Kako je Cenzolovka razgnevila Ljiljanu Smajlović

0
1011

Ljiljana-Smajlovic

Glavna urednica Politike zamera saradnici Cenzolovke što novinare podučava da desetine hiljada ljudi koji prolaze kroz Srbiju nisu migranti, već izbeglice

U tekstu “Plodovi gneva”, objavljenom 30. avgusta u Politici, glavna i odgovorna urednica ovih dnevnh novina Ljiljana Smajlović, kritikujući stavove zvaničnika EU o aktuenoj izbegličkoj krizi, osvrnula se i na tekst “Zašto mediji izbeglice pretvaraju u migrante?”, koji je Antonela Riha objavila na portalu Cenzolovka 13. avgusta. Evo dela teksta Ljiljane Smajlović u kojem se o tome govori:

Pre nje (Angele Merkel, prim. Cenzolovka) se javila Antonela Riha da sa sajta Cenzolovka poduči srpske novinare da je „najpogrešnije” da ove stradalnike zovu migrantima, kao što to čine vodeći svetski mediji, i da je po međunarodnom pravu ispravno samo – izbeglice. Oni novinari koji ne postupaju po njenoj preporuci, zna se, rade to „s jasnom namerom” ili „iz neznanja”. Drugim rečima, ili smo neobavešteni ili pokvareni.

Smajlović: Antonela Riha da sa sajta Cenzolovka podučava srpske novinare da je „najpogrešnije” da ove stradalnike zovu migrantima, kao što to čine vodeći svetski mediji, i da je po međunarodnom pravu ispravno samo – izbeglice.

Mislim da je u slučaju gospođe Rihe takođe reč ili o „jasnoj nameri” ili o neznanju, budući da ona navodi podatak o 66.000 ljudi koji su u Srbiji od početka godine „izrazili nameru da zatraže status azilanta”, ali ne kaže da je samo nekoliko stotina njih zaista zatražilo azil – da bi odmah zatim skoro svi napustili Srbiju. A sve je te podatke našla u „Politici”, koja za bliskoistočne nesrećnike na smenu koristi nazive migranti, izbeglice i azilanti, zavisno od toga šta o njima znamo.

A to nema nikakve veze sa činjenicom da Dejvid Kameron, primera radi, insistira da su za njega migranti svi koji u Veliku Britaniju žele iz jednako prosperitetne Francuske. Njegova je namera „jasna”, što bi gospođa Riha rekla, jer države po međunarodnom pravu mogu da deportuju migrante koji nemaju važećih papira, dok izbeglice od te sudbine štiti Konvencija iz 1951. Da li je, primera radi, izbeglica ili migrant 42-godišnja Mersi Okonkvo, koju je „Njujork tajms” s troje maloletne dece prekjuče našao, i fotografisao, u Srbiji? Mersi kaže da je iz Nigerije pobegla još 1998, da je 14 godina radila u Grčkoj i isto toliko godina plaćala porez u toj državi, ali onda više nije bilo posla… I ona želi u Nemačku i zaslužuje da se negde bezbedno skrasi, kao i svaki čovek na svetu. Jesu li moje namere podle ako mi se učini da je ona pre migrant nego izbeglica, ali svakako ne azilant, barem ne na proputovanju kroz Srbiju?

Da Vas podsetimo:  Slučaj Informer: Gaženje novinarskih standarda koje građani godinama plaćaju

Antonela Riha je Politici poslala odgovor na ove navode glavne urednice, koji je objavljen ne u rubrici Pogledi, gde je objavljen Smajlovićkin tekst, već u pismima čitalaca, iako smo zamolili Politiku da odgovor objavi “na istom mestu — u štampanom i onlajn izdanju”. Odgovor Antonele Rihe objavljujemo u celosti:

Plodovi nerazumevanja Ljiljane Smajlović

(Odgovor saradnice portala Cenzolovka Antonele Rihe, glavnoj i odgovornoj urednici Politike Ljiljani Smajlović.)

