Kako je dvadesetsedmomartovski puč amnestira vojnu agresiju NATO

1
112

Od petooktobarskih događanja u Srbiji kada su „eurousrećitelji“ napokon uspeli da dovedu na vlast kolaborante koji uporno žure u „porodicu srećnih naroda“, koja pritom otvoreno zahteva da se šiptarskim teroristima najpre dobrovoljno pokloni kolevka srpske državnosti kako bi se amnestirali NATO zločinci, uporno se nameće teza o plaćenom dvadesetsedmomartovskom puču daleke 1941.godine!

Zapravo je to pokušaj da se relativizuje ono brutalno objavljivanje cenovnika „patriota“ petooktobarskih, što je namerno u svojoj knjizi izneo američki novinar, tako ih neuvijeno stavljajući na njihovo pravo mesto koje ih čeka u istoriji!

Uporno dokazivanje, kako je jelte trebalo da se prihvati ulazak u nacistički blok jer je to bila tadašnja „realnost“, tako sugerišući kako danas treba pristupiti dragom NATO paktu jer je to jelte sadašnja „realnost“, i to upravo sada kada je dobrano uzdrman monopol sile koji je poslednjih četiri decenije tako vidljivo koristila mila bagra američke „duboke države“, čiji je vidljivi rezultat bilo rasparčavanje jugoslovenske državne zajednice, opterećrne neminovnim promenama nakon biološkog odlaska „najvećeg sina svih naših naroda i narodnosti“ (jugokomunistička izmišljotina za nacionalnu manjinu)!

Samo, sudbine aktera martovskog puča jasno dezavuišu sve koji uporno tvrde kako su bili strani plaćenici, tako pokušavajući da lakiraju petooktobarski „demokratski preobražaj“! Uporno se nameće teza kako je general Bora Mirković bio onaj stožer vojnog dela martovskog puča, navodni engleski čovek, iako je u emigraciji vrlo brzo došao u sukob sa engleskim pokvarenjacima koji su uporno gurali JVuO u otvorenu pogibelj, kako bi štitili njihovu afričku armiju koju je Romel uspešno rasturao po pustinji sa daleko manje tenkova, municije i naročito benzina, koji mu je stizao jedino iz Rumunije, i to železnicom koja je delimično prolazila i preko srpske teritorije na putu za Solun.

Da Vas podsetimo:  „Tuđa krivica“ predsednika Srbije

Pokvarene Britance je baš bolelo dupe što nemački okupatori streljaju za odmazdu sto Srba za jednog Nemca, oni su iz Kaira uporno zahtevali vršenje diverzija, pritom JVuO ni ne snabdevajući neophodnim ratnim materijalom za takve složene operacije !

Zato je general Mirković otvoreno došao u sukob sa vojnim savetnicima britanskog štaba, te je smenjen ukazom kralja Petra, krpenog pajaca pijanog Vinstona, koji je bio izraziti nosilac stava da se štedi engleska krv, a ostali nisu bitni!

Iako je imao čin počasnog generala britanske avijacije, posle rata živeo je general Mirković od izdržavanja grupe jugoslovenskih privrednika koji su ostali u Americi, jer nisu bili voljni da usreće bravara i komunističke vođe tako što se prebaciti svoja sredstva u Beograd.

Armijski general Dušan Simović, nominalni vođa pučista, predsednik vlade u emigraciji, na kraju rata je prihvatio ponudu bravara Broza da bude svedok optužbe na montiranom procesu generalu Mihailoviću (ministru vojnom njegove vlade!), stičući penziju i spokojnu šetnju po Tašu i Kalimegdanu!

Braća Kneževići i njihova zaverenička grupa, posle rata su dospeli u Ameriku, snalazeći se uz pomoć SPC, koja je okupljala srpsku dijasporu još od kraja devetnajestog veka.

Vidljivo je da niko od tih „stranih plaćenika“ nije stekao kapital uz pomoć navodnih britanskih organizatora pripreme za puč, što se nikako ne može kazati za petooktobarske „demokratske patriote“, koji su odjednom postali uspešni „biznismeni“, razni stručnjaci za kopita i rogove, ali sa bankovnim računima!

Svakako će biti zanimljivo videti, hoće li državni organi za utvrđivanje sumnjive imovine uopšte smeti da ih zamole da dokažu poreklo kapitala, makar za one dolare koji su lepo prezentovani u knjizi američkog novinara, koji tako precizno ispostavlja cenu naručenih „promena“ koje ipak još nisu završene, sve dok se NATO zastava eventualno ne zaleprša nad prvim kontingentom srpskih vojnika na straži protiv tih „strašnih Rusa“, rame uz rame sa pripadnicima onih „evropskih čuvara demokratije“ koji su učestovali u zločinačkoj operaciji „Milosrdni anđeo“, koju bi da zaborave beogradski kolaboranti, ali ne i narod srpski koji ipak dugo pamti, bez obzira na današnje vidljivo lakiranje, nakon brojnih humanitarnih akcija širom Srbije!

Da Vas podsetimo:  Kako je "Za našu decu“ evoluiralo u "Jedan narod, jedna država, jedan vođa

A vreme teče ……………

1 KOMENTAR

  1. Srećom izdajnici kratko vladaše pa su sada opet patriote na vlasti. Nema više lopovluka a ni Zapadnim moćnicima se više ne klanjamo.
    Živimo od svog rada, zajmove ne uzimamo.
    Blago nama.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime