Neoliberalni mit je da su velike privatne kompanije postale moćne samo zahvaljujući inovativnosti, radinosti i viziji njihovih osnivča.
Odavno je poznato da su velike švedske firme napredovale zahvaljujući, između ostalog, i ekonomskoj politici socijalnih demokrata. Tetrapak je postao svetski lider zahvaljujući tome što je proizvodnja mleka bila monopolizova, svaka švedska porodica kupovala je mleko u Tetrapakovoj ambalaži. Ikea se razvila u veliku kompaniju tako što je opremala nameštajem oko milion socijalnih stanova koji su građani pedesetih i šezdesetih godina dvadesetog veka u okviru socijalnih programa švedske vlade. Domaća tražnja, koja je bila podstaknuta politikom države blagostanja, omogućila je rast mnogih privatnih preduzeća u ovoj zemlji, ona su često imala monopolski položaj, i u velikoj meri, proizvod su švedskog socijalnog modela. Kada im je švedsko tržište postalo malo, ove kompanije su izašle na svetsko tržište gde su pronalazile tražnju za svoje proizvode ali i jeftiniju radnu snagu. Paradoksalno je da su privatna preduzeća postala svetski brendovi uz pomoć države, a kad su postala moćna, uspela su da dovedu u pitanje tzv. Švedski model socijalne države.
Da bi privreda neke države napredovala, a stanovništvo pristojno živelo, nisu neophodni samo kapital, velika radinost i protestantska poslovna kultura, nego i osmišljena ekonomska i socijalna politika koja pruža podršku domaćim proizvođačima. Više ekonomista ovih dana je upozoravalo da će dolazak Ikee u Srbiju više radnih mesta zatvoriti nego što će otvoriti, ceh će platiti domaći proizvođači nameštaja i radnici zaposleni u tim preduzećima.
Krajnje je vreme da se u Srbiji otvori ozbiljna i široka javna debata o razvojnoj strategiji naše zemlje. Neoliberalni model ekonomske politike vodi nas u katastrofu.
Miroslav Samardžić
zsf.rs
