaciji medija i razvoju tehnologije, novinarima su na dohvat “klika” aktuelni video zapisi, izjave, fotografije, informacije koje se nude na internet stranama specijalizovanih međunarodnih medijskih platformi, Evropske komisije i lokalnih Delegacija EU, na portalima organizacija civilnog društva i tink tenkova, kao i na sajtovima domaćih institucija.
Za one koji umeju da koriste bogatu informacionu ponudu, izveštavanje o evropskim politikama i o njihovoj primeni postaje zanimljiv i izazovan posao, bez obzira da li se nalaze u Briselu ili u Skoplju, Sarajevu, Podgorici, Prištini, Tirani, ili Beogradu.
Maja Divac
www.cenzolovka.rs