“Plodovi gneva”, Politika 30. avgust.

Priznajem, nije mi sasvim jasno kako sam se našla u kolumni glavne i odgovorne urednice Politike Ljiljane Smajlović „Plodovi gneva“ objavljene u nedelju 30.08.2015, i još manje zbog čega me je stavila u red nekakvih „tutora“ i „dobrovoljaca“ koji novinare, kako kaže, uče „kakvo ime treba da damo onome što prepoznajemo ili osećamo“.

Glavna i odgovorna urednica Ljiljana Smajlović se poziva na moj tekst objavljen još 13. avgusta na sajtu cenzolovka​.rs „Zašto mediji izbeglice pretvaraju u migrante?“ u kome, na osnovu razgovora sa sagovornicima iz UNHCR-a i nevladinih organizacija koje se bave aktuelnom izbegličkom krizom, zaista tvrdim da je korišenje termina „migrant“ – pogrešno.

Riha: Termin kojim nazivamo ove nesrećne ljude koji stižu iz Sirije, Iraka, Avganistana, Eritreje nije nevažan, jer obavezuje države da im priznaju status izbeglica (koji je bitno različit od statusa migranta), što je poslednjih dana tema kojom se bave i svetski mediji i dolaze do istog zaključka.

Pri tom se pozivam na zvanične podatke MUP Srbije da je od početka godine 66.000 ljudi koji su ušli u Srbiju izrazilo nameru da zatraži status azilanta, a da prema saznanjima UNHCR 95% njih dolazi sa područja gde traju oružani sukobi i gde im je život ugrožen, te su prema međunarodnom pravu oni izbeglice a ne migranti.

Da Vas podsetimo:  Udarna kapisla SNS-a Staša Stojanović: Svaki opozicionar je izdajnik, plaćenik i mrzitelj Srbije

Zanimljivo je da se ovom temom, dan pošto je objavljena na sajtu Cenzolovke, bavila i Politika. „Tri imena iste nesreće“ naslov je teksta objavljenog 14. avgusta u Politici. Novinarka koja ga je pisala me je čak zvala za izjavu pošto je od glavne i odgovorne urednice Ljiljane Smajlović, koja je jedna od sagovornica u mom tekstu, saznala da se bavim baš tom temom.

Termin kojim nazivamo ove nesrećne ljude koji stižu iz Sirije, Iraka, Avganistana, Eritreje nije nevažan, jer obavezuje države da im priznaju status izbeglica (koji je bitno različit od statusa migranta), što je poslednjih dana tema kojom se bave i svetski mediji. BBC, Frans pres, Al Džazira, Vašington Post, Independent dolaze do istog zaključka i citiraju iste međunarodne konvencije po kojima je, ukratko, migrant neko ko svojom voljom napušta zemlju, dok je izbeglica na to prisiljen.

Verujem da će se glavna i odgovorna urednica Politike Ljiljana Smajlović složiti sa mnom i sa Cenzolovkom da novinari ne moraju da znaju sve o svemu ali da nam je posao da, bez obzira na to „šta prepoznajemo i osećamo“, pratimo teme iz različitih aspekata, uočavamo probleme, postavljamo pitanja i tražimo odgovore.

Sigurna sam i da glavna i odgovorna urednica zna i da je u tekstu pa i u kolumni važno tačno citirati izvor ili ga bar pročitati sa razumevanjem. Onda se ne bi dogodilo da ono što sam napisala na sajtu Cenzolovke proizvoljno tumači kao prekor novinarima da su „neobavešteni i pokvareni“. Naprotiv, to je skretanje pažnje na još jedan aspekt problema hiljada ljudi koji svakodnevno prolaze Srbijom a koje i Politika, kako primećujem, sve češće u svojim tekstovima ispravno naziva – izbeglicama.

Da Vas podsetimo:  Ko dobija nacionalnu frekvenciju i da li su Telekomove TV primer monopola

Antonela Riha

novinarka, saradnica sajta Cenzolovka

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime